Numbers 32
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of cattle; and when they saw the land of Jazer, and the land of Gilead, that, behold, the place was a place for cattle,
1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2the children of Gad and the children of Reuben came and spoke unto Moses, and to Eleazar the priest, and unto the princes of the congregation, saying:
2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3'Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Sebam, and Nebo, and Beon,
3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4the land which the LORD smote before the congregation of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle.'
4та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5And they said: 'If we have found favour in thy sight, let this land be given unto thy servants for a possession; bring us not over the Jordan.'
5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6And Moses said unto the children of Gad and to the children of Reuben: 'Shall your brethren go to the war, and shall ye sit here?
6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7And wherefore will ye turn away the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD hath given them?
7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land.
8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9For when they went up unto the valley of Eshcol, and saw the land, they turned away the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them.
9и отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10And the LORD'S anger was kindled in that day, and He swore, saying:
10и разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11Surely none of the men that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I swore unto Abraham, unto Isaac, and unto Jacob; because they have not wholly followed Me;
11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12save Caleb the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun; because they have wholly followed the LORD.
12осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13And the LORD'S anger was kindled against Israel, and He made them wander to and fro in the wilderness forty years, until all the generation, that had done evil in the sight of the LORD, was consumed.
13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14And, behold, ye are risen up in your fathers' stead, a brood of sinful men, to augment yet the fierce anger of the LORD toward Israel.
14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15For if ye turn away from after Him, He will yet again leave them in the wilderness; and so ye will destroy all this people.'
15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16And they came near unto him, and said: 'We will build sheepfolds here for our cattle, and cities for our little ones;
16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17but we ourselves will be ready armed to go before the children of Israel, until we have brought them unto their place; and our little ones shall dwell in the fortified cities because of the inhabitants of the land.
17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18We will not return unto our houses, until the children of Israel have inherited every man his inheritance.
18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19For we will not inherit with them on the other side of the Jordan, and forward, because our inheritance is fallen to us on this side of the Jordan eastward.'
19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20And Moses said unto them: 'If ye will do this thing: if ye will arm yourselves to go before the LORD to the war,
20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21and every armed man of you will pass over the Jordan before the LORD, until He hath driven out His enemies from before Him,
21ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22and the land be subdued before the LORD, and ye return afterward; then ye shall be clear before the LORD, and before Israel, and this land shall be unto you for a possession before the LORD.
22и докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23But if ye will not do so, behold, ye have sinned against the LORD; and know ye your sin which will find you.
23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24Build you cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which hath proceeded out of your mouth.'
24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25And the children of Gad and the children of Reuben spoke unto Moses, saying: 'Thy servants will do as my lord commandeth.
25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26Our little ones, our wives, our flocks, and all our cattle, shall be there in the cities of Gilead;
26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27but thy servants will pass over, every man that is armed for war, before the LORD to battle, as my lord saith.'
27а слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28So Moses gave charge concerning them to Eleazar the priest, and to Joshua the son of Nun, and to the heads of the fathers' houses of the tribes of the children of Israel.
28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29And Moses said unto them: 'If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over the Jordan, every man that is armed to battle, before the LORD, and the land shall be subdued before you, then ye shall give them the land of Gilead for a possession;
29и рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30but if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.'
30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying: 'As the LORD hath said unto thy servants, so will we do.
31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, and the possession of our inheritance shall remain with us beyond the Jordan.'
32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33And Moses gave unto them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and unto the half-tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan, the land, according to the cities thereof with their borders, even the cities of the land round about.
33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer;
34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35and Atroth-shophan, and Jazer, and Jogbehah;
35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36and Beth-nimrah, and Beth-haran; fortified cities, and folds for sheep.
36и Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37And the children of Reuben built Heshbon, and Elealeh, and Kiriathaim;
37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38and Nebo, and Baal-meon — their names being changed — and Sibmah; and gave their names unto the cities which they builded.
38и Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and dispossessed the Amorites that were therein.
39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40And Moses gave Gilead unto Machir the son of Manasseh; and he dwelt therein.
40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41And Jair the son of Manasseh went and took the villages thereof, and called them Havvoth-jair.
41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42And Nobah went and took Kenath, and the villages thereof, and called it Nobah, after his own name.
42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.