Апокалипса 14
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Апой м-ам уйтат ши ятэ кэ Мелул стэтя пе мунтеле Сионулуй ши ымпреунэ ку Ел стэтяу о сутэ патрузечь ши патру де мий, каре авяу скрис пе фрунте Нумеле Сэу ши Нумеле Татэлуй Сэу.
1И видех, и гле, Јагње стајаше на гори сионској, и с Њим сто и четрдесет и четири хиљаде, који имаху име Оца Његовог написано на челима својим.
2Ши ам аузит венинд дин чер ун глас ка ун вует де апе марь, ка вуетул унуй тунет путерник; ши гласул пе каре л-ам аузит ера ка ал челор че кынтэ ку алэута ши кынтау дин алэутеле лор.
2И чух глас с неба као глас вода многих, и као глас грома великог; и чух глас гудача који гуђаху у гусле своје.
3Кынтау о кынтаре ноуэ ынаинтя скаунулуй де домние, ынаинтя челор патру фэптурь вий ши ынаинтя бэтрынилор. Ши нимень ну путя сэ ынвеце кынтаря афарэ де чей о сутэ патрузечь ши патру де мий, каре фусесерэ рэскумпэраць де пе пэмынт.
3И певаху као нову песму пред престолом и пред четири животиње и пред старешинама: и нико не могаше научити песме, осим оних сто и четрдесет и четири хиљаде који су откупљени са земље.
4Ей ну с-ау ынтинат ку фемей, кэч сунт вергурь, ши урмязэ пе Мел орьунде мерӂе Ел. Ау фост рэскумпэраць динтре оамень, ка чел динтый род пентру Думнезеу ши пентру Мел.
4Ово су који се не опоганише са женама, јер су девственици, они иду за Јагњетом куд год оно пође. Ови су купљени од људи, првенци Богу и Јагњету.
5Ши ын гура лор ну с-а гэсит минчунэ, кэч сунт фэрэ винэ ынаинтя скаунулуй де домние ал луй Думнезеу.
5И у њиховим устима не нађе се превара, јер су без мане пред престолом Божијим.
6Ши ам вэзут ун алт ынӂер, каре збура прин мижлокул черулуй ку о Евангелие вешникэ, пентру ка с-о вестяскэ локуиторилор пэмынтулуй, орькэруй ням, орькэрей семинций, орькэрей лимбь ши орькэруй нород.
6И видех другог анђела где лети посред неба, који имаше вечно јеванђеље да објави онима који живе на земљи, и сваком племену, и језику и колену и народу.
7Ел зичя ку глас таре: „Темеци-вэ де Думнезеу ши даци-Й славэ, кэч а венит часул жудекэций Луй, ши ынкинаци-вэ Челуй че а фэкут черул ши пэмынтул, маря ши извоареле апелор!”
7И говораше великим гласом: Бојте се Бога, и подајте Му славу, јер дође час суда Његовог; и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене.
8Апой а урмат ун алт ынӂер, ал дойля, ши а зис: „А кэзут, а кэзут Бабилонул, четатя чя маре, каре а адэпат тоате нямуриле дин винул мынией курвией ей!”
8И други анђео за њим иде говорећи: Паде, паде Вавилон град велики: јер отровним вином курварства свог напоји све народе.
9Апой а урмат ун алт ынӂер, ал трейля, ши а зис ку глас таре: „Дакэ се ынкинэ чинева фярей ши икоаней ей ши примеште семнул ей пе фрунте сау пе мынэ,
9И трећи анђео за њим иде говорећи гласом великим: Ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју,
10ва бя ши ел дин винул мынией луй Думнезеу, турнат неаместекат ын пахарул мынией Луй, ши ва фи кинуит ын фок ши ын пучоасэ ынаинтя сфинцилор ынӂерь ши ынаинтя Мелулуй.
10и он ће пити од вина гнева Божијег, које је непомешано уточено у чашу гнева Његовог, и биће мучен огњем и сумпором пред анђелима светима и пред Јагњетом.
11Ши фумул кинулуй лор се суе ын сус ын вечий вечилор. Ши нич зиуа, нич ноаптя н-ау одихнэ чей че се ынкинэ фярей ши икоаней ей ши орьчине примеште семнул нумелуй ей!
11И дим мучења њиховог излазиће ва век века; и неће имати мира дан и ноћ који се поклањају звери и икони њеној, и који примају жиг имена њеног.
12Аич есте рэбдаря сфинцилор, каре пэзеск порунчиле луй Думнезеу ши крединца луй Исус.”
12Овде је трпљење светих, који држе заповести Божије и веру Исусову.
13Ши ам аузит ун глас дин чер каре зичя: „Скрие: Фериче де акум ынколо де морций каре мор ын Домнул!” „Да”, зиче Духул, „ей се вор одихни де остенелиле лор, кэч фаптеле лор ый урмязэ!”
13И чух глас с неба где ми говори: Напиши: Благо мртвима који умиру у Господу од сад. Да, говори Дух, да почину од трудова својих; јер дела њихова иду за њима.
14Апой м-ам уйтат, ши ятэ ун нор алб; ши пе нор шедя чинева каре семэна ку ун фиу ал омулуй; пе кап авя о кунунэ де аур, яр ын мынэ, о сечерэ аскуцитэ.
14И видех, и гле, облак бео, и на облаку сеђаше као Син човечији, и имаше на глави својој круну златну, и у руци својој срп оштар.
15Ши ун алт ынӂер а ешит дин Темплу ши стрига ку глас таре Челуй че шедя пе нор: „Пуне сечера Та ши сечерэ, пентру кэ а венит часул сэ сечерь ши сечеришул пэмынтулуй есте копт.”
15И други анђео изиђе из цркве вичући великим гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер дође време да се жње, јер се осуши жито земаљско.
16Атунч, Чел че шедя пе нор Шь-а арункат сечера пе пэмынт. Ши пэмынтул а фост сечерат.
16И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу, и пожњевена би земља.
17Ши дин Темплул каре есте ын чер а ешит ун алт ынӂер, каре авя ши ел ун косор аскуцит.
17И други анђео изиђе из цркве што је на небу, и имаше и он срп оштар.
18Ши ун алт ынӂер, каре авя стэпынире асупра фокулуй, а ешит дин алтар ши а стригат ку глас таре кэтре чел че авя косорул чел аскуцит: „Пуне косорул тэу чел аскуцит ши кулеӂе стругурий вией пэмынтулуй, кэч стругурий ей сунт копць.”
18И други анђео изиђе из олтара, који имаше област над огњем, и повика с великом виком ономе који имаше срп оштри, говорећи: Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљског; јер већ сазреше зрна његова.
19Ши ынӂерул шь-а арункат косорул пе пэмынт, а кулес вия пэмынтулуй ши а арункат стругурий ын тяскул чел маре ал мынией луй Думнезеу.
19И баци анђео срп свој на земљу, и обра виноград земаљски, и метну у кацу великог гнева Божијег.
20Ши тяскул а фост кэлкат ын пичоаре афарэ дин четате; ши дин тяск а ешит сынӂе пынэ ла зэбалеле каилор, пе о ынтиндере де о мие шасе суте де стадий.
20И оточи се каца изван града, и изиђе крв из каце, тја до узда коњима, хиљаду и шест стотина потркалишта.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.