Апокалипса 10
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Апой ам вэзут ун алт ынӂер путерник, каре се кобора дин чер ынвэлуит ынтр-ун нор. Дясупра капулуй луй ера куркубеул; фаца луй ера ка соареле ши пичоареле луй ерау ка ниште стылпь де фок.
1И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2Ын мынэ циня о кэртичикэ дескисэ. А пус пичорул дрепт пе маре ши пичорул стынг пе пэмынт
2и имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу.
3ши а стригат ку глас таре, кум рэкнеште ун леу. Кынд а стригат ел, челе шапте тунете ау фэкут сэ се аудэ гласуриле лор.
3И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
4Ши кынд ау фэкут челе шапте тунете сэ се аудэ гласуриле лор, ерам гата сэ мэ апук сэ скриу; ши ам аузит дин чер ун глас, каре зичя: „Печетлуеште че ау спус челе шапте тунете ши ну скрие че ау спус!”
4И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
5Ши ынӂерул пе каре-л вэзусем стынд ын пичоаре пе маре ши пе пэмынт шь-а ридикат мына дряптэ спре чер
5И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
6ши а журат пе Чел че есте виу ын вечий вечилор, каре а фэкут черул ши лукруриле дин ел, пэмынтул ши лукруриле де пе ел, маря ши лукруриле дин еа, кэ ну ва май фи ничо зэбавэ,
6и закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити;
7чи кэ, ын зилеле ын каре ынӂерул ал шаптеля ва суна дин трымбица луй, се ва сфырши тайна луй Думнезеу, дупэ вестя бунэ веститэ де Ел робилор Сэй пророчилор.
7него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима.
8Ши гласул пе каре-л аузисем дин чер мь-а ворбит дин ноу ши мь-а зис: „Ду-те де я кэртичика дескисэ дин мына ынӂерулуй каре стэ ын пичоаре пе маре ши пе пэмынт!”
8И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи.
9М-ам дус ла ынӂер ши й-ам черут сэ-мь дя кэртичика. „Я-о”, мь-а зис ел, „ши мэнынк-о; еа ыць ва амэры пынтечеле, дар ын гура та ва фи дулче ка мьеря.”
9И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед.
10Ам луат кэртичика дин мына ынӂерулуй ши ам мынкат-о: ын гура мя а фост дулче ка мьеря, дар, дупэ че ам мынкат-о, ми с-а умплут пынтечеле де амэрэчуне.
10И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом.
11Апой мь-а зис: „Требуе сэ пророчешть дин ноу ку привире ла мулте нороаде, нямурь, лимбь ши ымпэраць.”
11И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.