Revelation 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And I saw another mighty angel come down from heaven, clothed with a cloud: and a rainbow was upon his head, and his face was as it were the sun, and his feet as pillars of fire:
1И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2And he had in his hand a little book open: and he set his right foot upon the sea, and his left foot on the earth,
2и имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу.
3And cried with a loud voice, as when a lion roareth: and when he had cried, seven thunders uttered their voices.
3И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
4And when the seven thunders had uttered their voices, I was about to write: and I heard a voice from heaven saying unto me, Seal up those things which the seven thunders uttered, and write them not.
4И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
5And the angel which I saw stand upon the sea and upon the earth lifted up his hand to heaven,
5И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
6And sware by him that liveth for ever and ever, who created heaven, and the things that therein are, and the earth, and the things that therein are, and the sea, and the things which are therein, that there should be time no longer:
6и закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити;
7But in the days of the voice of the seventh angel, when he shall begin to sound, the mystery of God should be finished, as he hath declared to his servants the prophets.
7него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима.
8And the voice which I heard from heaven spake unto me again, and said, Go and take the little book which is open in the hand of the angel which standeth upon the sea and upon the earth.
8И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи.
9And I went unto the angel, and said unto him, Give me the little book. And he said unto me, Take it , and eat it up; and it shall make thy belly bitter, but it shall be in thy mouth sweet as honey.
9И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед.
10And I took the little book out of the angel’s hand, and ate it up; and it was in my mouth sweet as honey: and as soon as I had eaten it, my belly was bitter.
10И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом.
11And he said unto me, Thou must prophesy again before many peoples, and nations, and tongues, and kings.
11И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.