Иосуа 22
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Атунч, Иосуа а кемат пе рубениць, пе гадиць ши жумэтате дин семинция луй Манасе
1Тада сазва Исус синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијиног,
2ши ле-а зис: „Вой аць пэзит тот че в-а порунчит Мойсе, робул Домнулуй, ши аць аскултат де гласул меу ын тот че в-ам порунчит.
2и рече им: Ви држасте све што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедао.
3Н-аць пэрэсит пе фраций воштри де о бунэ букатэ де време пынэ ын зиуа де азь ши аць пэзит рындуелиле ши порунчиле Домнулуй Думнезеулуй востру.
3Не остависте браћу своју дуго времена, до овог дана, и добро чувасте заповест Господа Бога свог.
4Акум, кынд Домнул Думнезеул востру а дат одихнэ фрацилор воштри, кум ле спусесе, ынтоарчеци-вэ ши дучеци-вэ ла кортуриле воастре, ын цара датэ ын стэпыниря воастрэ, пе каре в-а дат-о Мойсе, робул Домнулуй, динколо де Йордан.
4А сада Господ је Бог ваш смирио браћу вашу, како им је рекао; сада дакле вратите се и идите у шаторе своје у земљу наследства свог, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с оне стране Јордана.
5Авець грижэ нумай сэ пэзиць ши сэ ымплиниць порунчиле ши леӂиле пе каре ви ле-а дат Мойсе, робул Домнулуй: сэ юбиць пе Домнул Думнезеул востру, сэ умблаць ын тоате кэиле Луй, сэ цинець порунчиле Луй, сэ вэ алипиць де Ел ши сэ-Й служиць дин тоатэ инима воастрэ ши дин тот суфлетул востру.”
5Само пазите добро да вршите заповест и закон, што вам је заповедио Мојсије слуга Господњи, да љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом.
6Ши Иосуа й-а бинекувынтат ши ле-а дат друмул; ши ей ау плекат ла кортуриле лор.
6И благослови их Исус, и отпусти их да иду у своје шаторе.
7Мойсе дэдусе уней жумэтэць дин семинция луй Манасе о моштенире ын Басан, ши Иосуа а дат челейлалте жумэтэць о моштенире лынгэ фраций лор, динкоаче де Йордан, ла апус.
7А половини племена Манасијиног беше дао Мојсије наследство у Васану, а другој половини даде Исус с браћом њиховом, с ове стране Јордана, к западу. И отпуштајући их Исус у шаторе њихове благослови их,
8Кынд й-а тримис Иосуа ла кортуриле лор, й-а бинекувынтат ши ле-а зис: „Вой вэ ынтоарчець ла кортуриле воастре ку марь богэций, ку фоарте мулте турме ши ку о маре мулциме де арӂинт, де аур, де арамэ, де фер ши де ымбрэкэминте. Ымпэрциць ку фраций воштри прада луатэ де ла врэжмаший воштри.”
8и рече им говорећи: С великим благом враћате се у шаторе своје, са стоком врло бројном; са сребром и златом и међу и гвожђем и оделом врло многим; поделите плен од непријатеља својих с браћом својом.
9Фиий луй Рубен, фиий луй Гад ши жумэтате дин семинция луй Манасе с-ау ынторс акасэ, лэсынд пе копиий луй Исраел ла Сило, ын цара Канаанулуй, ка сэ се дукэ ын цара Галаадулуй, каре ера мошия лор ши унде се ашезасерэ, кум порунчисе луй Мойсе Домнул.
9И вративши се синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одоше од синова Израиљевих из Силома, који је у земљи хананској, идући у земљу галадску, у земљу наследства свог, коју наследише, како беше Господ заповедио преко Мојсија.
10Кынд ау ажунс пе малуриле Йорданулуй, каре фак парте дин цара Канаанулуй, фиий луй Рубен, фиий луй Гад ши жумэтате дин семинция луй Манасе ау зидит аколо ун алтар лынгэ Йордан, ун алтар а кэруй мэриме избя привириле.
10А кад дођоше на међу јорданску у земљи хананској, начинише синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног олтар онде на Јордану, олтар велик и наочит.
11Копиий луй Исраел ау аузит зикынду-се: „Ятэ кэ фиий луй Рубен, фиий луй Гад ши жумэтате дин семинция луй Манасе ау зидит ун алтар ын фаца цэрий Канаанулуй, пе малуриле Йорданулуй, ын пэрциле копиилор луй Исраел.”
11И чуше синови Израиљеви где се говори: Гле, синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног начинише олтар према земљи хананској на међи јорданској, покрај синова Израиљевих.
12Кынд ау аузит копиий луй Исраел лукрул ачеста, тоатэ адунаря копиилор луй Исраел с-а стрынс ла Сило, ка сэ се суе ымпотрива лор ши сэ се батэ ку ей.
12А кад чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да иду да се бију с њима.
13Копиий луй Исраел ау тримис ла фиий луй Рубен, ла фиий луй Гад ши ла жумэтате дин семинция луй Манасе, ын цара Галаадулуй, пе Финеас, фиул преотулуй Елеазар,
13И послаше синови Израиљеви к синовима Рувимовим и синовима Гадовим половини племена Манасијиног у земљу галадску Финеса сина Елеазара свештеника,
14ши зече кэпетений ку ел, кыте о кэпетение де фиекаре касэ пэринтяскэ пентру фиекаре дин семинцииле луй Исраел; тоць ерау кэпетений де касэ пэринтяскэ ынтре мииле луй Исраел.
14и с њим десет кнезова, по једног кнеза од дома отачког од свих племена Израиљевих, а сваки их беше поглавар у дому отаца својих у хиљадама Израиљевим.
15Ей ау венит ла фиий луй Рубен, ла фиий луй Гад ши ла жумэтате дин семинция луй Манасе, ын цара Галаадулуй, ши ле-ау ворбит астфел:
15А они дођоше к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног у земљу галадску, и рекоше им говорећи:
16„Аша ворбеште тоатэ адунаря Домнулуй: ‘Че ынсямнэ пэкатул ачеста пе каре л-аць сэвыршит фацэ де Думнезеул луй Исраел ши пентру че вэ абатець акум де ла Домнул, зидинду-вэ ун алтар, ка сэ вэ рэзврэтиць азь ымпотрива Домнулуй?
16Овако вели сав збор Господњи, какав је то грех којим се огрешисте Богу Израиљевом одвративши се данас од Господа, начинивши олтар да се одметнете данас од Господа?
17Привим оаре ка о нимика нелеӂюиря луй Пеор, а кэруй патэ н-ам ридикат-о пынэ акум де песте ной, ку тоатэ урӂия пе каре а адус-о еа асупра адунэрий Домнулуй?
17Мало ли нам је греха Фегорова, од ког се још нисмо очистили до данас и с ког дође погибао на збор Господњи,
18Ши вой вэ абатець астэзь де ла Домнул! Дакэ вэ рэзврэтиць азь ымпотрива Домнулуй, мыне Ел Се ва мыния ымпотрива ынтреӂий адунэрь а луй Исраел.
18те се данас одвраћате од Господа, и одмећете се данас од Господа, да се сутра разгневи на сав збор Израиљев?
19Дакэ привиць ка некуратэ цара каре есте мошия воастрэ, тречець ын цара каре есте мошия Домнулуй, унде есте ашезатэ локуинца Домнулуй, ши ашезаци-вэ ын мижлокул ностру, дар ну вэ рэзврэтиць ымпотрива Домнулуй ши ну вэ деспэрциць де ной, зидинду-вэ ун алтар, афарэ де алтарул Домнулуй Думнезеулуй ностру!
19Ако је земља наследства вашег нечиста, пређите у земљу наследства Господњег, у којој стоји шатор Господњи, и узмите наследство међу нама; само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас градећи себи олтар мимо олтара Господа Бога нашег.
20Акан, фиул луй Зерах, н-а сэвыршит оаре ун пэкат ку привире ла лукруриле дате спре нимичире ши ну С-а апринс де мыние Домнул ымпотрива ынтреӂий адунэрь а луй Исраел? Ши ел н-а фост сингурул каре а перит дин причина нелеӂюирий луй.’”
20Није ли се Ахан син Зарин огрешио о ствари проклете, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за грех свој.
21Фиий луй Рубен, фиий луй Гад ши жумэтате дин семинция луй Манасе ау рэспунс астфел кэпетениилор песте мииле луй Исраел:
21А синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима хиљада Израиљевих:
22„Домнул Думнезеу, Чел Атотпутерник, Домнул Думнезеу, Чел Атотпутерник, штие ши Исраел ынсушь сэ штие лукрул ачеста! Дакэ дин рэзврэтире ши пэкэтуире ымпотрива Домнулуй ам фэкут лукрул ачеста, сэ ну не винэ ын ажутор Домнул ын зиуа ачаста!
22Господ Бог над боговима, Господ Бог над боговима, Он зна, и Израиљ нека зна. Ако смо ради одметати се и грешити Господу, нека нас не сачува данас.
23Дакэ не-ам зидит ун алтар ка сэ не абатем де ла Домнул, ка сэ адучем пе ел ардерь-де-тот ши дарурь де мынкаре ши ка сэ адучем пе ел жертфе де мулцумире, Домнул сэ не чарэ сокотялэ де ачаста!
23Ако смо начинили олтар да се одвратимо од Господа или да приносимо на њему жртве паљенице или дарове или да приносимо на њему жртве захвалне, Господ нека тражи.
24Ам фэкут лукрул ачеста май деграбэ де фрикэ, гындинду-не кэ ынтр-о зи с-ар путя ка фиий воштри сэ зикэ фиилор ноштри: ‘Че легэтурэ есте ынтре вой ши Домнул Думнезеул луй Исраел?
24Него то учинисмо бојећи се овог: рекосмо: сутра ће рећи синови ваши синовима нашим говорећи: Шта ви имате с Господом Богом Израиљевим?
25Домнул а пус Йорданул хотар ынтре ной ши вой, фий ай луй Рубен ши фий ай луй Гад: вой н-авець парте де Домнул!’ Ши фиий воштри ар фаче астфел ка фиий ноштри сэ ну се май тямэ де Домнул.
25Међу је поставио Господ између нас и вас, синови Рувимови и Гадови, Јордан; ви немате део у Господу. Синови ваши ће одбити синове наше да се не боје Господа.
26Де ачея ам зис: Сэ не зидим деч ун алтар, ну пентру ардерь-де-тот ши пентру жертфе,
26Зато рекосмо: Учинимо тако, и начинимо олтар, не за жртву паљеницу ни за другу жртву,
27чи ка о мэртурие ынтре ной ши вой, ынтре урмаший ноштри ши ай воштри, кэ воим сэ служим Домнулуй, ынаинтя Фецей Луй, прин ардериле-де-тот ши прин жертфеле ноастре де испэшире ши де мулцумире, ка сэ ну зикэ фиий воштри ынтр-о зи фиилор ноштри: ‘Вой н-авець парте де Домнул!’
27него да буде сведок међу нама и вама, и међу наслеђем нашим након нас, да бисмо служили Господу пред Њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалним, и да не би рекли кадгод синови ваши синовима нашим: Ви немате део у Господу.
28Ной ам зис: ‘Дакэ май тырзиу не вор ворби астфел ноуэ сау урмашилор ноштри, вом рэспунде: «Привиць кипул алтарулуй Домнулуй пе каре л-ау фэкут пэринций ноштри ну пентру ардерь-де-тот ши пентру жертфе, чи ка мэртурие ынтре ной ши вой.»
28Јер рекосмо: Ако кад кажу тако нама или натражју нашем, тада ћемо им казати: Видите слику од олтара Господњег коју начинише оци наши не за жртву паљеницу ни за другу жртву, него да је сведочанство међу нама и вама.
29Департе де ной гындул сэ не рэзврэтим ымпотрива Домнулуй ши сэ не абатем астэзь де ла Домнул, зидинд ун алтар пентру ардерь-де-тот, пентру дарурь де мынкаре ши пентру жертфе, афарэ де алтарул Домнулуй Думнезеулуй ностру, каре есте ынаинтя локашулуй Луй!’”
29Не дај Боже да се одмећемо Господу и да се данас одвраћамо од Господа начинивши олтар за жртву паљеницу, за дар или за принос, мимо олтара Господа Бога нашег, који је пред шатором Његовим.
30Кынд ау аузит преотул Финеас ши кэпетенииле адунэрий, кэпетенииле песте мииле луй Исраел, каре ерау ку ел, кувинтеле пе каре ле-ау ростит фиий луй Рубен, фиий луй Гад ши фиий луй Манасе ау рэмас мулцумиць.
30А кад чу Финес свештеник и кнезови од збора, поглавари од хиљада Израиљевих који беху с њим, речи које им рекоше синови Рувимови и синови Гадови и синови Манасијини, би им по вољи.
31Ши Финеас, фиул преотулуй Елеазар, а зис фиилор луй Рубен, фиилор луй Гад ши фиилор луй Манасе: „Куноаштем акум кэ Домнул есте ын мижлокул ностру, фииндкэ н-аць сэвыршит пэкатул ачеста ымпотрива Домнулуй ши аць избэвит астфел пе копиий луй Исраел дин мына Домнулуй.”
31И рече Финес син Елеазара свештеника синовима Рувимовим и синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ кад се не огрешисте Господу тим грехом, и сачувасте синове Израиљеве од гнева Господњег.
32Финеас, фиул преотулуй Елеазар, ши кэпетенииле ау пэрэсит пе фиий луй Рубен ши пе фиий луй Гад ши с-ау ынторс дин цара Галаадулуй ын цара Канаанулуй, ла копиий луй Исраел, кэрора ле-ау фэкут о даре де сямэ.
32И Финес син Елеазара свештеника и они кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим, и јавише им ствар.
33Копиий луй Исраел ау рэмас мулцумиць; ау бинекувынтат пе Думнезеу ши н-ау май ворбит сэ се суе ынармаць ка сэ пустияскэ цара пе каре о локуяу фиий луй Рубен ши фиий луй Гад.
33И би по вољи синовима Израиљевим; и хвалише Бога синови Израиљеви, и не говорише више да иду да се бију с њима да потру земљу, у којој живе синови Рувимови и синови Гадови.
34Фиий луй Рубен ши фиий луй Гад ау нумит алтарул ачела Ед, „кэч”, ау зис ей, „ел есте мартор ынтре ной кэ Домнул есте Думнезеу”.
34И прозваше синови Рувимови и синови Гадови онај олтар Ед говорећи: Сведок је међу нама да је Господ Бог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.