Иосуа 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ла аузул ачестор лукрурь, тоць ымпэраций каре ерау динкоаче де Йордан, ын мунте ши ын вале ши пе тоатэ коаста Мэрий челей Марь, пынэ лынгэ Либан, хетиций, амориций, канааниций, ферезиций, хевиций ши иебусиций
1А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,
2с-ау унит ымпреунэ ынтр-о ынцелеӂере ка сэ лупте ымпотрива луй Иосуа ши ымпотрива луй Исраел.
2скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.
3Локуиторий дин Габаон, де партя лор, кынд ау аузит че фэкусе Иосуа Иерихонулуй ши четэций Ай,
3А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,
4ау ынтребуинцат ун виклешуг ши ау порнит ла друм ку меринде пентру кэлэторие. Ау луат ниште сачь векь пе мэгарий лор ши ниште бурдуфурь векь пентру вин, рупте ши кырпите,
4учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,
5яр ын пичоаре пуртау ынкэлцэминте веке ши кырпитэ ши ерау ымбрэкаць ку ниште хайне векь пе ей, яр тоатэ пыня пе каре о авяу пентру хранэ ера ускатэ ши мучегэитэ.
5и обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.
6С-ау дус ла Иосуа, ын табэрэ ла Гилгал, ши ле-ау зис луй ши тутурор челор дин Исраел: „Ной веним динтр-о царэ депэртатэ, акум деч фачець легэмынт ку ной.”
6И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.
7Бэрбаций луй Исраел ау рэспунс хевицилор ачестора: „Поате кэ вой локуиць ын мижлокул ностру, кум сэ фачем ной легэмынт ку вой?”
7А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?
8Ей ау зис луй Иосуа: „Ной сунтем робий тэй.” Ши Иосуа ле-а зис: „Чине сунтець вой ши де унде вениць?”
8Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?
9Ей й-ау рэспунс: „Робий тэй вин динтр-о царэ фоарте депэртатэ, пентру файма Домнулуй Думнезеулуй тэу, кэч ам аузит ворбинду-се де Ел, де тот че а фэкут ын Еӂипт
9А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,
10ши де че а фэкут челор дой ымпэраць ай аморицилор динколо де Йордан, луй Сихон, ымпэратул Хесбонулуй, ши луй Ог, ымпэратул Басанулуй, каре ера ла Аштарот.
10и све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.
11Ши бэтрыний ноштри ши тоць локуиторий дин цара ноастрэ не-ау зис: ‘Луаць ку вой меринде пентру кэлэторие, дучеци-вэ ынаинтя лор ши спунеци-ле: «Ной сунтем робий воштри; акум деч фачець легэмынт ку ной.»’
11И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.
12Ятэ пыня ноастрэ: ера калдэ кынд ам луат-о ка меринде де акасэ, ын зиуа кынд ам плекат сэ веним ла вой, ши акум с-а ускат ши с-а мучегэит.
12Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.
13Бурдуфуриле ачестя де вин, кынд ле-ам умплут, ерау ной де тот ши ятэ-ле, с-ау рупт; хайнеле ши ынкэлцэминтя ноастрэ с-ау ынвекит де лунӂимя пря маре а друмулуй.”
13А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.
14Бэрбаций луй Исраел ау луат дин меринделе лор ши н-ау ынтребат пе Домнул.
14И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.
15Иосуа а фэкут паче ку ей ши а ынкеят ун легэмынт прин каре требуя сэ-й ласе ку вяцэ, ши кэпетенииле адунэрий ле-ау журат лукрул ачеста.
15И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.
16Ла трей зиле дупэ ынкееря ачестуй легэмынт, копиий луй Исраел ау афлат кэ ерау вечинь ку ей ши кэ локуяу ын мижлокул лор.
16Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.
17Кэч копиий луй Исраел ау плекат ши а трея зи ау ажунс ла четэциле лор; четэциле лор ерау Габаон, Кефира, Беерот ши Кириат-Иеарим.
17Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.
18Дар ну й-ау бэтут, пентру кэ фрунташий адунэрий ле журасерэ пе Домнул Думнезеул луй Исраел кэ-й вор лэса ку вяцэ. Ши тоатэ адунаря а кыртит ымпотрива кэпетениилор.
18И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.
19Тоате кэпетенииле ау зис ынтреӂий адунэрь: „Ле-ам журат пе Домнул Думнезеул луй Исраел, ши акум ну путем сэ не атинӂем де ей.
19Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.
20Ятэ че ле вом фаче: ый вом лэса ку вяцэ, ка сэ н-адучем песте ной мыния Домнулуй дин причина журэмынтулуй пе каре ли л-ам фэкут.”
20Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.
21„Сэ трэяскэ”, ле-ау зис кэпетенииле. Дар ау фост ынтребуинцаць ла тэят лемне ши ла скос апэ пентру тоатэ адунаря, кум ле спусесерэ кэпетенииле.
21Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.
22Иосуа й-а кемат ши ле-а ворбит астфел: „Пентру че не-аць ыншелат зикынд: ‘Сунтем фоарте департе де вой’, кынд вой локуиць ын мижлокул ностру?
22Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?
23Акум сунтець блестемаць ши ну вець ынчета сэ фиць ын робие, сэ тэяць лемне ши сэ скоатець апэ пентру Каса Думнезеулуй меу.”
23Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог.
24Ей ау рэспунс луй Иосуа ши ау зис: „Робий тэй ау аузит де порунчиле дате де Домнул Думнезеул тэу робулуй Сэу Мойсе, ка сэ вэ дя ын мынэ тоатэ цара ши сэ нимичяскэ динаинтя воастрэ пе тоць локуиторий ей; ши вениря воастрэ а бэгат маре фрикэ ын ной ку привире ла вяца ноастрэ: ятэ де че ам лукрат аша.
24А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако.
25Ши акум, ятэ-не ын мыниле тале; фэ ку ной че вей креде кэ есте бине ши дрепт сэ фачь.”
25А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш.
26Иосуа ле-а фэкут аша кум хотэрысе; й-а избэвит дин мына копиилор луй Исраел, каре ну й-ау оморыт,
26И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише.
27дар дин зиуа ачея й-а пус сэ тае лемне ши сэ скоатэ апэ пентру адунаре ши пентру алтарул Домнулуй ын локул пе каре л-ар алеӂе Домнул: чея че фак пынэ ын зиуа де азь.
27И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.