Иоан 16
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1В-ам спус ачесте лукрурь, пентру ка еле сэ ну фие пентру вой ун прилеж де кэдере.
1Ово вам казах да се не саблазните.
2Аусэ вэ дя афарэ дин синагоӂь, ба ынкэ, ва вени время кынд орьчиневэ ва учиде сэ крядэ кэ адуче о службэ луй Думнезеу.
2Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
3Ши се вор пурта астфелку вой, пентру кэ н-ау куноскут нич пе Татэл, нич пе Мине.
3И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
4В-ам спус ачестелукрурь, пентру ка, атунч кынд ле ва вени часул сэ се ымплиняскэ, сэ вэ адучець аминте кэ ви ле-ам спус. Нуви ле-ам спус де ла ынчепут, пентру кэ ерам ку вой.
4Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах. А испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
5Акум Мэ дук ла Чел че М-а тримис ши нимень дин вой ну Мэ ынтрябэ: ‘Унде Те дучь?’
5А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
6Дар, пентру кэ в-ам спус ачесте лукрурь, ынтристаряв-а умплут инима.
6Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
7Тотушь вэ спун адевэрул: Вэ есте де фолос сэ Мэ дук, кэч, дакэ ну Мэ дук Еу, Мынгыеторулну ва вени ла вой, дар, дакэМэ дук, ви-Л вой тримите.
7Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
8Ши кынд ва вени Ел, ва доведи лумя виноватэ ын че привеште пэкатул, неприхэниря ши жудеката.
8И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
9Ын че привештепэкатул, фииндкэ ей ну кред ын Мине;
9за грех, дакле, што не верују мене;
10ын че привеште неприхэниря, фииндкэМэ дук ла Татэл ши ну Мэ вець май ведя;
10а за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
11ын че привештежудеката, фииндкэ стэпыниторуллумий ачестея есте жудекат.
11а за суд што је кнез овог света осуђен.
12Май ам сэ вэ спун мулте лукрурь, даракум ну ле путець пурта.
12Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
13Кынд ва вени Мынгыеторул, Духуладевэрулуй, аре сэ вэкэлэузяскэ ын тот адевэрул, кэч Ел ну ва ворби де ла Ел, чи ва ворби тот че ва фи аузит ши вэ ва дескопери лукруриле виитоаре.
13А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
14Ел Мэ ва прослэви, пентру кэ ва луа дин че есте ал Меу ши вэ ва дескопери.
14Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
15Тотче аре Татэл есте ал Меу; де ачея ам зис кэ ва луа дин че есте ал Меу ши вэ ва дескопери.
15Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
16Песте пуцинэ време, ну Мэ вець май ведя, апой ярэшь, песте пуцинэ време, Мэ вець ведя, пентру кэМэ дук ла Татэл.”
16Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
17Ла аузул ачестор ворбе, уний дин ученичий Луй ау зис ынтре ей: „Че ынсямнэ кувинтеле ачестя: ‘Песте пуцинэ време, ну Мэ вець май ведя’ ши ‘Апой ярэшь, песте пуцинэ време, Мэ вець ведя’ ши ‘Пентру кэ Мэ дук ла Татэл’ ?”
17А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
18Ей зичяу деч: „Че ынсямнэ ачаста: ‘Песте пуцинэ време’ ? Ну штим че вря сэ спунэ.”
18Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
19Исус а куноскут кэ вояу сэ-Л ынтребе ши ле-а зис: „Вэ ынтребаць ынтре вой че ынсямнэ кувинтеле: ‘Песте пуцинэ време, ну Мэ вець май ведя’ ши ‘Апой ярэшь, песте пуцинэ време, Мэ вець ведя’?
19А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
20Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ вой вець плынӂе ши вэ вець тынгуи, яр лумя се ва букура; вэ вець ынтриста, дар ынтристаря воастрэ се ва префаче ын букурие.
20Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21Фемея, кынд есте ын дурериле наштерий, се ынтристязэ, пентру кэ й-а сосит часул, дар, дупэ че а нэскут прункул, ну-шь май адуче аминте де суферинцэ, де букурие кэ с-а нэскут ун ом пе луме.
21Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
22Тот ашаши вой: акум сунтець плинь де ынтристаре, дар Еу вэ вой ведя ярэшь, инима ви сева букура ши нимень ну вэ ва рэпи букурия воастрэ.
22Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
23Ын зиуа ачея, ну Мэ вець май ынтреба де нимик. Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ, орьче вець чере де ла Татэл, ын Нумеле Меу, вэ ва да.
23и у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
24Пынэ акум н-аць черут нимик ын Нумеле Меу: черець ши вець кэпэта, пентру кабукурия воастрэ сэ фие деплинэ.
24Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
25В-ам спус ачесте лукрурь ын пилде. Вине часул кынд ну вэ вой май ворби ын пилде, чи вэ вой ворби деслушит деспре Татэл.
25Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
26Ын зиуа ачея, вець чере ын Нумеле Меу ши ну вэ зик кэ вой руга пе Татэл пентру вой.
26У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
27КэчТатэл Ынсушь вэ юбеште, пентру кэ М-аць юбит ши ацькрезут кэ ам ешит де ла Думнезеу.
27јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
28Ам ешитде ла Татэл ши ам венит ын луме; акум лас лумя ши Мэ дук ла Татэл.”
28Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
29Ученичий Сэй Й-ау зис: „Ятэ кэ акум ворбешть деслушит ши ну спуй ничо пилдэ.
29Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
30Акум куноаштем кэ штий тоате лукруриле ши н-ай невое сэ Те ынтребе чинева, де ачея кредем кэ ай ешит де ла Думнезеу.”
30Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
31„Акум кредець?” , ле-а рэспунс Исус.
31Исус им одговори: Зар сад верујете?
32„Ятэкэ вине часул, ши а ши венит, кынд вець фи рисипиць фиекарела але луй; ши пе Мине Мэ вець лэса сингур; дарну сунт сингур, кэч Татэл есте ку Мине.
32Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
33В-ам спус ачесте лукрурь ка сэ авець паче ынМине. Ынлуме вець авя неказурь, дарындрэзниць, Еу ам бируитлумя.”
33Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.