2 Кроничь 6
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Атунч, Соломон а зис: „Домнул а зис кэ вря сэ локуяскэ ын ынтунерик!
1Тада рече Соломун: Господ је рекао да ће наставати у мраку.
2Ши еу ам зидит о касэ каре-Ць ва фи локуинца, ун лок унде вей локуи ын вечь!”
2А ја сазидах дом Теби за стан и место да у њему наставаш до века.
3Ымпэратул шь-а ынторс фаца ши а бинекувынтат тоатэ адунаря луй Исраел. Ши тоатэ адунаря луй Исраел стэтя ын пичоаре.
3И окренувши се лицем својим цар благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев стајаше.
4Ши ел а зис: „Бинекувынтат сэ фие Домнул Думнезеул луй Исраел, каре а ворбит ку гура Са татэлуй меу, Давид, ши а ымплинит прин путеря Са че спусесе кынд а зис:
4И рече: Благословен да је Господ Бог Израиљев, који је говорио својим устима Давиду оцу мом и испунио руком својом, говорећи:
5‘Дин зиуа кынд ам скос пе попорул Меу дин цара Еӂиптулуй, н-ам алес ничо четате динтре тоате семинцииле луй Исраел ка сэ се зидяскэ аколо о касэ ын каре сэ локуяскэ Нумеле Меу ши н-ам алес пе ничун ом каре сэ фие кэпетения попорулуй Меу Исраел.
5Од оног дана кад изведох народ свој из земље мисирске, не изабрах града међу свим племенима Израиљевим да се сазида дом где би било име моје, нити изабрах човека који би био вођ народу мом Израиљу,
6Чи Иерусалимул л-ам алес, пентру ка ын ел сэ локуяскэ Нумеле Меу, ши пе Давид л-ам алес, ка сэ домняскэ песте попорул Меу Исраел!’
6него изабрах Јерусалим да у њему буде име моје, и изабрах Давида да буде над народом мојим Израиљем.
7Татэл меу, Давид, авя де гынд сэ зидяскэ о касэ Нумелуй Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
7И науми Давид отац мој да сазида дом имену Господа Бога Израиљевог.
8Ши Домнул а зис татэлуй меу, Давид: ‘Фииндкэ ай авут де гынд сэ зидешть о касэ Нумелуй Меу, бине ай фэкут кэ ай авут гындул ачеста!
8Али Господ рече Давиду, оцу мом: Што си наумио сазидати дом имену мом, добро си учинио што си то наумио.
9Нумай кэ ну ту вей зиди каса, чи фиул тэу, ешит дин тине, ва зиди Нумелуй Меу о касэ.’
9Али нећеш ти сазидати тај дом, него син твој који ће изаћи из бедара твојих, он ће сазидати дом имену мом.
10Домнул а ымплинит кувынтул пе каре-л спусесе. Еу м-ам ридикат ын локул татэлуй меу Давид ши ам шезут пе скаунул де домние ал луй Исраел, кум вестисе Домнул, ши ам зидит о касэ Нумелуй Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел.
10И тако испуни Господ реч своју коју је рекао, јер устах на место оца свог Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и сазидах овај дом имену Господа Бога Израиљевог.
11Ам ашезат ын еа кивотул, ын каре есте легэмынтул Домнулуй, легэмынтул пе каре л-а фэкут Ел ку копиий луй Исраел.”
11И наместих овде ковчег, у коме је завет Господњи што је учинио синовима Израиљевим.
12Соломон с-а ашезат ынаинтя алтарулуй Домнулуй, ын фаца ынтреӂий адунэрь а луй Исраел, ши а ынтинс мыниле.
12Потом стаде Соломун пред олтар Господњи, пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје.
13Кэч Соломон фэкусе о тряптэ де арамэ ши о пусесе ын мижлокул курций. Еа ера лунгэ де чинч коць, латэ де чинч коць ши ыналтэ де трей коць; а шезут пе еа, с-а ашезат ын ӂенункь ын фаца ынтреӂий адунэрь а луй Исраел ши а ынтинс мыниле спре чер.
13А беше начинио Соломун подножје од бронзе и метнуо га насред трема, пет лаката дуго и пет лаката широко, а три лакта високо; па стаде на њ, и клече на колена пред свим збором Израиљевим, и подиже руке своје к небу.
14Ши а зис: „Доамне, Думнезеул луй Исраел! Ну есте Думнезеу ка Тине ын черурь ши пе пэмынт! Ту ций легэмынтул ши ындураря Та фацэ де робий Тэй, каре умблэ ынаинтя Та ку тоатэ инима лор!
14И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквог какав си Ти ни на небу ни на земљи, који чуваш завет и милост слугама, који ходе пред Тобом свим срцем својим;
15Астфел, Ць-ай цинут кувынтул дат робулуй Тэу Давид, татэл меу, ши че ай спус ку гура Та, ымплинешть астэзь прин путеря Та.
15који си испунио слузи свом Давиду, оцу мом, шта си му рекао; шта си устима својим рекао то си руком својом испунио, као што се види данас.
16Акум, Доамне, Думнезеул луй Исраел, цине фэгэдуинца пе каре ай фэкут-о татэлуй меу, Давид, кынд ай зис: ‘Ничодатэ ну вей фи липсит ынаинтя Мя де ун урмаш каре сэ шадэ пе скаунул де домние ал луй Исраел, нумай фиий тэй сэ я сяма ла каля лор ши сэ мяргэ ын Леӂя Мя, кум ай мерс ту ынаинтя Мя.’
16Сада дакле, Господе Боже Израиљев, држи Давиду оцу мом шта си му рекао говорећи: Неће ти нестати човека испред мене који би седео на престолу Израиљевом, само ако ушчувају синови твоји пут свој ходећи по закону мом, као што си ти ходио преда мном.
17Ымплиняскэ-се дар, Доамне, Думнезеул луй Исраел, фэгэдуинца пе каре ай фэкут-о робулуй Тэу Давид!
17Сада дакле, Господе Боже Израиљев, нека се потврди реч Твоја коју си рекао слузи свом Давиду.
18Дар че, сэ локуяскэ Думнезеу ку адевэрат ымпреунэ ку омул пе пэмынт? Ятэ кэ черуриле ши черуриле черурилор ну Те пот купринде, ку кыт май пуцин ачастэ касэ пе каре ам зидит-о еу!
18Али, хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо, и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.
19Тотушь, Доамне, Думнезеул меу, я аминте ла ругэчуня робулуй Тэу ши ла череря луй! Аскултэ стригэтул ши ругэчуня пе каре Ць-о фаче робул Тэу.
19Али погледај на молитву слуге свог и на молбу његову, Господе Боже мој, чуј вику и молитву којом Ти се данас моли слуга Твој.
20Окий Тэй сэ фие зи ши ноапте дескишь песте каса ачаста, песте локул деспре каре ай зис кэ аколо ва фи Нумеле Тэу! Аскултэ ругэчуня пе каре о фаче робул Тэу ын локул ачеста!
20Да буду очи Твоје отворене над домом овим дању и ноћу, над овим местом, где си рекао да ћеш наместити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга Твој на овом месту.
21Аскултэ черериле робулуй Тэу ши але попорулуй Тэу Исраел, кынд се вор руга ын локул ачеста! Аскултэ дин локул локуинцей Тале, дин черурь, аскултэ ши яртэ!
21Чуј молбе слуге свог и народа свог Израиља, којима ће се молити на овом месту, чуј с места где станујеш, с неба, чуј и смилуј се.
22Дакэ ва пэкэтуи чинева ымпотрива апроапелуй сэу ши се ва пуне песте ел ун журэмынт ка сэ-л факэ сэ журе ши дакэ ва вени сэ журе ынаинтя алтарулуй Тэу, ын каса ачаста,
22Кад ко згреши ближњему свом, те му се да заклетва, да се закуне, и заклетва дође пред Твој олтар у овом дому,
23аскултэ-л дин черурь, лукрязэ ши жудекэ пе робий Тэй; осындеште пе чел виноват ши фэ ка пуртаря луй сэ кадэ асупра капулуй луй; фэ дрептате челуй невиноват ши рэсплэтеште-й дупэ невиновэция луй!
23Ти чуј с неба, и учини, и суди слугама својим плаћајући кривцу и дела његова обраћајући на његову главу, а правога правдајући и плаћајући му по правди његовој.
24Кынд попорул тэу Исраел ва фи бэтут де врэжмаш пентру кэ а пэкэтуит ымпотрива Та, дакэ се вор ынтоарче ла Тине ши вор да славэ Нумелуй Тэу, дакэ Ыць вор фаче ругэчунь ши черерь ын каса ачаста,
24И кад се разбије пред непријатељем народ Твој Израиљ зато што Ти згреше, па се обрате и дају славу имену Твом и помоле Ти се и замоле Те у овом дому,
25аскултэ-й дин черурь, яртэ пэкатул попорулуй Тэу Исраел ши аду-й ынапой ын цара пе каре ай дат-о лор ши пэринцилор лор.
25Ти чуј с неба, и опрости грех народу свом Израиљу, и доведи их опет у земљу, коју си дао њима и оцима њиховим.
26Кынд черул ва фи ынкис ши ну ва фи плоае дин причина пэкателор лор ымпотрива Та, дакэ се вор руга ын ачест лок ши вор да славэ Нумелуй Тэу ши дакэ се вор ынтоарче де ла пэкателе лор (пентру кэ-й вей фи педепсит),
26Кад се затвори небо, те не буде дажда зато што згреше Теби, па Ти се замоле на овом месту и даду славу имену Твом и од греха се свог обрате, кад их намучиш,
27аскултэ-й дин черурь, яртэ пэкатул робилор Тэй ши ал попорулуй Тэу Исраел, ынвацэ-й каля чя бунэ ын каре требуе сэ мяргэ ши тримите плоае пе пэмынтул пе каре л-ай дат де моштенире попорулуй Тэу!
27Ти чуј с неба, и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу показавши им пут добри којим ће ходити, и пусти дажд на земљу своју коју си дао народу свом у наследство.
28Кынд вор фи ын царэ фоаметя, чума, руӂина ын грыу ши мэлура, лэкустеле де ун сой сау алтул, кынд врэжмашул ва ымпресура пе попорул Тэу ын цара луй, ын четэциле луй, кынд вор фи урӂий сау боль де вреун фел,
28Кад буде глад у земљи, кад буде помор, суша или медљика, скакавци или гусенице кад буду, или га стегне непријатељ његов у земљи његовој властитој, или како год зло и каква год болест,
29дакэ ун ом, дакэ тот попорул Тэу Исраел ва фаче ругэчунь ши черерь ши фиекаре ышь ва куноаште рана ши дуреря ши ва ынтинде мыниле спре каса ачаста,
29сваку молбу и сваку молитву, која буде од кога год човека или од свега народа Твог Израиља, ко позна муку своју и бол свој, и подигне руке своје у овом дому,
30аскултэ-л дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ши яртэ-л; рэсплэтеште фиекэруя дупэ кэиле луй, Ту каре куношть инима фиекэруя, кэч нумай Ту куношть инима копиилор оаменилор,
30Ти чуј с неба, из стана свог, и опрости и подај свакоме по путевима његовим, шта знаш у срцу његовом, јер Ти сам знаш срца синова човечијих;
31ка сэ се тямэ де Тине ши сэ умбле ын кэиле Тале тот тимпул кыт вор трэи ын цара пе каре ай дат-о пэринцилор ноштри!
31да Те се боје ходећи путевима Твојим докле су год живи на земљи, коју си дао оцима нашим.
32Кынд стрэинул, каре ну есте дин попорул тэу Исраел, ва вени динтр-о царэ депэртатэ дин причина Нумелуй Тэу челуй маре, дин причина мыний Тале челей тарь ши дин причина брацулуй Тэу ынтинс, кынд ва вени сэ се роаӂе ын каса ачаста,
32И иностранац који није од народа Твог Израиља, него дође из далеке земље имена ради Твог великог и руке Твоје крепке и мишице Твоје подигнуте, кад дође и помоли се у овом дому,
33аскултэ-л дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ши дэ стрэинулуй ачелуя тот че-Ць ва чере, пентру ка тоате попоареле пэмынтулуй сэ куноаскэ Нумеле Тэу, сэ се тямэ де Тине, ка попорул Тэу Исраел, ши сэ штие кэ Нумеле Тэу есте кемат песте каса ачаста пе каре ам зидит-о!
33Ти чуј с неба, из стана свог, и учини све за шта повиче к Теби онај странац, да би познали сви народи на земљи име Твоје и бојали се Тебе, као народ Твој Израиљ, и да би знали да је име Твоје призвано над овај дом, који сазидах.
34Кынд ва еши попорул Тэу ла луптэ ымпотрива врэжмашилор луй, урмынд каля пе каре ый вей порунчи с-о урмезе, дакэ Ыць вор фаче ругэчунь ку привириле ындрептате спре четатя ачаста пе каре ай алес-о ши спре каса пе каре ам зидит-о ын Нумеле Тэу,
34Кад народ Твој изиђе на војску на непријатеље своје путем којим га пошаљеш, и помоле Ти се окренувши се ка граду овом, који си изабрао, и к овом дому, који сам сазидао имену Твом,
35аскултэ дин черурь ругэчуниле ши черериле лор ши фэ-ле дрептате!
35чуј с неба молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу.
36Кынд вор пэкэтуи ымпотрива Та, кэч ну есте ом каре сэ ну пэкэтуяскэ, ши кынд вей фи мыният ымпотрива лор ши-й вей да ын мына врэжмашулуй, каре-й ва дуче робь ынтр-о царэ депэртатэ сау апропиятэ,
36Кад Ти згреше, јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима, те их заробе и одведу у земљу далеку или која је близу,
37дакэ ышь вор вени ын фире ын цара унде вор фи робь, дакэ се вор ынтоарче ла Тине ши Ыць вор фаче черерь ын цара робией лор ши вор зиче: ‘Ам пэкэтуит, ам сэвыршит фэрэделеӂь, ам фэкут рэу’,
37ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство и обрате се и стану Ти се молити у земљи ропства свог, и кажу: Сагрешисмо и зло учинисмо и скривисмо;
38дакэ се вор ынтоарче ла Тине дин тоатэ инима лор ши дин тот суфлетул лор ын цара робией лор, унде ау фост душь робь, дакэ-Ць вор фаче ругэчунь ку привириле ынтоарсе спре цара лор, пе каре ай дат-о пэринцилор лор, спре четатя пе каре ай алес-о ши спре каса пе каре ам зидит-о Нумелуй Тэу,
38и тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи ропства свог, у коју буду одведени у ропство, и помоле Ти се окренувши се к земљи својој, коју си дао оцима њиховим, и ка граду, који си изабрао, и к дому, који сам сазидао имену Твом,
39аскултэ дин черурь, дин локул локуинцей Тале, ругэчуниле ши черериле лор ши фэ-ле дрептате; яртэ попорулуй Тэу пэкателе фэкуте ымпотрива Та!
39тада чуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, и добави им правицу, и опрости народу свом шта Ти буду згрешили.
40Акум, Думнезеуле, окий Тэй сэ фие дескишь ши урекиле сэ-Ць фие ку луаре аминте ла ругэчуня фэкутэ ын локул ачеста!
40Тако, Боже мој, нека буду очи Твоје отворене и уши Твоје пригнуте на молбу у овом месту.
41Акум, Доамне Думнезеуле, скоалэ-Те, вино ла локул Тэу де одихнэ, Ту ши кивотул мэрецией Тале. Преоций Тэй, Доамне Думнезеуле, сэ фие ымбрэкаць ку мынтуиря, ши пряюбиций Тэй сэ се букуре де феричире!
41И тако, стани, Господе Боже, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје; свештеници Твоји, Господе Боже, нека се обуку у спасење, и свеци Твоји нека се радују добру.
42Доамне Думнезеуле, ну ындепэрта пе унсул Тэу, аду-Ць аминте де бунэтэциле фэгэдуите робулуй Тэу Давид!”
42Господе Боже, немој одвратити лице своје од помазаника свог; опомињи се милости обећане Давиду слузи Твом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.