2 Кроничь 20
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дупэ ачея, фиий луй Моаб ши фиий луй Амон ши ку ей ниште маониць ау порнит ку рэзбой ымпотрива луй Иосафат.
1А после тога синови Моавови и синови Амонови и с њима који живе међу синовима Амоновим, дођоше да војују на Јосафата.
2Ау венит ши ау дат де штире луй Иосафат, зикынд: „О маре мулциме ынаинтязэ ымпотрива та де динколо де маре, дин Сирия, ши сунт ла Хацацон-Тамар, адикэ Ен-Геди.”
2И дођоше те јавише Јосафату говорећи: Иде на те велико мноштво испреко мора, из Сирије; и ено их у Асасон-Тамару, а то је Ен-Гад.
3Ын спайма са, Иосафат шь-а ындрептат фаца сэ кауте пе Домнул ши а вестит ун пост пентру тот Иуда.
3А Јосафат се уплаши, и обрати лице своје да тражи Господа, и огласи пост по свој земљи Јудиној.
4Иуда с-а адунат сэ кеме пе Домнул ши ау венит дин тоате четэциле луй Иуда сэ кауте пе Домнул.
4И скупише се сви синови Јудини да траже Господа, и из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.
5Иосафат а венит ын мижлокул адунэрий луй Иуда ши а Иерусалимулуй, ын Каса Домнулуй, ынаинтя курций челей ной.
5Тада стаде Јосафат у збору Јудином и јерусалимском у дому Господњем пред тремом новим,
6Ши а зис: „Доамне, Думнезеул пэринцилор ноштри, ну ешть Ту Думнезеу ын черурь ши ну стэпынешть Ту песте тоате ымпэрэцииле нямурилор? Оаре н-ай Ту ын мынэ тэрия ши путеря, аша кэ нимень ну Ци се поате ымпотриви?
6и рече: Господе Боже отаца наших! Ниси ли Ти Бог на небу и владаш свим царствима народним? Није ли у Твојој руци моћ и сила да Ти нико не може одолети?
7Оаре н-ай изгонит Ту, Думнезеул ностру, пе локуиторий цэрий ачестея динаинтя попорулуй Тэу Исраел ши н-ай дат-о Ту пентру тотдяуна де моштенире семинцей луй Авраам, каре Те юбя?
7Ниси ли Ти, Боже наш, одагнао становнике ове земље испред народа свог Израиља, и дао је навек семену Аврама пријатеља свог?
8Ей ау локуит-о ши Ць-ау зидит ын еа ун локаш сфынт пентру Нумеле Тэу, зикынд:
8Те се населише у њој, и саградише Ти у њој светињу за име Твоје говорећи:
9‘Дакэ ва вени песте ной врео ненорочире, сабия, жудеката, чума сау фоаметя, не вом ынфэциша ынаинтя касей ачестея ши ынаинтя Та, кэч Нумеле Тэу есте ын каса ачаста; вом стрига кэтре Тине дин мижлокул стрымторэрий ноастре, ши Ту не вей аскулта ши не вей мынтуи!’
9Кад нас задеси како зло, мач осветни или помор или глад, стаћемо пред овим домом и пред Тобом, јер је име Твоје у овом дому, и вапићемо Теби у невољи својој, услиши и избави.
10Акум, ятэ, фиий луй Амон ши ай луй Моаб ши чей дин мунтеле Сеир, ла каре н-ай ынгэдуит луй Исраел сэ интре кынд веня дин цара Еӂиптулуй – кэч с-а абэтут де ла ей ши ну й-а нимичит –,
10А сад ево, синови Амонови и Моавови и они из горе Сира, кроз које ниси дао синовима Израиљевим проћи кад иђаху из земље мисирске, него их обиђоше и не истребише;
11ятэ-й кум не рэсплэтеск акум, венинд сэ не изгоняскэ дин моштениря Та, пе каре не-ай дат-о ын стэпынире!
11а ево, они нам враћају дошавши да нас истерају из наследства Твог, које си нам предао.
12О, Думнезеул ностру, ну-й вей жудека Ту пе ей? Кэч ной сунтем фэрэ путере ынаинтя ачестей марь мулцимь каре ынаинтязэ ымпотрива ноастрэ ши ну штим че сэ фачем, дар окий ноштри сунт ындрептаць спре Тине!”
12Боже наш, зар им нећеш судити? Јер у нама нема снаге да се опремо том мноштву великом, које иде на нас, нити знамо шта бисмо чинили, него су очи наше упрте у Те.
13Тот Иуда стэтя ын пичоаре ынаинтя Домнулуй, ку прунчий, невестеле ши фиий лор.
13А сви синови Јудини стајаху пред Господом и деца њихова, жене њихове и синови њихови.
14Атунч, Духул Домнулуй а венит ын мижлокул адунэрий песте Иахазиел, фиул луй Захария, фиул луй Беная, фиул луй Иеиел, фиул луй Матания, Левитул, динтре фиий луй Асаф.
14Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила сина Захарије сина Венаје сина Јеила сина Матанијиног, Левита између синова Асафових,
15Ши Иахазиел а зис: „Аскултаць, тот Иуда ши локуиторий дин Иерусалим, ши ту, ымпэрате Иосафат! Аша вэ ворбеште Домнул: ‘Ну вэ темець ши ну вэ ынспэймынтаць динаинтя ачестей марь мулцимь, кэч ну вой вець лупта, чи Думнезеу.
15и рече: Слушајте, сви синови Јудини и Јерусалимљани, и ти царе Јосафате, овако вам вели Господ: Не бојте се и не плашите се тог мноштва великог, јер није ваш рат него Божји.
16Мыне коборыци-вэ ымпотрива лор. Ей се вор суи пе дялул Циц ши-й вець гэси ла капэтул вэий, ын фаца пустиулуй Иеруел.
16Сутра изађите на њих; они ће поћи уз брдо Зис, и наћи ћете их накрај потока према пустињи Јеруилу.
17Ну вець авя де луптат ын лупта ачаста; ашезаци-вэ, стаць аколо ши вець ведя избэвиря пе каре в-о ва да Домнул. Иуда ши Иерусалим, ну вэ темець ши ну вэ ынспэймынтаць; мыне, ешици-ле ынаинте, ши Домнул ва фи ку вой!’”
17Не треба ви да се бијете у овом боју; поставите се, стојте па гледајте како ће вас избавити Господ, Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се, сутра изиђите пред њих, и Господ ће бити с вама.
18Иосафат с-а плекат ку фаца ла пэмынт ши тот Иуда ши локуиторий Иерусалимулуй с-ау арункат ынаинтя Домнулуй сэ се ынкине ынаинтя Луй.
18Тада се Јосафат сави лицем к земљи, и сви Јудејци и Јерусалимљани падоше пред Господом, и поклонише се Господу.
19Левиций динтре фиий кехатицилор ши динтре фиий кореицилор с-ау скулат ши ау лэудат ку глас таре ши путерник пе Домнул Думнезеул луй Исраел.
19А Левити од синова Катових и синова Корејевих усташе, те хвалише Господа Бога Израиљевог гласом веома високим.
20А доуа зи, ау порнит дис-де-диминяцэ спре пустиул Текоа. Ла плекаря лор, Иосафат а венит ши а зис: „Аскултаци-мэ, Иуда ши локуиторий Иерусалимулуй! Ынкредеци-вэ ын Домнул Думнезеул востру ши вець фи ынтэриць; ынкредеци-вэ ын пророчий Луй, ши вець избути.”
20А ујутру уставши рано изиђоше у пустињу текујску; а кад излажаху, стаде Јосафат и рече: Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани: верујте Господу Богу свом и бићете јаки, верујте пророцима Његовим и бићете срећни.
21Апой, ын ынвоире ку попорул, а нумит ниште кынтэрець каре, ымбрэкаць ку подоабе сфинте ши мергынд ынаинтя оштирий, лэудау пе Домнул ши зичяу: „Лэудаць пе Домнул, кэч ындураря Луй цине ын вяк!”
21И тако договорив се с народом постави певаче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довека милост Његова.
22Ын клипа кынд ау ынчепут кынтэриле ши лауделе, Домнул а пус о пындэ ымпотрива фиилор луй Амон ши ай луй Моаб ши ымпотрива челор дин мунтеле Сеир, каре венисерэ ымпотрива луй Иуда. Ши ау фост бэтуць.
22А кад почеше песму и хвалу, обрати Господ заседу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изиђоше на Јуду, те се разбише.
23Фиий луй Амон ши ай луй Моаб с-ау арункат асупра локуиторилор дин мунтеле Сеир ка сэ-й нимичяскэ ку десэвыршире ши сэ-й прэпэдяскэ. Ши, дупэ че ау испрэвит ку локуиторий дин Сеир, с-ау ажутат уний пе алций сэ се нимичяскэ.
23Јер синови Амонови и синови Моавови усташе на оне из горе Сира да их побију и потру; и кад побише оне из горе Сира, ударише једни на друге, те се потрше.
24Кынд а ажунс Иуда пе ынэлцимя де унде се зэреште пустиул, с-ау уйтат ынспре мулциме, ши ятэ кэ ей ерау ниште трупурь моарте ынтинсе пе пэмынт ши нимень ну скэпасе.
24А кад Јуда дође до стражаре према пустињи, и погледа на мноштво, а то мртва телеса леже по земљи, и ниједан не беше остао жив.
25Иосафат ши попорул сэу с-ау дус сэ я прэзиле; ау гэсит принтре трупурь мулте богэций ши лукрурь скумпе ши ау луат атыт де мулте, кэ н-ау путут сэ ле дукэ пе тоате. Трей зиле ау прэдат, кэч ера мултэ прадэ.
25Зато дође Јосафат са народом својим да покупи плен; и нађоше код њих много блага и драгоцених накита на мртвацима, и напленише да већ не могоше носити; три дана купише плен, јер га беше много.
26А патра зи, с-ау стрынс ын Валя Берака, унде ау бинекувынтат пе Домнул, де ачея ау нумит локул ачеста Валя Берака, нуме каре й-а рэмас пынэ ын зиуа де азь.
26А четврти дан скупише се у долини благословној, јер онде благословише Господа; зато се прозва место Долина Благословна до данас.
27Тоць оамений дин Иуда ши дин Иерусалим, ын фрунте ку Иосафат, ау плекат весель ши с-ау ынторс ла Иерусалим, кэч Домнул ый умплусе де букурие, избэвинду-й де врэжмаший лор.
27Потом окренуше сви Јудејци и Јерусалимљани и Јосафат пред њима да се врате у Јерусалим с весељем, јер их овесели Господ непријатељима њиховим.
28Ау интрат ын Иерусалим ши ын Каса Домнулуй, ын сунете де алэуте ши де харпе ши трымбице.
28И дођоше у Јерусалим са псалтирима и гуслама и трубама у дом Господњи.
29Гроаза Домнулуй а апукат тоате ымпэрэцииле челорлалте цэрь кынд ау аузит кэ Домнул луптасе ымпотрива врэжмашилор луй Исраел.
29И страх Божји дође на сва царства земаљска кад чуше да је Господ војевао на непријатеље Израиљеве.
30Ши ымпэрэция луй Иосафат а фост лиништитэ ши Думнезеул луй й-а дат паче де жур ымпрежур.
30И тако се смири царство Јосафатово, јер му Бог његов даде мир одсвуда.
31Иосафат а домнит песте Иуда. Авя трейзечь ши чинч де ань кынд а ажунс ымпэрат ши а домнит доуэзечь ши чинч де ань ла Иерусалим. Мама са се кема Азуба, фата луй Шилхи.
31И цароваше Јосафат над Јудом; тридесет и пет година беше му кад поче царовати; и царова двадесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Азува, кћи Силејева.
32Ел а мерс пе каля татэлуй сэу, Аса, ши ну с-а абэтут делок, фэкынд че есте бине ынаинтя Домнулуй.
32И хођаше путем оца свог Асе, нити зађе с њега, чинећи што је право пред Господом.
33Нумай кэ ынэлцимиле н-ау фост ындепэртате, ши попорул тот н-авя инима стрынс липитэ де Думнезеул пэринцилор сэй.
33Али висине не бише оборене, јер још не беше народ управио срца свог к Богу отаца својих.
34Челелалте фапте але луй Иосафат, челе динтый ши челе де пе урмэ, сунт скрисе ын история луй Иеху, фиул луй Ханани, каре есте купринсэ ын картя ымпэрацилор луй Исраел.
34А остала дела Јосафатова прва и последња, ено записана су у књизи Јуја сина Ананијевог, које је стављена у књигу о царевима Израиљевим.
35Дупэ ачея, Иосафат, ымпэратул луй Иуда, с-а унит ку ымпэратул луй Исраел, Ахазия, а кэруй пуртаре ера нелеӂюитэ.
35Потом здружи се Јосафат, цар Јудин с Охозијом, царем Израиљевим, који чињаше безакоње.
36С-а унит ку ел ка сэ зидяскэ ниште корэбий, каре сэ мяргэ ла Тарсис, ши ау фэкут корэбий ла Ецион-Гебер.
36А здружи се с њим зато да начине лађе да иду у Тарсис; и начинише лађе у Есион-Гаверу.
37Атунч, Елиезер, фиул луй Додава, дин Мареша, а пророчит ымпотрива луй Иосафат ши а зис: „Пентру кэ те-ай унит ку Ахазия, Домнул ыць нимичеште лукраря.” Ши корэбииле ау фост сфэрымате ши н-ау путут сэ се дукэ ла Тарсис.
37Тада пророкова Елијезер син Додавин из Марисе за Јосафата говорећи: Што си се здружио с Охозијом, зато Господ разметну дела твоја. И разбише се лађе и не могоше ићи у Тарсис.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.