Romanoj 9
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Mi diras la veron en Kristo, mi ne mensogas, kaj mia konscienco atestas kun mi per la Sankta Spirito,
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2ke mi havas grandan malĝojon kaj senĉesan doloron en la koro.
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3Ĉar mi volus, ke mi estu anatemita for de Kristo por miaj fratoj, miaj parencoj laŭ la karno;
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4kiuj estas Izraelidoj, kies estas la adopto kaj la gloro kaj la interligoj kaj la leĝdono kaj la Diservo kaj la promesoj;
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5kies estas la patroj, kaj el kiuj laŭ la karno estas Kristo, kiu estas super ĉiuj, Dio benata eterne. Amen.
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
6Sed la afero ne estas, kvazaŭ la vorto de Dio estus neniiĝinta. Ĉar ne ĉiuj estas Izrael, kiuj estas el Izrael;
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7nek, ĉar ili estas idoj de Abraham, ĉiuj estas filoj, sed: Per Isaak oni nomos vian idaron.
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8Tio estas, ne la filoj de la karno estas la filoj de Dio, sed la filoj de la promeso estas rigardataj kiel idaro.
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9Ĉar jen estas la vorto de promeso: En la sama jartempo Mi venos, kaj estos filo ĉe Sara.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10Kaj plue, kiam Rebeka ankaŭ gravediĝis per unu, nia patro Isaak
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11(ĉar la infanoj ankoraŭ ne naskiĝis, nek faris ion bonan aŭ malbonan, por ke la intenco de Dio restu laŭ elekto, ne pro faroj, sed pro la alvokanto),
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12estis dirite al ŝi: La pli granda servos la malpli grandan.
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13Kiel estas skribite: Mi ekamis Jakobon, sed Esavon Mi malamis.
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14Kion do ni diru? Ĉu estas maljusteco ĉe Dio? Nepre ne!
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15Ĉar Li diris al Moseo: Mi favorkoros tiun, kiun Mi favorkoros, kaj Mi kompatos tiun, kiun Mi kompatos.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16Tial do tio apartenas ne al tiu, kiu volas, nek al tiu, kiu kuras, sed al Dio, kiu kompatas.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17Ĉar la Skribo diras al Faraono: Nur por tio Mi vin konservis, ke Mi montru sur vi Mian forton, kaj por ke oni rakontu pri Mia nomo sur la tuta tero.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18Tial Li favorkoras ĉiun, kiun Li volas; kaj ĉiun, kiun Li volas, Li obstinigas.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19Vi do diras al mi: Kial Li ankoraŭ riproĉas? Ĉar kiu rezistas al Lia volo?
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20Sed antaŭ tio, ho viro, kiu vi estas, ke vi respondas kontraŭ Dio? Ĉu faritaĵo diros al sia farinto: Kial vi faris min tiel?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
21Aŭ ĉu la potfaristo ne havas rajton super la argilo, el la sama maso fari jen vazon por honoro, kaj jen vazon por malhonoro?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22Kiel do, se Dio, volante elmontri Sian koleron kaj konatigi Sian potencon, toleris kun plena pacienco vazojn de kolero, taŭgajn por pereo;
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23kaj por ke Li konatigu la riĉon de Sia gloro sur vazojn de favoro, kiujn Li antaŭe pretigis por gloro,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24nome nin, kiujn Li ankaŭ vokis, ne nur el la Judoj, sed ankaŭ el la nacianoj?
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25Kiel Li diras ankaŭ en Hoŝea: La popolon ne Mian Mi nomos Mia popolo, Kaj la neamatinon amatino.
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26Kaj sur la sama loko, kie estis al ili dirite: Vi ne estas Mia popolo, Tie oni nomos ilin infanoj de la vivanta Dio.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27Kaj Jesaja krias pri Izrael: Se la nombro de la filoj de Izrael eĉ estos kiel la apudmara sablo, la restintoj saviĝos;
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28ĉar la Sinjoro efektivigos Sian vorton en la mondo, akcelante kaj tranĉe mallongigante ĝin.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29Kiel Jesaja diris antaŭe: Se la Eternulo Cebaot ne lasus al ni restaĵon, Ni fariĝus kiel Sodom, ni similiĝus al Gomora.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30Kion do ni diru? Ke la nacianoj, kiuj ne sekvis justecon, atingis justecon, la justecon, kiu estas el fido;
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31sed ke Izrael, sekvante la leĝon de justeco, ne atingis tiun leĝon.
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32Kial? Ĉar ili sekvis ĝin ne per fido, sed kvazaŭ per faroj. Ili falpuŝiĝis ĉe la ŝtono de falpuŝiĝo;
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33kiel estas skribite: Jen Mi kuŝigas en Cion ŝtonon de falpuŝiĝo kaj rokon de alfrapiĝo; Kaj tiu, kiu fidos al li, ne estos hontigita.
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.