Romanos 9
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1VERDAD digo en Cristo, no miento, dándome testimonio mi conciencia en el Espíritu Santo,
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2Que tengo gran tristeza y continuo dolor en mi corazón.
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3Porque deseara yo mismo ser apartado de Cristo por mis hermanos, los que son mis parientes según la carne;
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4Que son israelitas, de los cuales es la adopción, y la gloria, y el pacto, y la data de la ley, y el culto, y las promesas;
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5Cuyos son los padres, y de los cuales es Cristo según la carne, el cual es Dios sobre todas las cosas, bendito por los siglos. Amén.
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
6No empero que la palabra de Dios haya faltado: porque no todos los que son de Israel son Israelitas;
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7Ni por ser simiente de Abraham, son todos hijos; mas: En Isaac te será llamada simiente.
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8Quiere decir: No los que son hijos de la carne, éstos son los hijos de Dios; mas los que son hijos de la promesa, son contados en la generación.
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9Porque la palabra de la promesa es esta: Como en este tiempo vendré, y tendrá Sara un hijo.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10Y no sólo esto; mas también Rebeca concibiendo de uno, de Isaac nuestro padre,
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11(Porque no siendo aún nacidos, ni habiendo hecho aún ni bien ni mal, para que el propósito de Dios conforme á la elección, no por las obras sino por el que llama, permaneciese;)
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12Le fué dicho que el mayor serviría al menor.
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13Como está escrito: A Jacob amé, mas á Esaú aborrecí.
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14¿Pues qué diremos? ¿Que hay injusticia en Dios? En ninguna manera.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15Mas á Moisés dice: Tendré misericordia del que tendré misericordia, y me compadeceré del que me compadeceré.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16Así que no es del que quiere, ni del que corre, sino de Dios que tiene misericordia.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17Porque la Escritura dice de Faraón: Que para esto mismo te he levantado, para mostrar en ti mi potencia, y que mi nombre sea anunciado por toda la tierra.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18De manera que del que quiere tiene misericordia; y al que quiere, endurece.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19Me dirás pues: ¿Por qué, pues, se enoja? porque ¿quién resistirá á su voluntad?
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20Mas antes, oh hombre, ¿quién eres tú, para que alterques con Dios? Dirá el vaso de barro al que le labró: ¿Por qué me has hecho tal?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
21¿O no tiene potestad el alfarero para hacer de la misma masa un vaso para honra, y otro para vergüenza?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22¿Y qué, si Dios, queriendo mostrar la ira y hacer notoria su potencia, soportó con mucha mansedumbre los vasos de ira preparados para muerte,
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23Y para hacer notorias las riquezas de su gloria, mostrólas para con los vasos de misericordia que él ha preparado para gloria;
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24Los cuales también ha llamado, es á saber , á nosotros, no sólo de los Judíos, mas también de los Gentiles?
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25Como también en Oseas dice: Llamaré al que no era mi pueblo, pueblo mío; y á la no amada, amada.
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26Y será, que en el lugar donde les fué dicho: Vosotros no sois pueblo mío: allí serán llamados hijos del Dios viviente.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27También Isaías clama tocante á Israel: Si fuere el número de los hijos de Israel como la arena de la mar, las reliquias serán salvas:
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28Porque palabra consumadora y abreviadora en justicia, porque palabra abreviada, hará el Señor sobre la tierra.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29Y como antes dijo Isaías: Si el Señor de los ejércitos no nos hubiera dejado simiente, como Sodoma habríamos venido á ser, y á Gomorra fuéramos semejantes.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30¿Pues qué diremos? Que los Gentiles que no seguían justicia, han alcanzado la justicia, es á saber, la justicia que es por la fe;
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31Mas Israel que seguía la ley de justicia, no ha llegado á la ley de justicia.
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32¿Por qué? Porque la seguían no por fe, mas como por las obras de la ley: por lo cual tropezaron en la piedra de tropiezo,
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33Como está escrito: He aquí pongo en Sión piedra de tropiezo, y piedra de caída; y aquel que creyere en ella, no será avergonzado.
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.