3. Мојсијева 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
1Mluvil také Hospodin Mojžíšovi a Aronovi, řka:
2Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику.
2Èlověk ješto by na kůži těla jeho byla nějaká oteklina aneb prašivina, aneb poškvrna pobělavá, a bylo by na kůži těla jeho něco podobného k ráně malomocenství: tedy přiveden bude k Aronovi knězi, aneb k některému z synů jeho kněží.
3И нека свештеник види бољетицу на кожи тела његовог; ако длака на бољетици буде побелела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тела његовог, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист.
3I pohledí kněz na ránu, kteráž jest na kůži těla jeho. Jestliže chlupové na té ráně zbělejí, a ta rána bude-li na pohledění hlubší nežli jiná kůže těla jeho, rána malomocenství jest. Když tedy spatří ji kněz, za nečistého vyhlásí jej.
4Ако ли буде бела бубуљица на кожи тела његовог и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побелела, онда нека затвори свештеник за седам дана човека са таквом бољетицом.
4Pakli by poškvrna pobělavá byla na kůži těla jeho, a rána ta nebyla by hlubší nežli jiná kůže, a chlupové její nezběleli by: tedy rozkáže zavříti kněz majícího takovou ránu za sedm dní.
5А седмог дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана.
5Potom pohledí na něj kněz v den sedmý, a jestli rána ta zůstává tak před očima jeho a nerozmáhá se po kůži: tedy rozkáže ho zavříti kněz po druhé za sedm dní.
6И нека га свештеник опет види седмог дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист.
6I pohledí na ni kněz v den sedmý po druhé, a jestliže ta rána pozčernalá bude, a nerozmohla by se po kůži: tedy za čistého vyhlásí ho kněz, nebo prašivina jest. I zpéře roucha svá a čistý bude.
7Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику;
7Pakliť by se dále rozmohla ta prašivina po kůži jeho, již po ukázání se knězi k očištění svému, tedy ukáže se znovu knězi.
8ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је.
8I pohledí na něj kněz, a jestliže se rozmohla ta prašivina po kůži jeho, za nečistého vyhlásí jej kněz, nebo malomocenství jest.
9Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику.
9Rána malomocenství když bude na člověku, přiveden bude k knězi.
10И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку,
10I pohledí na něj kněz, a bude-li oteklina bílá na kůži, až by učinila chlupy bílé, byť pak i zdravé maso bylo na té oteklině:
11губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист.
11Malomocenství zastaralé jest na kůži těla jeho. Protož za nečistého vyhlásí jej kněz, a nedá ho zavříti, nebo zjevně nečistý jest.
12Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао,
12Jestliže by se pak vylilo malomocenství po kůži, a přikrylo by malomocenství všecku kůži nemocného, od hlavy jeho až do noh jeho, všudy kdež by kněz očima viděti mohl:
13кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човек чист, јер је све побелело, па је чист.
13I pohledí na něj kněz, a přikrylo-li by malomocenství všecko tělo jeho, tedy za čistého vyhlásí nemocného. Nebo všecka ta rána v bělost se změnila, protož čistý jest.
14Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист.
14Ale kdykoli ukáže se na ní živé maso, nečistý bude.
15Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је.
15I pohledí kněz na to živé maso a vyhlásí jej za nečistého, nebo to maso živé nečisté jest, malomocenství jest.
16А кад би се дивље месо променило и побелело, нека дође к свештенику.
16Když by pak odešlo zase maso živé a změnilo by se v bělost, tedy přijde k knězi.
17И кад види свештеник да је бољетица побелела, свештеник ће прогласити да је чист, чист је.
17A vida kněz, že obrátila se rána ta v bělost, za čistou vyhlásí ji; čistá jest.
18Кад у кога на кожи буде чир, па прође,
18Když by pak byl na kůži těla vřed, a byl by zhojen,
19а после на месту где је био чир изађе оток бео или бубуљица бела и црвенкаста, нека се покаже свештенику.
19Byla-li by na místě vředu toho oteklina bílá, aneb poškvrna pobělavá a náryšavá, tedy ukázána bude knězi.
20Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побелела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира.
20A vida kněz, že na pohledění to místo jest nižší nežli jiná kůže, a chlupové na něm by zběleli, za nečistého vyhlásí jej kněz. Rána malomocenství jest, kteráž na vředu vyrostla.
21Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побелела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана.
21Pakli, když pohledí na ni kněz, uzří, že chlupové nezběleli na něm, a není nižší nežli jiná kůže, ale že jest pozčernalé místo, tedy zavře ho kněz za sedm dní.
22Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је.
22Pakliť by šíře se rozmáhala po kůži, za nečistého vyhlásí jej kněz; rána malomocenství jest.
23Ако ли остане на свом месту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист.
23Pakli by ta poškvrna pobělavá zůstávala na místě svém, a nerozmáhala by se, znamení toho vředu jest; protož za čistého vyhlásí jej kněz.
24Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залечи остане бубуљица бела и црвенкаста или само бела,
24Tělo, na jehož kůži byla by spálenina od ohně, a po zhojení té spáleniny zůstala by poškvrna pobělavá a náryšavá, anebo bílá toliko:
25нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побелела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.
25Pohledí na ni kněz, a jestliže chlupové na ní zběleli, a lsknou se, způsob také její jest hlubší nežli jiné kůže vůkol: malomocenství jest, kteréž zrostlo na spálenině; protož za nečistého vyhlásí jej kněz, nebo rána malomocenství jest.
26Ако ли свештеник види да на бубуљици нема беле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана.
26Pakli uzří kněz, an na poškvrně pobělavé není žádného chlupu bílého, a že nižší není nežli jiná kůže, ale že jest pozčernalá, poručí ho zavříti kněz za sedm dní.
27Па ће је седмог дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.
27I pohledí na ni kněz dne sedmého. Jestliže se více rozmohla po kůži, tedy za nečistého vyhlásí jej; nebo rána malomocenství jest.
28Ако ли бубуљица буде остала на свом месту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине.
28Pakli bělost lsknutá na svém místě zůstávati bude, a nerozmůže se po kůži, ale bude pozčernalá: zprýštění od spáleniny jest; za čistého vyhlásí jej kněz, nebo šrám spáleniny jest.
29Ако у човека или у жене буде бољетица на глави или на бради,
29Byla-li by pak rána na hlavě aneb na bradě muže neb ženy,
30свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њој длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради;
30Tedy pohledí kněz na tu ránu, a jestliže způsob její bude hlubší nežli jiná kůže, a bude na ní vlas prožlutlý a tenký: tedy za nečistého vyhlásí jej kněz, nebo poškvrna černá jest; malomocenství na hlavě aneb na bradě jest.
31а кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана оног на коме је оспа.
31Když pak pohledí kněz na ránu poškvrny černé a uzří, že způsob její není hlubší nežli jiná kůže, a že není vlasu černého na ní: zavříti dá kněz majícího ránu poškvrny černé za sedm dní.
32Па кад свештеник седми дан види, а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутела, нити је на очи оспа нижа од коже,
32I pohledí kněz na tu ránu dne sedmého, a aj, nerozmohla se ta poškvrna černá, a není vlasu žlutého na ní, a způsob té poškvrny černé není hlubší nežli kůže:
33тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана оног на коме је оспа.
33Tedy oholen bude člověk ten, ale poškvrny té černé nedá holiti. I dá zavříti kněz majícího tu poškvrnu za sedm dní po druhé.
34И седмог дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист.
34I pohledí kněz na poškvrnu černou dne sedmého, a jestliže se nerozmohla poškvrna černá dále po kůži, a místo její není-li hlubší nežli jiná kůže: za čistého vyhlásí ho kněz, i zpéře roucha svá a čistý bude.
35Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист,
35Pakli by se dále rozmohla poškvrna ta černá po kůži, již po očištění jeho,
36тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутих длака; нечист је.
36Tedy pohledí na ni kněz, a uzří-li, že se dále rozmohla ta poškvrna černá po kůži, nebude více šetřiti vlasu žlutého; nečistý jest.
37Ако ли опази да је оспа остала где је била и да је црна длака израсла по њој, залечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист.
37Pakli poškvrna černá tak zůstává před očima jeho, a černý vlas vzrostl by na ní, tedy zhojena jest ta poškvrna černá; čistý jest, a za čistého vyhlásí jej kněz.
38Кад у човека или у жене буду бубуљице по кожи тела њиховог, бубуљице беле,
38Když by na kůži těla muže aneb ženy byly poškvrny, totiž poškvrny pobělavé,
39свештеник нека види; ако на кожи тела његовог буду беле бубуљице мале, бела је оспа, изашла по кожи, чист је.
39I pohledí kněz, a jestliže budou na kůži těla jejich poškvrny bílé, pozčernalé, tedy poškvrna bílá jest, kteráž na kůži zrostla; čistý jest.
40Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је.
40Muž, z jehož by hlavy vlasové slezli, lysý jest a čistý jest.
41Ако му спреда опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је.
41Jestliže pak po jedné straně obleze hlava jeho, nálysý jest a čistý jest.
42Кад на глави сасвим ћелавој или пола ћелавој буде бела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој.
42Pakli na té lysině, aneb na tom oblysení byla by rána bílá a ryšavá, tedy malomocenství zrostlo na lysině jeho, aneb na oblysení jeho.
43И нека га види свештеник; ако опази да је бео и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталог тела,
43I pohledí na něj kněz, a uzří-li oteklinu rány bílou a ryšavou na lysině jeho, aneb na oblysení jeho, jako způsob malomocenství na kůži těla:
44човек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави.
44Èlověk malomocný jest a nečistý jest. Bez meškání za nečistého vyhlásí jej kněz, nebo na hlavě jeho jest malomocenství jeho.
45А губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздртим и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: Нечист, нечист.
45Malomocný pak, na němž by ta rána byla, bude míti roucho roztržené a hlavu odkrytou a ústa zastřená, a Nečistý, nečistý jsem! volati bude.
46Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан.
46Po všecky dny, v nichž ta rána bude na něm, za nečistého jmín bude; nebo nečistý jest. Sám bydliti bude, vně za stany bude přebývání jeho.
47И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној,
47Když by pak na rouchu byla rána malomocenství, buď na rouchu soukenném aneb na rouchu lněném,
48или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,
48Buď na osnově aneb na outku ze lnu aneb z vlny, buď na kůži aneb na každé věci kožené,
49и ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику.
49A byla by ta rána zelená neb náryšavá na rouchu aneb na kůži, aneb na osnově, aneb na outku, aneb na kterékoli nádobě kožené: rána malomocenství jest, ukázána bude knězi.
50И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа.
50I pohledí kněz na tu ránu, a dá zavříti tu věc mající ránu za sedm dní.
51И седмог дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест, она ствар је нечиста.
51A pohledě na tu ránu dne sedmého, uzří-li, že se dále rozmohla ta rána na rouchu, neb po osnově anebo po outku, aneb na kůži, k čemuž by jí koli užíváno bylo: rána ta malomocenství rozjídavá jest, věc nečistá jest.
52Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или шта год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали.
52I spálí to roucho aneb osnovu, aneb outek z vlny neb ze lnu, aneb jakoukoli nádobu koženou, na níž by byla rána ta; nebo malomocenství škodlivé jest, protož ohněm spáleno bude.
53Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже,
53Pakli pohledě kněz, uzřel by, že se nerozmohla rána ta na rouchu, aneb na osnově, aneb na outku, aneb na kterékoli nádobě kožené:
54тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана.
54Rozkáže kněz, aby zeprali tu věc, na níž byla by rána, i káže ji zavříti za sedm dní po druhé.
55Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није променила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни.
55I pohledí kněz po zeprání té věci na ránu. Jestliže nezměnila rána barvy své, byť se pak nerozmohla dále, předce nečistá jest. Ohněm spálíš ji; nebo rozjídavá věc jest na vrchní neb spodní straně její.
56Ако ли види свештеник да се место смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице.
56Pakli pohledě kněz, uzřel by, an pozčernala rána po zeprání svém, odtrhne ji od roucha aneb od kůže, aneb od osnovy, aneb od outku.
57Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде.
57Jestliže se pak ukáže ještě na rouchu aneb na osnově, aneb na outku, aneb na kterékoli nádobě kožené, malomocenství rozjídající se jest. Ohněm spálíš věc tu, na kteréž by ta rána byla.
58А хаљину или основу или поучицу или шта му драго од коже, кад опереш па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто.
58Roucho pak aneb osnovu, aneb outek, aneb kteroukoli nádobu koženou, když bys zepral, a odešla by od ní ta rána, ještě po druhé zpéřeš, a čisté bude.
59Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли шта чисто или нечисто.
59Tenť jest zákon o ráně malomocenství na rouchu soukenném aneb lněném, aneb na osnově, aneb na outku, aneb na kterékoli nádobě kožené, kterak má za čistou aneb za nečistou uznána býti.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.