ЗАХАРИЯ 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ам ридикат дин ноу окий ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ ера ун сул де карте каре збура.
1Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.
2Ел м-а ынтребат: „Че везь?” Еу ам рэспунс: „Вэд ун сул де карте збурынд; аре о лунӂиме де доуэзечь де коць ши о лэциме де зече коць.”
2И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.
3Ши ел мь-а зис: „Ачеста есте блестемул каре есте песте тоатэ цара, кэч, дупэ кум есте скрис пе ел, орьче хоц ши орьчине журэ стрымб вор фи нимичиць ку десэвыршире де аич.”
3Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.
4„Ыл тримит”, зиче Домнул оштирилор, „ка сэ интре ын каса хоцулуй ши а челуй че журэ стрымб ын Нумеле Меу, ка сэ рэмынэ ын каса ачея ши с-о мистуе ымпреунэ ку лемнеле ши петреле ей.”
4Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.
5Ынӂерул каре ворбя ку мине а ынаинтат ши мь-а зис: „Ридикэ окий ши привеште че есе де аколо!”
5Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.
6Еу ам рэспунс: „Че есте ачаста?” Ши ел а зис: „Иесе ефа.” Ши а адэугат: „Ачаста есте нелеӂюиря лор ын тоатэ цара.”
6А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.
7Ши ятэ кэ се ридика ун талант де плумб ши, ын мижлокул ефей, шедя о фемее.
7И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе.
8Ел а зис: „Ачаста есте нелеӂюиря!” Ши й-а дат брынчь ын ефэ ши а арункат буката де плумб песте гура ефей.
8И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.
9Ам ридикат окий ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ с-ау арэтат доуэ фемей. Ын арипиле лор суфла вынтул: еле авяу арипь ка але кокостыркулуй. Ау ридикат ефа ынтре пэмынт ши чер.
9И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше бод крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.
10Атунчь ам ынтребат пе ынӂерул каре ворбя ку мине: „Унде дук еле ефа?”
10И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?
11Ел мь-а рэспунс: „Се дук сэ-й зидяскэ о касэ ын цара Шинеар, ка сэ фие ашезатэ аколо ши сэ рэмынэ пе локул ей.”
11А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.