Естера
Chapter 9

Естера

Cornilescu Bible (1924),…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын луна а доуэспрезечя, адикэ луна Адар, ын а трейспрезечя зи а луний, зиуа ын каре авя сэ се адукэ ла ындеплинире порунка ши хотэрыря ымпэратулуй, ши кынд врэжмаший иудеилор нэдэждуисерэ сэ стэпыняскэ песте ей, с-а ынтымплат токмай димпотривэ, кэ иудеий ау стэпынит асупра врэжмашилор лор.
1И тако дванаестог месеца, а то је месец Адар, тринаестог дана, кад дође да се изврши реч царева и заповест његова, истог дана кад се непријатељи јудејски надаху да ће овладати њима, преокрену се, те Јудејци овладаше својим ненавидницима.
2Иудеий с-ау стрынс ын четэциле лор, ын тоате цинутуриле ымпэратулуй Ахашверош, ка сэ пунэ мына пе чей че кэутау сэ-й пярдэ. Нимень н-а путут сэ ле стя ымпотривэ, кэч фрика де ей апукасе пе тоате попоареле!
2Скупише се Јудејци у својим градовима по свим земљама цара Асвира да дигну руке на оне који им тражаху зло; и нико не могаше стајати пред њима; јер страх од њих попаде све народе.
3Ши тоць май-марий цинутурилор, кэпетенииле оштирий, дрегэторий, службаший ымпэратулуй ау сприжинит пе иудей дин причина фричий пе каре ле-о инсуфла Мардохеу.
3И сви кнезови земаљски, намесници и управитељи и који оправљаху послове цареве, подупираху Јудејце, јер их попаде страх од Мардохеја.
4Кэч Мардохеу ера путерник ын каса ымпэратулуй ши файма луй се рэспындя ын тоате цинутуриле, пентру кэ ажунӂя дин че ын че май путерник.
4Јер велик беше Мардохеј у дому царевом, и слава његова пролажаше све земље, јер тај човек, Мардохеј биваше све већи.
5Иудеий ау учис ку ловитурь де сабие пе тоць врэжмаший лор, й-ау оморыт ши й-ау прэпэдит. Ау фэкут че ау врут ку врэжмаший лор.
5И тако побише Јудејци све непријатеље своје мачем и потрше и истребише, и учинише шта хтеше од ненавидника својих.
6Ын капитала Суса, иудеий ау учис ши ау прэпэдит чинч суте де оамень
6И у Сусану, царском граду, убише Јудејци и истребише пет стотина људи.
7ши ау ынжунгият пе Паршандата, Далфон, Аспата,
7И Фарсандату и Далфона и Аспату,
8Пората, Адалия, Аридата,
8и Порату и Адалију и Аридату,
9Пармашта, Аризай, Аридай ши Ваиезата,
9и Фармасту и Арисаја и Арилаја и Вајезату;
10чей зече фий ай луй Хаман, фиул луй Хамедата, врэжмашул иудеилор. Дар н-ау пус мына пе авериле лор.
10десет синова Амана, сина Амедатиног непријатеља јудејског побише, али на плен не дигоше руке своје.
11Ын зиуа ачея, нумэрул челор че фусесерэ учишь ын капитала Суса а ажунс ла куноштинца ымпэратулуй.
11У онај дан, кад јавише цару број побијених у Сусану царском граду,
12Ши ымпэратул а зис ымпэрэтесей Естера: „Иудеий ау учис ши ау прэпэдит ын капитала Суса чинч суте де оамень ши пе чей зече фий ай луй Хаман. Че вор фи фэкут ын челелалте цинутурь але ымпэратулуй? Каре-ць есте череря? Еа ыць ва фи ымплинитэ. Че май дорешть? Вей кэпэта.”
12рече цар Јестири царици: У Сусану царском граду побише и потрше Јудејци пет стотина људи и десет синова Аманових, а шта су учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш? Даће ти се; и шта још молиш? Биће.
13Естера а рэспунс: „Дакэ ымпэратул гэсеште ку кале, сэ фие ынгэдуит иудеилор каре сунт ла Суса сэ факэ ши мыне дупэ порунка де азь ши сэ спынзуре пе лемн пе чей зече фий ай луй Хаман.”
13А Јестира рече: Ако је угодно цару, да се допусти Јудејцима у Сусану и сутра да учине по данашњој наредби и десет синова Аманових да обесе на вешала.
14Ши ымпэратул а порунчит сэ се факэ аша. Порунка а фост адусэ ла куноштинца попорулуй дин Суса. Ау спынзурат пе чей зече фий ай луй Хаман.
14И заповеди цар да буде тако. И оглашена би заповест у Сусану, и обесише десет синова Аманових.
15Иудеий каре се афлау ын Суса с-ау стрынс дин ноу ын а пайспрезечя зи а луний Адар ши ау учис ын Суса трей суте де оамень. Дар н-ау пус мына пе авериле лор.
15И Јудејци који беху у Сусану скупивши се и четрнаестог дана месеца Адара побише у Сусану три стотине људи, али на плен не дигоше руке своје.
16Чейлалць иудей дин челелалте цинутурь але ымпэратулуй с-ау стрынс ши шь-ау апэрат вяца. Ау кэпэтат астфел одихнэ, скэпынд де врэжмаший лор, ши ау учис шаптезечь ши чинч де мий дин чей че ле ерау врэжмашь. Дар н-ау пус мына пе авериле лор.
16А остали Јудејци који беху по земљама царевим скупише се да бране живот свој и да се смире од непријатеља својих; и побише седамдесет и пет хиљада ненавидника својих; али на плен не дигоше руке своје.
17Ачесте лукрурь с-ау ынтымплат ын а трейспрезечя зи а луний Адар. Ын зиуа а пайспрезечя, иудеий с-ау одихнит ши ау фэкут дин еа о зи де оспэц ши де букурие.
17То би тринаестог дана месеца Адара; а четрнаестог починуше, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
18Чей че се афлау ла Суса с-ау стрынс ын зиуа а трейспрезечя ши а пайспрезечя, дар ын зиуа а чинчспрезечя с-ау одихнит ши ау фэкут дин еа о зи де оспэц ши де букурие.
18А Јудејци који беху у Сусану скупише се тринаестог и четрнаестог дана истог месеца, а починуше петнаестог, и празноваше тај дан гостећи се и веселећи се.
19Де ачея, иудеий де ла царэ, каре локуеск ын четэць фэрэ зидурь, ау фэкут дин зиуа а пайспрезечя а луний Адар о зи де букурие, де оспэц ши де сэрбэтоаре, ын каре ышь тримит дарурь уний алтора.
19Зато Јудејци сељани, који живе по местима неограђеним, празнују четрнаести дан месеца Адара веселећи се и гостећи се и благујући, и шаљући делове један другом.
20Мардохеу а скрис ачесте лукрурь ши а тримис скрисорь тутурор иудеилор дин тоате цинутуриле ымпэратулуй Ахашверош, де апроапе ши дин депэртаре.
20Јер Мардохеј написа ово, и разасла књиге свим Јудејцима који беху по свим земљама цара Асвира, близу и далеко,
21Ле порунчя сэ прэзнуяскэ ын фиекаре ан зилеле а пайспрезечя ши а чинчспрезечя але луний Адар,
21наређујући им да празнују дан четрнаести месеца Адара и петнаести дан истог месеца сваке године;
22ка зиле ын каре кэпэтасерэ одихнэ, скэпынд де врэжмаший лор. Ле-а порунчит сэ прэзнуяскэ луна ын каре ынтристаря лор се префэкусе ын букурие ши жаля лор, ын зи де сэрбэтоаре ши сэ факэ дин ачесте зиле ниште зиле де оспэц ши де букурие, кынд сэ-шь тримитэ дарурь де мынкаре уний алтора ши сэ ымпартэ дарурь челор липсиць.
22према данима у које се смирише Јудејци од непријатеља својих и према месецу кад им се претвори жалост у радост и туга у весеље, да те дане празнују гостећи се и веселећи се и шаљући делове један другом, и сиромасима дарове.
23Иудеий с-ау ындаторат сэ факэ чея че ши ынчепусерэ сэ факэ ши че ле скрисесе Мардохеу.
23И примише сви Јудејци да чине шта су почели и шта им писа Мардохеј.
24Кэч Хаман, фиул луй Хамедата, Агагитул, врэжмашул тутурор иудеилор, фэкусе планул сэ-й пярдэ ши арункасе Пур, адикэ сорцул, ка сэ-й омоаре ши сэ-й нимичяскэ.
24Јер Аман, син Амедатин Агагеј непријатељ свих Јудејаца намисли за Јудејце да их истреби, и баци Фут, то јест жреб, да их потре и истреби.
25Дар Естера, венинд ынаинтя ымпэратулуй, ымпэратул а порунчит ын скрис сэ ынтоаркэ асупра капулуй луй Хаман планул чел рэу пе каре-л фэкусе ымпотрива иудеилор ши сэ-й спынзуре пе лемн пе ел ши пе фиий луй.
25Али кад Јестира изиђе пред цара, он заповеди књигом, те се зла мисао његова коју смисли на Јудејце обрати на његову главу, и обесише њега и синове његове на вешала.
26Де ачея, зилеле ачестя с-ау нумит Пурим, де ла нумиря Пур. Потривит ку тот купринсул ачестей скрисорь, потривит ку челе че вэзусерэ ей ыншишь ши потривит ку челе че ли се ынтымпласерэ,
26Зато прозваше те дане Фурим од имена Фур; и ради својих речи те књиге и ради оног што видеше, тако и ради оног што им се догоди,
27иудеий ау луат пентру ей, пентру сэмынца лор ши пентру тоць чей че се вор липи де ей хотэрыря ши ындаториря де нескимбат ка сэ прэзнуяскэ ын фиекаре ан ачесте доуэ зиле, ын фелул рындуит ши ла время хотэрытэ.
27поставише Јудејци и примише на се и на семе своје и на све који се удруже с њима да је непроменљиво да славе та два дана као што је написано за њих и на време које је за њих одређено, сваке године,
28Зилеле ачестя требуяу сэ фие помените ши прэзнуите дин ням ын ням, ын фиекаре фамилие, ын фиекаре цинут ши ын фиекаре четате. Ши зилеле ачестя, Пурим, ну требуяу десфиинцате ничодатэ дин мижлокул иудеилор, нич сэ се штяргэ адучеря аминте де еле принтре урмаший лор.
28и да се ти дани спомињу и славе у сваком нараштају, у свакој породици, у свакој земљи и у сваком граду; и ти дани Фурим да не престану међу Јудејцима и спомен њихов да не погине у семену њиховом.
29Ымпэрэтяса Естера, фата луй Абихаил, ши иудеул Мардохеу ау скрис стэруитор а доуа оарэ пентру ка сэ ынтэряскэ скрисоаря привитоаре ла Пурим.
29И писа царица Јестира, кћи Авихаилова и Мардохеј Јудејац сваком тврђом потврђујући књигу за Фурим други пут.
30Ау тримис скрисорь тутурор иудеилор ын челе о сутэ доуэзечь ши шапте де цинутурь але ымпэратулуй Ахашверош. Еле куприндяу кувинте де паче ши де крединчошие,
30И разасла књигу свим Јудејцима у сто и двадесет и седам земаља цара Асвира и речима љубазним и истинитим,
31ынтэринд цинеря ачестор зиле Пурим ла время хотэрытэ, кум ле рындуисерэ иудеул Мардохеу ши ымпэрэтяса Естера пентру ей ши кум ши ле рындуисерэ ши пентру ей ыншишь ши пентру сэмынца лор, ку прилежул постулуй лор ши ципетелор лор.
31да тврдо држе дане Фурим на време као што им је поставио Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што сами поставише себи и семену свом за спомен посту њиховом и викању њиховом.
32Порунка Естерей а ынтэрит ашезаря ачестей сэрбэторь Пурим, ши лукрул ачеста а фост скрис ын карте.
32Тако заповест Јестирина потврди уредбу за Фурим, и би записано у књигу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.