Естера 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1А трея зи, Естера с-а ымбрэкат ку хайнеле ымпэрэтешть ши а венит ын куртя динэунтру а касей ымпэратулуй, ынаинтя касей ымпэратулуй. Ымпэратул шедя пе скаунул луй ымпэрэтеск, ын каса ымпэрэтяскэ, ын фаца уший касей.
1А трећи дан обуче се Јестира у царско одело, и стаде у трему унутрашњег двора царског према стану царевом; а цар сеђаше на царском престолу свом у двору царском према вратима од двора.
2Кынд а вэзут ымпэратул пе ымпэрэтяса Естера ын пичоаре ын курте, еа а кэпэтат тречере ынаинтя луй. Ши ымпэратул а ынтинс Естерей тоягул ымпэрэтеск пе каре-л циня ын мынэ. Естера с-а апропият ши а атинс вырфул тоягулуй.
2И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му беше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице.
3Ымпэратул й-а зис: „Че ай ту, ымпэрэтясэ Естеро, ши че черь? Кяр дакэ ай чере жумэтате дин ымпэрэцие, ыць вой да.”
3И рече јој цар: Шта ти је, царице Јестиро? И шта желиш? Ако је и до половине царства, даће ти се.
4Естера а рэспунс: „Дакэ ымпэратул гэсеште ку кале, сэ винэ ымпэратул астэзь ку Хаман ла оспэцул пе каре и л-ам прегэтит.”
4А Јестира рече: Ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на обед који сам му зготовила.
5Ши ымпэратул а зис: „Дучеци-вэ ындатэ ши адучець пе Хаман, кум дореште Естера.” Ымпэратул с-а дус ку Хаман ла оспэцул пе каре-л прегэтисе Естера.
5А цар рече: Зовите брже Амана да учини шта рече Јестира. И дође цар с Аманом на обед који зготови Јестира.
6Ши, пе кынд бяу вин, ымпэратул а зис Естерей: „Каре есте череря та? Еа ыць ва фи ымплинитэ. Че дорешть? Кяр дакэ ай чере жумэтате дин ымпэрэцие, о вей кэпэта.”
6Потом цар, напив се вина, рече Јестири: Шта желиш? Даће ти се; и шта молиш? Ако је и до половине царства, биће.
7Естера а рэспунс: „Ятэ че чер ши че дореск.
7А Јестира одговарајући рече: Желим и молим:
8Дакэ ам кэпэтат тречере ынаинтя ымпэратулуй ши дакэ гэсеште ку кале ымпэратул, сэ-мь ымплиняскэ череря ши сэ-мь факэ доринца сэ май винэ ымпэратул ку Хаман ши ла оспэцул пе каре ли-л вой прегэти, ши мыне вой да рэспунс ымпэратулуй дупэ порунка луй.”
8Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да шта желим и учини шта молим, нека опет дође цар с Аманом на обед који ћу им зготовити, и сутра ћу учинити по речи царевој.
9Хаман а ешит ын зиуа ачея весел ши ку инима мулцумитэ. Дар, кынд а вэзут ла поарта ымпэратулуй пе Мардохеу, каре ну се скула, нич ну се мишка ынаинтя луй, с-а умплут де мыние ымпотрива луй Мардохеу.
9И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад виде Аман Мардохеја на вратима царевим, а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гнева на Мардохеја.
10А штиут тотушь сэ се стэпыняскэ ши с-а дус акасэ. Апой а тримис сэ адукэ пе приетений сэй ши пе невастэ-са Зереш.
10Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју.
11Хаман ле-а ворбит деспре стрэлучиря богэциилор луй, деспре нумэрул фиилор сэй, деспре тот че фэкусе ымпэратул ка сэ-л ридиче ын вредничие ши деспре локул пе каре и-л дэдусе май пресус де кэпетенииле ши служиторий ымпэратулуй.
11И приповеди им Аман о слави богатства свог и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских.
12Ши а адэугат: „Еу сунт кяр сингурул пе каре ымпэрэтяса Естера л-а примит ымпреунэ ку ымпэратул ла оспэцул пе каре л-а фэкут ши сунт пофтит ши мыне ла еа ку ымпэратул.
12И дода Аман: Па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на обед, који беше зготовила, па и сутра сам позван к њој с царем.
13Дар тоате ачестя н-ау ничун прец пентру мине кытэ време вой ведя пе Мардохеу, иудеул ачела, шезынд ла поарта ымпэратулуй.”
13Али све то није ми ни на шта докле год гледам оног Мардохеја Јудејца где седи на вратима царевим.
14Невастэ-са Зереш ши тоць приетений луй й-ау зис: „Сэ се прегэтяскэ о спынзурэтоаре ыналтэ де чинчзечь де коць ши мыне диминяцэ чере ымпэратулуй ка Мардохеу сэ фие спынзурат. Апой вей мерӂе весел ла оспэц ку ымпэратул.” Пэреря ачаста а плэкут луй Хаман ши а пус сэ прегэтяскэ спынзурэтоаря.
14Тада му рече Сереса, жена његова и сви пријатељи његови: Нека начине вешала висока педесет лаката, и ујутру реци цару да се на њима обеси Мардохеј, па иди с царем весео на обед. И то би по вољи Аману и приправи вешала.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.