2 Ымпэрацилор 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Пророкул Елисей а кемат пе унул дин фиий пророчилор ши й-а зис: „Ынчинӂе-ць мижлокул, я ку тине стиклуца ачаста ку унтделемн ши ду-те ла Рамот ын Галаад.
1А Јелисије пророк дозва једног између синова пророчких, и рече му: Опаши се и узми ову уљаницу, па иди у Рамот галадски.
2Кынд вей ажунӂе аколо, сэ кауць сэ везь пе Иеху, фиул луй Иосафат, фиул луй Нимши. Сэ те дучь сэ-л ридичь дин мижлокул фрацилор сэй ши сэ-л адучь ынтр-о одае, деопарте.
2И кад дођеш онамо, видећеш онде Јуја, сина Јосафата сина Нимсијиног, и ушавши изведи га између браће његове и одведи га у најтајнију клет.
3Сэ ей стиклуца ку унтделемн, сэ-л торнь пе капул луй ши сэ зичь: ‘Аша зиче Домнул: «Те унг ымпэрат ал луй Исраел!»’ Апой сэ дескизь уша ши сэ фуӂь фэрэ сэ те опрешть.”
3И узми уљаницу и излиј му на главу, и реци: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем. Затим отвори врата и бежи, и не забављај се.
4Тынэрул, служиторул пророкулуй, а плекат ын Рамот дин Галаад.
4И отиде младић, момак пророков, у Рамот галадски.
5Кынд а ажунс, кэпетенииле оштирий шедяу жос. Ел а зис: „Кэпетение, ам сэ-ць спун о ворбэ.” Ши Иеху а зис: „Кэруя динтре ной тоць?” Ел а рэспунс: „Цие, кэпетение.”
5И кад уђе, гле, сеђаху војводе; а он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. А Јуј му рече: Коме између свих нас? А он рече: Теби, војводо.
6Иеху с-а скулат ши а интрат ын касэ, ши тынэрул й-а турнат унтделемнул пе кап, зикынду-й: „Аша зиче Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Те унг ымпэрат ал луй Исраел, ал попорулуй Домнулуй.
6Тада уста, и уђе у кућу, а он му изли на главу уље, и рече му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.
7Сэ нимичешть каса стэпынулуй тэу Ахаб, ши вой рэзбуна асупра Изабелей сынӂеле робилор Мей, пророчий, ши сынӂеле тутурор служиторилор Домнулуй.
7И побиј дом Ахава господара свог, јер хоћу да покајем крв слуга својих пророка, и крв свих слуга Господњих од руке Језавељине.
8Тоатэ каса луй Ахаб ва пери; вой нимичи пе орьчине цине де Ахаб, фие роб, фие слобод ын Исраел,
8И тако ће изгинути сав дом Ахавов, и истребићу Ахаву и оно што уза зид мокри, и ухваћеног и остављеног у Израиљу.
9ши вой фаче каса луй Ахаб асеменя касей луй Иеробоам, фиул луй Небат, ши касей луй Баеша, фиул луй Ахия.
9И учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама сина Наватовог и као с домом Васе сина Ахијиног.
10Кыний вор мынка пе Изабела ын огорул дин Изреел ши ну ва фи чине с-о ынгроапе.’” Апой тынэрул а дескис уша ши а фуӂит.
10И Језавељу ће изјести пси у пољу језраелском и неће бити никога да је погребе. Потом отвори врата и побеже.
11Кынд а ешит Иеху ла служиторий стэпынулуй сэу, ей й-ау зис: „Тоате буне? Пентру че а венит небунул ачеста ла тине?” Иеху ле-а рэспунс: „Вой куноаштець бине пе омул ачеста ши че поате спуне.”
11А Јуј изађе к слугама господара свог, и запиташе га: Је ли добро? Што је дошао тај безумник к теби? А он им рече: Знате човека и беседу његову.
12Дар ей ау зис: „Минчунэ! Спуне-не дар!” Ши ел а зис: „Мь-а ворбит аша ши аша, зикынд: ‘Аша зиче Домнул: «Те унг ымпэрат ал луй Исраел.»’”
12А они рекоше: Није истина; кажи нам. А он им рече: Тако и тако рече ми говорећи: Овако вели Господ: Помазах те за цара над Израиљем.
13Ындатэ шь-ау луат, фиекаре, хайнеле ши ле-ау пус суб Иеху, пе трептеле гоале. Апой ау сунат дин трымбицэ ши ау зис: „Иеху есте ымпэрат!”
13Тада брже узеше свак своју хаљину, и метнуше пода њ на највишем басамаку, и затрубише у трубу и рекоше: Јуј поста цар.
14Астфел а унелтит Иеху, фиул луй Иосафат, фиул луй Нимши, ымпотрива луй Иорам. Ши Иорам ши тот Исраелул апэрау Рамотул дин Галаад ымпотрива луй Хазаел, ымпэратул Сирией.
14Тако се побуни Јуј, син Јосафата сина Нимсијиног, на Јорама; а Јорам чуваше Рамот галадски са свим Израиљем од Азаила, цара сирског.
15Дар ымпэратул Иорам се ынторсесе сэ се виндече ла Изреел де рэниле пе каре и ле фэкусерэ сириений, кынд се бэтя ымпотрива луй Хазаел, ымпэратул Сирией. Иеху а зис: „Дакэ воиць, сэ ну лэсаць пе нимень сэ скапе дин четате, ка сэ се дукэ сэ дя де весте ла Изреел.”
15А беше се вратио цар Јорам да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци, кад се бијаше с Азаилом, царем сирским. И рече Јуј: Ако вам је воља, нека нико не излази из града да отиде и јави у Језраел.
16Ши Иеху с-а суит ын карул луй ши а плекат ла Изреел, кэч Иорам ера болнав ын пат аколо, ши Ахазия, ымпэратул луй Иуда, се коборысе сэ-л вадэ.
16И Јуј седе на кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде; и Охозија, цар Јудин беше дошао да види Јорама.
17Караула пусэ пе турнул луй Изреел а вэзут чата луй Иеху венинд ши а зис: „Вэд о чатэ де оамень.” Иорам а зис: „Я ун кэлэрец ши тримите-л ынаинтя лор сэ ынтребе дакэ есте паче.”
17А стражар који стајаше на кули у Језраелу, кад угледа људство Јујево где иде, рече: Неко људство видим. Тада рече Јорам: Узми коњика и пошљи га пред њих, и нека запита: Је ли мир?
18Кэлэрецул с-а дус ынаинтя луй Иеху ши а зис: „Аша зиче ымпэратул: ‘Вениць ку паче?’” Ши Иеху а рэспунс: „Че-ць пасэ де паче? Тречь ынапоя мя.” Караула а дат де штире ши а зис: „Солул с-а дус пынэ ла ей ши ну се май ынтоарче.”
18И отиде коњик преда њ, и рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном. А стражар јави говорећи: Гласник дође до њих, али се не враћа.
19Иорам а тримис ун ал дойля кэлэрец, каре а ажунс ла ей ши а зис: „Аша зиче ымпэратул: ‘Вениць ку паче?’” Ши Иеху а рэспунс: „Че-ць пасэ де паче? Тречь ынапоя мя.”
19И посла другог коњика, који кад дође к њима рече: Овако вели цар: Је ли мир? А Јуј рече: Шта је теби до мира? Хајде за мном.
20Караула а дат де штире ши а зис: „С-а дус пынэ ла ей ши ну се ынтоарче. Ши алаюл есте ка ал луй Иеху, фиул луй Нимши, кэч мынэ ка ун небун.”
20Опет јави стражар говорећи: Дође до њих, али се не враћа; а ход као да је ход Јујев, јер иде помамно.
21Атунч, Иорам а зис: „Ынхамэ!” Ши ау пус каий ла кар. Иорам, ымпэратул луй Исраел, ши Ахазия, ымпэратул луй Иуда, ау ешит, фиекаре ын карул луй, ынаинтя луй Иеху ши л-ау ынтылнит ын огорул луй Набот дин Изреел.
21Тада рече Јорам: Прежи. И упрегоше у кола његова. Тако изађе Јорам цар Израиљев и Охозија цар Јудин, сваки на својим колима, и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.
22Кум а вэзут Иорам пе Иеху, а зис: „Паче, Иеху?” Иеху а рэспунс: „Че паче, кытэ време дэйнуеск курвииле мамей тале Изабела ши мулцимя врэжиториилор ей!”
22И кад Јорам угледа Јуја, рече му: Је ли мир, Јују? А он одговори: Какав мир? Док је толиког курвања Језавеље, матере твоје и чарања њених.
23Иорам а сучит фрынеле ши а фуӂит зикынд луй Ахазия: „Вынзаре, Ахазия!”
23Тада Јорам окрете се и побеже говорећи Охозији: Издаја, Охозија!
24Дар Иеху а пус мына пе арк ши а ловит пе Иорам ынтре умерь. Сэӂята а ешит прин инимэ, ши Иорам а кэзут ын кар.
24Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећа да му стрела прође кроз срце, те паде у колима својим.
25Иеху а зис кэпетенией сале Бидкар: „Я-л ши арункэ-л ын огорул луй Набот дин Изреел, кэч аду-ць аминте кэ, атунч кынд стэтям ымпреунэ, еу ши ту, кэларе пе кай ынапоя татэлуй сэу Ахаб, Домнул а ростит ымпотрива луй хотэрыря ачаста:
25Тада рече Јуј Вадекару, војводи свом: Узми га, и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом оцем његовим, како Господ изрече за њ ово зло:
26‘Ам вэзут ерь сынӂеле луй Набот ши сынӂеле фиилор луй’, зиче Домнул, ‘ши-ць вой фаче ла фел кяр ын огорул ачеста’, зиче Домнул. Я-л дар ши арункэ-л ын огор, дупэ кувынтул Домнулуй.”
26Заиста, крв Навутејеву и крв синова његових видех синоћ, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ. Зато узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој.
27Ахазия, ымпэратул луй Иуда, кынд а вэзут лукрул ачеста, а фуӂит пе друмул каре дуче ла каса дин грэдинэ. Иеху л-а урмэрит ши а зис: „Ловеште-л ши пе ел ын кар!” Ши л-ау ловит ла суишул Гур, лынгэ Иблеам. Ел а фуӂит ла Мегидо ши а мурит аколо.
27А Охозија, цар Јудин видевши то побеже к дому у врту; али га потера Јуј, и рече: Убијте и тога на његовим колима. И ранише га на брду Гуру, које је код Ивлеама. И утече у Мегидон, и онде умре.
28Служиторий луй л-ау дус ынтр-ун кар ла Иерусалим ши л-ау ынгропат ын мормынтул луй, ку пэринций луй, ын четатя луй Давид.
28И слуге га његове метнуше на кола и одвезоше у Јерусалим, и погребоше га у гробу његовом код отаца његових у граду Давидовом.
29Ахазия се фэкусе ымпэрат ал луй Иуда ын анул ал унспрезечеля ал луй Иорам, фиул луй Ахаб.
29А једанаесте године царовања Јорама, сина Ахавовог поче царовати Охозија над Јудом.
30Иеху а интрат ын Изреел. Изабела, аузинд лукрул ачеста, шь-а унс спрынченеле, шь-а ымподобит капул ши се уйта пе ферястрэ.
30Иза тога Јуј дође у Језраел. А Језавеља кад чу, намаза лице своје и накити главу своју, па гледаше с прозора.
31Пе кынд интра Иеху пе поартэ, еа а зис: „Паче, ноуле Зимри, учигашул стэпынулуй сэу?”
31И кад Јуј улажаше на врата, рече она: Је ли мир, Зимрије, крвниче господара свог?
32Ел а ридикат фаца спре ферястрэ ши а зис: „Чине есте пентру мине? Чине?” Ши дой сау трей дрегэторь с-ау уйтат ла ел, апропиинду-се де ферястрэ.
32А он погледа на прозор и рече: Ко је са мном? Ко? Тада погледаше у њ два три дворанина.
33Ел а зис: „Арункаць-о жос!” Ей ау арункат-о жос ши й-а цышнит сынӂеле пе зид ши пе кай. Иеху а кэлкат-о ын пичоаре.
33А он им рече: Баците је доле. И бацише је, и прште крв њена по зиду и по коњима, и погази је.
34Апой а интрат, а мынкат ши а бэут ши а зис: „Дучеци-вэ де ведець пе блестемата ачея ши ынгропаць-о, кэч есте фатэ де ымпэрат.”
34Потом ушавши једе и пи, па рече: Видите ону проклетницу и погребите је, јер је царска кћи.
35С-ау дус с-о ынгроапе, дар н-ау гэсит дин еа декыт цяста капулуй, пичоареле ши палмеле мынилор.
35И отидоше да је погребу, и не нађоше од ње ништа до лобању и стопала и шаке.
36С-ау ынторс ши ау спус луй Иеху, каре а зис: „Аша спусесе Домнул прин робул сэу Илие, Тишбитул: ‘Кыний вор мынка ын огорул дин Изреел карня Изабелей;
36И дођоше натраг и јавише, а он рече: То је реч Господња, коју је рекао преко слуге свог Илије Тесвићанина говорећи: У пољу језраелском изјешће пси тело Језавељино.
37ши хойтул Изабелей ва фи ка гуноюл пе фаца огоарелор, ын огорул дин Изреел, аша ынкыт ну се ва май путя зиче: «Ачаста есте Изабела!»’”
37Нека буде тело Језавељино као гној на њиви у пољу језраелском да се не може казати: Ово је Језавеља.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.