2 Ымпэрацилор 4
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1О фемее динтре невестеле фиилор пророчилор а стригат луй Елисей: „Робул тэу, бэрбатул меу, а мурит ши штий кэ робул тэу се темя де Домнул; ши чел че л-а ымпрумутат а венит сэ я чей дой копий ай мей ши сэ-й факэ робь.”
1А једна између жена синова пророчких повика к Јелисију говорећи: Слуга твој, муж мој, умре, и ти знаш да се слуга твој бојао Господа: па сада дође рукодавалац да ми узме два сина у робље.
2Елисей й-а зис: „Че пот сэ фак пентру тине? Спуне-мь, че ай акасэ?” Еа а рэспунс: „Роаба та н-аре акасэ декыт ун вас ку унтделемн.”
2А Јелисије јој рече: Шта ћу ти? Кажи ми шта имаш у кући? А она рече: Слушкиња твоја нема у кући ништа до судић уља.
3Ши ел а зис: „Ду-те де чере васе де афарэ, де ла тоць вечиний тэй, васе гоале, ши ну чере пуцине.
3А он јој рече: Иди, ишти у наруч празних судова у свих суседа својих, немој мало да иштеш.
4Кынд те вей ынтоарче, ынкиде уша дупэ тине ши дупэ копиий тэй, тоарнэ дин унтделемн ын тоате ачесте васе ши пуне деопарте пе челе плине.”
4Па отиди, и затвори се у кућу са синовима својим, па онда наливај у све судове, и кад се који напуни, кажи нека уклоне.
5Атунч, еа а плекат де ла ел. А ынкис уша дупэ еа ши дупэ копиий ей; ей ый апропияу васеле ши еа турна дин унтделемн ын еле.
5И она отиде од њега, и затвори се у кућу са синовима својим; они јој додаваху а она наливаше.
6Кынд с-ау умплут васеле, еа а зис фиулуй сэу: „Май дэ-мь ун вас.” Дар ел й-а рэспунс: „Ну май есте ничун вас.” Ши н-а май курс унтделемн.
6А кад се судови напунише, она рече сину свом: Дај још један суд. А он јој рече: Нема више. Тада стаде уље.
7Еа с-а дус де а спус омулуй луй Думнезеу лукрул ачеста. Ши ел а зис: „Ду-те де винде унтделемнул ши плэтеште-ць датория, яр ку че ва рэмыне вей трэи ту ши фиий тэй.”
7Потом она отиде и каза човеку Божијем; а он јој рече: Иди, продај уље, и одужи се; а шта претече, оним се храни са својим синовима.
8Ынтр-о зи, Елисей тречя прин Сунем. Аколо ера о фемее богатэ. Еа а стэруит де ел сэ примяскэ сэ мэнынче ла еа. Ши орь де кыте орь тречя, се дучя сэ мэнынче ла еа.
8После тога једном иђаше Јелисије кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба.
9Еа а зис бэрбатулуй ей: „Ятэ, штиу кэ омул ачеста каре трече тотдяуна пе ла ной есте ун ом сфынт ал луй Думнезеу.
9И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда.
10Сэ фачем о микэ одае сус, ку зидурь, ши сэ пунем ын еа ун пат пентру ел, о масэ, ун скаун ши ун сфешник, ка сэ стя аколо кынд ва вени ла ной.”
10Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.
11Елисей, ынторкынду-се ла Сунем, с-а дус ын одая де сус ши с-а кулкат аколо.
11Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде.
12Ел а зис служиторулуй сэу Гехази: „Кямэ пе сунамита ачаста!” Гехази а кемат-о ши еа а венит ынаинтя луй.
12И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим.
13Ши Елисей а зис луй Гехази: „Спуне-й: ‘Ятэ, пентру ной ту ць-ай фэкут тоатэ тулбураря ачаста. Ной че путем фаче пентру тине? Требуе сэ ворбим пентру тине ымпэратулуй сау кэпетенией оштирий?’” Еа а рэспунс: „Еу локуеск лиништитэ ын мижлокул попорулуй меу.”
13И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа.
14Ши ел а зис: „Че сэ фак пентру еа?” Гехази а рэспунс: „Еа н-аре фиу ши бэрбатул ей есте бэтрын.”
14А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар.
15Ши ел а зис: „Кям-о!” Гехази а кемат-о ши еа а венит ла ушэ.
15А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима.
16Елисей й-а зис: „Ла анул, пе время ачаста, вей цине ын браце ун фиу.” Ши еа а зис: „Ну, домнул меу, омуле ал луй Думнезеу, ну амэӂи пе роаба та!”
16А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје.
17Фемея а рэмас ынсэрчинатэ ши а нэскут ун фиу кяр пе время ачея, ын анул урмэтор, кум ый спусесе Елисей.
17И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисије.
18Копилул с-а фэкут маре. Ши, ынтр-о зи, кынд с-а дус пе ла татэл сэу ла сечерэторь,
18И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима;
19а зис татэлуй сэу: „Капул меу! Капул меу!” Татэл а зис служиторулуй сэу: „Ду-л ла мама са!”
19и рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери.
20Служиторул л-а луат ши л-а дус ла мама са. Ши копилул а стат пе ӂенункий мамей сале пынэ ла амязэ ши апой а мурит.
20И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре.
21Еа с-а суит, л-а кулкат пе патул омулуй луй Думнезеу, а ынкис уша дупэ еа ши а ешит.
21Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе.
22А кемат пе бэрбатул ей ши а зис: „Тримите-мь, те рог, ун служитор ши о мэгэрицэ; вряу сэ мэ дук ын грабэ ла омул луй Думнезеу ши апой мэ вой ынтоарче.”
22Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим.
23Ши ел а зис: „Пентру че врей сэ те дучь астэзь ла ел? Доар ну есте нич лунэ ноуэ, нич Сабат.” Еа а рэспунс: „Фий пе паче!”
23А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се.
24Апой а пус шауа пе мэгэрицэ ши а зис служиторулуй сэу: „Мынэ ши плякэ, сэ ну опрешть пе друм декыт кынд ць-ой спуне.”
24И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем.
25Еа а плекат деч ши с-а дус ла омул луй Думнезеу пе мунтеле Кармел. Омул луй Думнезеу а вэзут-о де департе ши а зис служиторулуй сэу Гехази: „Ятэ пе сунамита ачея!
25Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке.
26Акум, аляргэ дар ынаинтя ей ши спуне-й: ‘Ешть бине? Бэрбатул тэу ши копилул сунт бине?’” Еа а рэспунс: „Бине.”
26Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо.
27Ши, кум а ажунс ла омул луй Думнезеу пе мунте, й-а ымбрэцишат пичоареле. Гехази с-а апропият с-о дя ынапой. Дар омул луй Думнезеу а зис: „Лас-о, кэч есте таре амэрытэ ши Домнул мь-а аскунс лукрул ачеста ши ну ми л-а фэкут куноскут.”
27А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.
28Атунч, еа а зис: „Ам черут еу оаре домнулуй меу ун фиу? Н-ам зис еу: ‘Ну мэ амэӂи’?”
28А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати?
29Ши Елисей а зис луй Гехази: „Ынчинӂе-ць мижлокул, я тоягул меу ын мынэ ши плякэ. Дакэ вей ынтылни пе чинева, сэ ну-л ынтребь де сэнэтате ши, дакэ те ва ынтреба чинева де сэнэтате, сэ ну-й рэспунзь. Сэ пуй тоягул меу пе фаца копилулуй.”
29А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету.
30Мама копилулуй а зис: „Виу есте Домнул ши виу есте суфлетул тэу кэ ну те вой пэрэси.” Ши ел с-а скулат ши а мерс дупэ еа.
30А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом.
31Гехази ле-о луасе ынаинте ши пусесе тоягул пе фаца копилулуй, дар н-а дат нич глас, нич семн де симцире. С-а ынторс ынаинтя луй Елисей, й-а спус лукрул ачеста ши а зис: „Копилул ну с-а трезит.”
31А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете.
32Кынд а ажунс Елисей ын касэ, ятэ кэ мурисе копилул, кулкат ын патул луй.
32И Јелисије уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи.
33Елисей а интрат ши а ынкис уша дупэ ей амындой ши с-а ругат Домнулуй.
33И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу.
34С-а суит ши с-а кулкат пе копил; шь-а пус гура пе гура луй, окий луй пе окий луй, мыниле луй пе мыниле луй ши с-а ынтинс песте ел. Ши трупул копилулуй с-а ынкэлзит.
34Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету.
35Елисей а плекат, а мерс ынкоаче ши ынколо прин касэ, апой с-а суит ярэшь ши с-а ынтинс песте копил. Ши копилул а стрэнутат де шапте орь ши а дескис окий.
35Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје.
36Елисей а кемат пе Гехази ши а зис: „Кямэ пе сунамитэ.” Гехази а кемат-о ши еа а венит ла Елисей, каре а зис: „Я-ць фиул!”
36Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: Узми сина свог.
37Еа с-а дус ши с-а арункат ла пичоареле луй ши с-а ынкинат пынэ ла пэмынт. Ши шь-а луат фиул ши а ешит афарэ.
37И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде.
38Елисей с-а ынторс ла Гилгал, ши ын царэ бынтуя о фоамете. Пе кынд фиий пророчилор шедяу ынаинтя луй, а зис служиторулуй сэу: „Пуне оала чя маре ши фербе о чорбэ пентру фиий пророчилор!”
38Потом врати се Јелисије у Галгал. А беше глад у оној земљи, и синови пророчки сеђаху пред њим; а он рече момку свом: Пристави велики лонац и скувај зеља синовима пророчким.
39Унул дин ей а ешит пе кымп сэ кулягэ вердецурь; а гэсит вицэ сэлбатикэ ши а кулес дин еа куркубете сэлбатиче, пынэ шь-а умплут хайна. Кынд с-а ынторс, ле-а тэят ын букэць ын оала ку чорбэ, кэч ну ле куноштя.
39А један отиде у поље да набере зеља, и нађе дивљу лозу и набра с ње дивљих тиквица пун плашт, и дошавши сасече их у лонац где беше зеље, јер их не познаваху.
40Ау дат оаменилор ачелора сэ мэнынче. Дар, кум ау мынкат дин чорба ачея, ау стригат: „Омуле ал луй Думнезеу, моартя есте ын оалэ!” Ши н-ау путут сэ мэнынче.
40И усуше људима да једу; а кад стадоше јести оног зеља, повикаше говорећи: Смрт је у лонцу, човече Божји! И не могаху јести.
41Елисей а зис: „Луаць фэинэ.” А арункат фэинэ ын оалэ ши а зис: „Дэ оаменилор ачестора сэ мэнынче.” Ши ну май ера нимик вэтэмэтор ын оалэ.
41А он рече: Донесите брашна. И сасу брашно у лонац, и рече: Успи људима нека једу. И не би више никаквог зла у лонцу.
42А венит ун ом дин Баал-Шалиша. А адус пыне дин челе динтый роаде омулуй луй Думнезеу, ши ануме доуэзечь де пынь де орз ши спиче ной ын сак. Елисей а зис: „Дэ оаменилор ачестора сэ мэнынче.”
42А дође неко из Вал-Салисе, и донесе човеку Божјем хлеба од првина, двадесет хлебова јечмених, и нових зрна у класу. А он рече: Постави народу, нека једу.
43Служиторул сэу а рэспунс: „Кум пот сэ дау дин еле ла о сутэ де иншь?” Дар Елисей а зис: „Дэ оаменилор сэ мэнынче, кэч аша ворбеште Домнул: ‘Вор мынка, ши ва май рэмыне.’”
43А слуга му рече: Како ћу то поставити пред сто људи? Опет рече: Постави народу, нека једу; јер је тако казао Господ: Јешће, и претећи ће.
44Атунч ле-а пус пыниле ынаинте ши ау мынкат ши ле-а май ши рэмас, дупэ кувынтул Домнулуй.
44А он им постави, те једоше; и претече по речи Господњој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.