Јеврејима 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
1Зато, дакле, и ми имајући око себе толику гомилу сведока, да одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена,
2гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
2гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса, који место одређене себи радости претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божијег.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
3Помислите, дакле, на Оног који је такво противљење против себе од грешника поднео, да не ослабе душе ваше и да вам не дотужи.
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
4Јер још до крви не дођосте борећи се против греха,
5и заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
5и заборависте утеху коју вам говори, као синовима: Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара;
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
6Јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина ког прима.
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
7Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара?
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
8Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
9Ако су нам дакле телесни очеви наши карачи, и бојимо их се, како да не слушамо Оца духова, да живимо?
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
10Јер они за мало дана, како им угодно беше, караху нас; а Овај на корист, да добијемо део од Његове светиње.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
11Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
12Зато ослабљене руке и ослабљена колена исправите,
13и стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
13и стазе поравните ногама својим, да не сврне шта је хромо, него још да се исцели.
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
14Мир имајте и светињу са свима; без овог нико неће видети Господа.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
15Гледајте да ко не остане без благодати Божије: да не узрасте какав корен горчине, и не учини пакост, и тим да се многи не опогане.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
16Да не буде ко курвар или опогањен, као Исав, који је за једно јело дао првородство своје.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
17Јер знате да је и потом, кад хтеде да прими благослов, одбачен; јер покајање не нађе места, ако га и са сузама тражаше.
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
18Јер не приступисте ка гори која се може опипати, и огњу разгорелом, облаку, и помрчини и олуји,
19и трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
19и трубном гласу, и гласу речи, ког се одрекоше они који чуше, да не чују више речи;
20јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
20јер не могаху да поднесу оно што се заповедаше: Ако се и звер дотакне до горе, биће камењем убијена.
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
21И тако страшно беше оно што се виде да Мојсије рече: Уплашио сам се и дрхћем.
22Него, приступисте к сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
22Него, приступисте к сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,
23к сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
23к сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника,
24и к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
24и к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
25Али гледајте да се не одрекнете Оног који говори; јер кад они не утекоше који се одрекоше оног који пророковаше на земљи, а камоли ми који се одричемо небеског,
26ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
26ког глас потресе онда земљу, а сад обећа говорећи; још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
27А што вели: још једном, показује да ће се укинути оно што се помиче, као створено, да остане оно што се не помиче.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
28Зато, примајући царство непоколебано, да имамо благодат којом служимо за угодност Богу, с поштовањем и са страхом.
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.
29Јер је Бог наш огањ који спаљује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.