Послание к Филлиппийцам 2
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Итак, если есть какое утешение во Христе, если есть какая отрада любви, если есть какое общение духа, если есть какое милосердие и сострадательность,
1Ако има дакле које поучење у Христу, или ако има која утеха љубави, ако има која заједница духа, ако има које срце жалостиво и милост,
2то дополните мою радость: имейте одни мысли, имейте ту же любовь, будьте единодушны и единомысленны;
2испуните моју радост, да једно мислите, једну љубав имате, једнодушни и једномислени:
3ничего не делайте по любопрению или по тщеславию, но по смиренномудрию почитайте один другого высшим себя.
3Ништа не чините успркос или за празну славу; него понизношћу чините један другог већег од себе.
4Не о себе только каждый заботься, но каждый и о других.
4Не гледајте сваки за своје, него и за других.
5Ибо в вас должны быть те же чувствования, какие и во Христе Иисусе:
5Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
6Он, будучи образом Божиим, не почитал хищением быть равным Богу;
6који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
7но уничижил Себя Самого, приняв образ раба, сделавшись подобным человекам и по виду став как человек;
7него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
8смирил Себя, быв послушным даже до смерти, и смерти крестной.
8Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
9Посему и Бог превознес Его и дал Ему имя выше всякого имени,
9Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
10дабы пред именем Иисуса преклонилось всякое колено небесных, земных и преисподних
10Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
11и всякий язык исповедал, что Господь Иисус Христос в славу Бога Отца.
11и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
12Итак, возлюбленные мои, как вы всегда были послушны, не только в присутствии моем, но гораздо более ныне во время отсутствия моего, со страхом и трепетом совершайте свое спасение,
12Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
13потому что Бог производит в вас и хотение и действие по Своему благоволению.
13Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
14Все делайте без ропота и сомнения,
14Све чините без вике и премишљања.
15чтобы вам быть неукоризненными и чистыми, чадами Божиими непорочными среди строптивого и развращенного рода, в котором вы сияете, как светила в мире,
15Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету,
16содержа слово жизни, к похвале моей в день Христов, что я не тщетно подвизался и не тщетно трудился.
16придржавајући реч живота, на моју хвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.
17Но если я и соделываюсь жертвою за жертву и служение веры вашей, то радуюсь и сорадуюсь всем вам.
17Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима.
18О сем самом и вы радуйтесь и сорадуйтесь мне.
18Тако и ви радујте се и будите са мном радосни.
19Надеюсь же в Господе Иисусе вскоре послать к вам Тимофея, дабы и я, узнав о ваших обстоятельствах, утешился духом.
19А надам се у Господа Исуса да ћу скоро послати к вама Тимотија, да се и ја развеселим разабравши како сте ви.
20Ибо я не имею никого равно усердного, кто бы столь искренно заботился о вас,
20Јер ниједног немам једнаке мисли са собом који се управо брине за вас.
21потому что все ищут своего, а не того, что угодно Иисусу Христу.
21Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса.
22А его верность вам известна, потому что он, как сын отцу, служил мне в благовествовании.
22А његово поштење познајете, јер као дете оцу са мном је послужио у јеванђељу.
23Итак я надеюсь послать его тотчас же, как скоро узнаю, что будет со мною.
23Њега, дакле, надам се да ћу послати одмах како разберем шта је за мене.
24Я уверен в Господе, что и сам скоро приду к вам.
24А надам се у Господу да ћу и сам скоро доћи к вама.
25Впрочем, я почел нужным послать к вам Епафродита, брата и сотрудника и сподвижника моего, а вашего посланника и служителя в нужде моей,
25Али нађох за потребно да пошаљем к вама брата Епафродита, свог помагача и другара у војевању, а вашег посланика и слугу моје потребе;
26потому что он сильно желал видеть всех вас и тяжко скорбел о том, что до вас дошел слух о его болезни.
26јер жељаше од срца вас све да види, и жаљаше што сте чули да је боловао.
27Ибо он был болен при смерти; но Бог помиловал его, и не его только, но и меня, чтобы не прибавилась мне печаль к печали.
27Јер беше болестан до смрти; но Бог помилова га, не само њега него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28Посему я скорее послал его, чтобы вы, увидев его снова, возрадовались, и я был менее печален.
28Зато га послах скорије, да се обрадујете кад га опет видите, и мени да олакша мало.
29Примите же его в Господе со всякою радостью и таких имейте в уважении,
29Примите га, дакле, у Господу са сваком радости, и такве поштујте;
30ибо он за дело Христово был близок к смерти, подвергая опасности жизнь, дабы восполнить недостаток ваших услуг мне.
30јер за дело Христово дође до саме смрти, не маривши за свој живот да накнади у служби мојој што вас немам.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.