Послание к Галатам

Old Testament

New Testament

Chapter 2

Послание к Галатам

Synodal Translation (Син…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Послание к Галатам 2

Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Потом, через четырнадцать лет, опять ходил я в Иерусалим с Варнавою, взяв с собою и Тита.
1А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.
2Ходил же по откровению, и предложил там, и особо знаменитейшим, благовествование, проповедуемое мною язычникам, не напрасно ли я подвизаюсь или подвизался.
2Али изиђох по откривењу, и разговорих се с њима за јеванђеље које проповедам у незнабошцима, али насамо с онима који се бројаху као најстарији, да узалуд не трчим или не бих трчао.
3Но они и Тита, бывшего со мною, хотя и Еллина, не принуждали обрезаться,
3Али ни Тит, који беше са мном, и беше Грк, не би натеран да се обреже.
4а вкравшимся лжебратиям, скрытно приходившим подсмотреть за нашею свободою, которую мы имеем во Христе Иисусе, чтобы поработить нас,
4И за лажну браћу која дођоше и привукоше се да уходе слободу нашу коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе;
5мы ни на час не уступили и не покорились, дабы истина благовествования сохранилась у вас.
5којима се ни сахат не подасмо у покорност, да истина јеванђеља остане међу нама.
6И в знаменитых чем-либо, какими бы ни были они когда-либо, для меня нет ничего особенного: Бог не взирает на лице человека. И знаменитые не возложили на меня ничего более.
6А за оне који се бројаху да су нешто, какви били да били, ја не марим ништа; јер Бог не гледа ко је ко; јер они који се бројаху као најстарији, мени ништа не додаше;
7Напротив того, увидев, что мне вверено благовестие для необрезанных, как Петру для обрезанных
7него насупрот дознавши да је мени поверено јеванђеље у необрезанима, као Петру у обрезанима
8ибо Содействовавший Петру в апостольстве у обрезанных содействовал и мне у язычников,
8(јер Онај који помаже Петру у апостолству међу обрезанима Онај помаже и мени међу незнабошцима,)
9и, узнав о благодати, данной мне, Иаков и Кифа и Иоанн, почитаемые столпами, подали мне и Варнаве руку общения, чтобы нам идти к язычникам, а им к обрезанным,
9И познавши благодат која је мени дана, Јаков и Кифа и Јован, који се бројаху да су стубови, дадоше деснице мени и Варнави, и пристадоше да ми проповедамо у незнабошцима, а они у обрезанима;
10только чтобы мы помнили нищих, что и старался я исполнять в точности.
10само да се опомињемо сиромашних, за које сам се и старао тако чинити.
11Когда же Петр пришел в Антиохию, то я лично противостал ему, потому что он подвергался нареканию.
11А кад дође Петар у Антиохију, у очи њему против стадох; јер беше зазоран.
12Ибо, до прибытия некоторых от Иакова, ел вместе с язычниками; а когда те пришли, стал таиться и устраняться, опасаясь обрезанных.
12Јер пре док не дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима, а кад дођоше, устручаваше се и одвајаше бојећи се оних који су из обрезања.
13Вместе с ним лицемерили и прочие Иудеи, так что даже Варнава был увлечен их лицемерием.
13И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста у њихово дволичење.
14Но когда я увидел, что они не прямо поступают по истине Евангельской, то сказал Петру при всех: если ты, будучи Иудеем, живешь по-язычески, а не по-иудейски, то для чего язычников принуждаешь жить по-иудейски?
14А кад ја видех да не иду право к истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Кад ти који си Јеврејин незнабожачки а не јеврејски живиш, зашто незнабошце нагониш да живе јеврејски?
15Мы по природе Иудеи, а не из язычников грешники;
15Ми који смо рођени Јевреји, а не грешници из незнабожаца,
16однако же, узнав, что человек оправдывается не делами закона, а только верою в Иисуса Христа, и мы уверовали во Христа Иисуса, чтобы оправдаться верою во Христа, а не делами закона; ибо делами закона не оправдается никакая плоть.
16па дознавши да се човек неће оправдати делима закона, него само вером Исуса Христа, и ми веровасмо Христа Исуса да се оправдамо вером Христовом, а не делима закона: јер се делима закона никакво тело неће оправдати.
17Если же, ища оправдания во Христе, мы и сами оказались грешниками, то неужели Христос есть служитель греха? Никак.
17Ако ли се ми који тражимо да се оправдамо Христом, нађосмо и сами грешници, дакле је Христос греху слуга? Боже сачувај!
18Ибо если я снова созидаю, что разрушил, то сам себя делаю преступником.
18Јер ако опет зидам оно што развалих, показујем се да сам преступник.
19Законом я умер для закона, чтобы жить для Бога. Я сораспялся Христу,
19Јер ја законом закону умрех да Богу живим; с Христом се разапех.
20и уже не я живу, но живет во мне Христос. А что ныне живу во плоти, то живу верою в Сына Божия, возлюбившего меня и предавшего Себя за меня.
20А ја више не живим, него живи у мени Христос. А што сад живим у телу, живим вером Сина Божјег, коме омилех, и предаде себе за мене.
21Не отвергаю благодати Божией; а если законом оправдание, то Христос напрасно умер.
21Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.