Кынтаря кынтэрилор
Chapter 5

Кынтаря кынтэрилор

Cornilescu Bible (1924),…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Кынтаря кынтэрилор 5

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Еу интру ын грэдина мя, соро мирясо, ымь кулег смирна ку миресмеле меле, ымь мэнынк фагуреле де мьере ку мьеря мя, ымь бяу винул ку лаптеле меу… – Мынкаць, приетень, бець ши ымбэтаци-вэ де драгосте! –
1Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!
2Адормисем, дар инима ымь вегя… Есте гласул пряюбитулуй меу, каре бате: „Дескиде-мь, соро, скумпо, порумбицо, неприхэнито! Кэч капул ымь есте плин де роуэ, кырлионций ымь сунт плинь де пикурий нопций.” –
2Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.
3„Мь-ам скос хайна. Кум сэ мэ ымбрак ярэшь? Мь-ам спэлат пичоареле. Кум сэ ле мурдэреск ярэшь?”
3Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?
4Дар юбитул меу а вырыт мына пе гаура зэворулуй ши мь-а фост милэ де ел атунч.
4Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.
5М-ам скулат сэ дескид юбитулуй меу, ын тимп че де пе мыниле меле пикура смирнэ ши де пе деӂетеле меле пикура чя май алясэ смирнэ пе мынерул зэворулуй.
5Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.
6Ам дескис юбитулуй меу, дар юбитул меу плекасе, се фэкусе невэзут. Ыннебуням кынд ымь ворбя. Л-ам кэутат, дар ну л-ам гэсит; л-ам стригат, дар ну мь-а рэспунс.
6Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.
7Пэзиторий каре дау окол четэций м-ау ынтылнит, м-ау бэтут, м-ау рэнит; мь-ау луат марама стрэжерий де пе зидурь.
7Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.
8Вэ рог фербинте, фийче але Иерусалимулуй, дакэ гэсиць пе юбитул меу, че-й вець спуне?… Кэ сунт болнавэ де драгосте! –
8Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.
9Че аре юбитул тэу май мулт декыт алтул, о, чя май фрумоасэ динтре фемей? Че аре юбитул тэу май мулт декыт алтул, де не роӂь аша де фербинте? –
9Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?
10Юбитул меу есте алб ши румен, деосебинду-се дин зече мий.
10Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;
11Капул луй есте о кунунэ де аур курат, плетеле луй ка ниште валурь сунт негре кум е корбул.
11Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;
12Окий луй сунт ка ниште порумбей пе марӂиня извоарелор, скэлдаць ын лапте ши одихнинду-се ын фаца луй плинэ.
12Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;
13Ображий луй сунт ка ниште стратурь де миресме, ын каре креск садурь мироситоаре; бузеле луй сунт ниште кринь, дин каре курӂе чя май алясэ смирнэ.
13Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;
14Мыниле луй сунт ниште инеле де аур, ферекате ку петре де крисолит; трупул луй есте ун кип де филдеш луструит, акоперит ку петре де сафир;
14На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.
15пичоареле луй сунт ниште стылпь де мармурэ албэ, ашезаць пе ниште темелий де аур курат. Ынфэцишаря луй есте ка Либанул, паре ун тынэр алес ка чедрий.
15Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.
16Черул гурий луй есте нумай дулчацэ ши тоатэ фиинца луй есте плинэ де фармек. Аша есте юбитул меу, аша есте скумпул меу, фийче але Иерусалимулуй! –
16Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.
no verse 17 in this text
17Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.