Рут 3
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Соакрэ-са, Наоми, й-а зис: „Фийка мя, аш вря сэ-ць дау ун лок де одихнэ, ка сэ фий феричитэ.
1Потом рече јој Нојемина свекрва њена: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починак, да би ти добро било?
2Ши акум, Боаз, ку але кэруй служниче ай фост, ну есте ел рудэ ку ной? Ятэ, ел аре сэ вынтуре ла ноапте орзуриле ын арие.
2Ево, није ли нам род Воз, код кога си била са девојкама његовим? Ево, он ће ову ноћ вејати јечам на гумну.
3Спалэ-те ши унӂе-те, апой ымбракэ-те ку хайнеле тале ши кобоарэ-те ла арие. Сэ ну те фачь куноскутэ луй, пынэ ва испрэви де мынкат ши де бэут.
3Умиј се дакле, и намажи се, и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човек докле не једе и не напије се.
4Ши кынд се ва дуче сэ се кулче, ынсямнэ-ць локул унде се кулкэ. Апой ду-те, дескоперэ-й пичоареле ши кулкэ-те. Ши ел ынсушь ыць ва спуне че сэ фачь.”
4Па кад легне, запамти место где легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његових, те лези онде; а он ће ти казати шта ћеш радити.
5Еа й-а рэспунс: „Вой фаче тот че ай спус.”
5А Рута јој рече: Шта ми год кажеш, учинићу.
6Рут с-а коборыт ла арие ши а фэкут тот че порунчисе соакрэ-са.
6И отиде на гумно и учини све што јој заповеди свекрва.
7Боаз а мынкат ши а бэут ши инима-й ера веселэ. С-а дус ши с-а кулкат ла марӂиня унуй стог. Рут а венит атунч ынчет де тот, й-а дескоперит пичоареле ши с-а кулкат.
7А Воз једавши и пивши и провеселивши се отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његових и леже.
8Ла мезул нопций, омул с-а сперият, с-а плекат ши ятэ кэ о фемее ера кулкатэ ла пичоареле луй.
8А кад би око поноћи трже се човек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његових.
9Ел а зис: „Чине ешть ту?” Еа а рэспунс: „Еу сунт Рут, служника та; ынтинде-ць поала хайней песте служника та, кэч ай дрепт де рэскумпэраре.”
9И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.
10Ши ел а зис: „Фий бинекувынтатэ де Домнул, фийкэ! Ачастэ фаптэ де пе урмэ мэртурисеште ши май мулт пентру тине декыт чя динтый кэ н-ай умблат дупэ тинерь, сэрачь сау богаць.
10А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве, што ниси тражила младића, ни сиромашног ни богатог.
11Акум, фийкэ, ну те теме, ыць вой фаче тот че вей зиче, кэч тоатэ четатя штие кэ ешть о фемее чинститэ.
11Зато сада, кћери моја, не бој се; шта год кажеш учинићу ти; јер зна цело место народа мог да си поштена жена.
12Есте адевэрат кэ ам дрепт де рэскумпэраре, дар есте о алтэ рудэ май апроапе декыт мине.
12Јесте истина, ја сам ти осветник; али има још те ближи од мене.
13Рэмый ын ноаптя ачаста аич. Ши мыне, дакэ вря сэ те рэскумпере, бине, сэ те рэскумпере; дар дакэ ну-й плаче сэ те рэскумпере, те вой рэскумпэра еу, виу есте Домнул! Кулкэ-те аич пынэ диминяцэ.”
13Преноћи овде; па сутра ако те хтедбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтедбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.
14Еа а рэмас кулкатэ ла пичоареле луй пынэ диминяца ши с-а скулат май ынаинте де а се путя куноаште унул пе алтул. Боаз а зис: „Сэ ну штие нимень кэ а интрат о фемее ын арие!”
14И она спава код ногу његових до јутра; потом уста док још не могаше човек човека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.
15Ши а адэугат: „Аду мантауа де пе тине ши цине-о.” Еа а цинут-о ши ел а мэсурат шасе мэсурь де орз ши ле-а пус пе еа. Апой а интрат ын четате.
15И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измери шест мерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.
16Рут с-а ынторс ла соакрэ-са, ши Наоми а зис: „Ту ешть, фийка мя?” Рут й-а историсит тот че-й фэкусе омул ачела.
16И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човек.
17Еа а зис: „Мь-а дат ачесте шасе мэсурь де орз, зикынд: ‘Сэ ну те ынторчь ку мыниле гоале ла соакрэ-та.’”
17И рече: Ових шест мерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.
18Ши Наоми а зис: „Фий лиништитэ, фийка мя, пынэ вей шти кум се ва испрэви лукрул ачеста, кэч омул ачеста ну ва авя одихнэ пынэ ну ва сфырши лукрул кяр астэзь.”
18А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човек неће се смирити док не сврши ствар данас.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.