Деутерономул 9
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Аскултэ, Исраеле! Астэзь вей трече Йорданул, ка сэ те фачь стэпын пе ниште нямурь май марь ши май путерниче декыт тине, пе четэць марь ши ынтэрите пынэ ла чер,
1Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наследиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.
2пе ун попор маре ши ыналт ла статурэ, пе копиий луй Анак, пе каре-й куношть ши деспре каре ай аузит зикынду-се: ‘Чине ва путя сэ стя ымпотрива копиилор луй Анак!’
2Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
3Сэ штий азь кэ Домнул Думнезеул тэу ва мерӂе Ел Ынсушь ынаинтя та, ка ун фок мистуитор; Ел ый ва нимичи, Ел ый ва смери ынаинтя та; ши ту ый вей изгони, ый вей перде курынд, кум ць-а спус Домнул.
3Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ.
4Кынд ый ва изгони Домнул Думнезеул тэу динаинтя та, сэ ну зичь ын инима та: ‘Пентру бунэтатя мя м-а фэкут Домнул сэ интру ын стэпыниря цэрий ачестея.’ Кэч дин причина рэутэций нямурилор ачелора ле изгонеште Домнул динаинтя та.
4Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
5Ну, ну пентру бунэтатя та, нич пентру курэция инимий тале интри ту ын стэпыниря цэрий лор, чи дин причина рэутэций ачестор нямурь ле изгонеште Домнул Думнезеул тэу динаинтя та ши ка сэ ымплиняскэ астфел кувынтул прин каре Домнул С-а журат пэринцилор тэй, луй Авраам, луй Исаак ши луй Иаков.
5Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
6Сэ штий дар кэ ну дин причина бунэтэций тале ыць дэ Домнул Думнезеул тэу ачя царэ бунэ ка с-о стэпынешть, кэч ту ешть ун попор таре ынкэпэцынат.
6Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наследиш, јер си тврдоврат народ.
7Аду-ць аминте ши ну уйта кум ай ацыцат мыния Домнулуй Думнезеулуй тэу ын пустиу. Дин зиуа кынд ай ешит дин цара Еӂиптулуй пынэ ла сосиря воастрэ ын локул ачеста, тот рэзврэтиць ымпотрива Домнулуй аць фост!
7Памти и не заборави како си гневио Господа Бога свог у пустињи; од оног дана кад изиђосте из земље мисирске па докле дођосте на ово место, непокорни бејасте Господу.
8Ла Хореб, атыта аць ацыцат мыния Домнулуй ынкыт Домнул С-а мыният пе вой ши воя сэ вэ нимичяскэ.
8И код Хорива разгневисте Господа, и од гнева хтеде вас Господ да истреби.
9Кынд м-ам суит пе мунте, ка сэ яу таблеле де пятрэ, таблеле легэмынтулуй пе каре л-а фэкут Домнул ку вой, ам рэмас пе мунте патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць, фэрэ сэ мэнынк пыне ши фэрэ сэ бяу апэ,
9Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче завета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једући ни воде пијући.
10ши Домнул мь-а дат челе доуэ табле де пятрэ, скрисе ку деӂетул луй Думнезеу ши купринзынд тоате кувинтеле пе каре ви ле спусесе Домнул пе мунте, дин мижлокул фокулуй, ын зиуа кынд тот попорул ера адунат.
10И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег.
11Дупэ ачеле патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць, Домнул мь-а дат челе доуэ табле де пятрэ, таблеле легэмынтулуй.
11После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче заветне.
12Домнул мь-а зис атунч: ‘Скоалэ-те ши кобоарэ-те ын грабэ де аич, кэч попорул тэу, пе каре л-ай скос дин Еӂипт, с-а стрикат. С-ау абэтут курынд де ла каля пе каре ле-ам арэтат-о: шь-ау фэкут ун кип турнат.’
12И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповедих, и начинише себи ливен лик.
13Домнул мь-а зис: ‘Еу вэд кэ попорул ачеста есте ун попор таре ынкэпэцынат.
13Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврдог врата.
14Ласэ-мэ сэ-й нимическ ши сэ ле штерг нумеле де суб черурь, яр пе тине те вой фаче ун ням май путерник ши май маре ла нумэр декыт попорул ачеста.’
14Пусти ме да их истребим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.
15М-ам ынторс ши м-ам коборыт де пе мунте, каре ера тот нумай фок, ку челе доуэ табле але легэмынтулуй ын амындоуэ мыниле меле.
15И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и две плоче заветне беху ми у рукама.
16М-ам уйтат, ши ятэ кэ пэкэтуисерэць ымпотрива Домнулуй Думнезеулуй востру, вэ фэкусерэць ун вицел турнат, вэ депэртасерэць курынд де ла каля пе каре в-о арэтасе Домнул.
16И погледах, а то згрешисте Господу Богу свом саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам беше заповедио Господ.
17Ам апукат атунч челе доуэ табле, ле-ам арункат дин мыниле меле ши ле-ам сфэрымат суб окий воштри.
17Тада узех оне две плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
18М-ам арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя Домнулуй, ка май ынаинте, патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць, фэрэ сэ мэнынк ши фэрэ сэ бяу апэ, дин причина тутурор пэкателор пе каре ле сэвыршисерэць, фэкынд че есте рэу ынаинтя Домнулуй, ка сэ-Л мынияць.
18Потом падох и лежах пред Господом као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући, ради свих греха ваших, којима се огрешисте учинивши што је зло пред Господом и разгневивши Га.
19Кэч мэ ынгрозисем ла ведеря мынией ши урӂией де каре ера купринс Домнул ымпотрива воастрэ, пынэ аколо ынкыт воя сэ вэ нимичяскэ. Дар Домнул м-а аскултат ши де дата ачаста.
19Јер се бојах гнева и јарости, којом се беше Господ разљутио на вас да вас истреби; и услиши ме Господ и тада.
20Домнул, де асеменя, ера фоарте мыният ши пе Аарон, аша ынкыт воя сэ-л пярдэ, ши еу м-ам ругат атунч ши пентру ел.
20Беше се Господ и на Арона разгневио веома да га хтеде убити; али се молих тада и за Арона.
21Ам луат вицелул пе каре-л фэкусерэць, исправа пэкатулуй востру, л-ам арс ын фок, л-ам сфэрымат пынэ с-а фэкут праф ши ам арункат прафул ачела ын пырыул каре курӂя дин мунте.
21И узех грех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.
22Апой, ла Табеера, ла Маса ши ла Киброт-Хатаава, вой ярэшь аць ацыцат мыния Домнулуй.
22И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа.
23Ши кынд в-а тримис Домнул де ла Кадес-Барня, зикынд: ‘Суици-вэ ши луаць ын стэпынире цара пе каре в-о дау!’ вой в-аць рэзврэтит ымпотрива порунчий Домнулуй Думнезеулуй востру, н-аць авут крединцэ ын Ел ши н-аць аскултат гласул Луй.
23И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов.
24В-аць тот рэзврэтит ымпотрива Домнулуй де кынд вэ куноск.
24Непокорни бејасте Господу од кад вас познах.
25М-ам арункат ку фаца ла пэмынт ынаинтя Домнулуй: патрузечь де зиле ши патрузечь де нопць м-ам арункат ку фаца ла пэмынт, пентру кэ Домнул спусесе кэ вря сэ вэ нимичяскэ.
25Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер беше рекао Господ да ће вас потрти.
26М-ам ругат Домнулуй ши ам зис: ‘Стэпыне Доамне, ну нимичи пе попорул Тэу, моштениря Та пе каре ай рэскумпэрат-о ын мэримя Та, пе каре ай скос-о дин Еӂипт прин мына Та чя путерникэ.
26И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! Немој потрти народ свој и наследство своје, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крепком руком.
27Аду-ць аминте де робий тэй: Авраам, Исаак ши Иаков. Ну кэута ла ындэрэтничия ачестуй попор, ла рэутатя луй ши ла пэкатул луй,
27Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овог, на неваљалство његово и на грехе његове;
28ка ну кумва цара дин каре не-ай скос сэ зикэ: «Пентру кэ Домнул н-авя путере сэ-й дукэ ын цара пе каре ле-о фэгэдуисе ши пентру кэ-й ура, де ачея й-а скос ка сэ-й омоаре ын пустиу.»
28да не кажу који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзео је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
29Тотушь ей сунт попорул Тэу ши моштениря Та пе каре ай скос-о дин Еӂипт ку мына Та чя путерникэ ши ку брацул Тэу чел ынтинс.’
29Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.