Hebrews 9
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The former indeed had also justifications of divine service, and a worldly sanctuary.
1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.
2For there was a tabernacle made the first, wherein were the candlesticks, and the table, and the setting forth of loaves, which is called the holy.
2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.
3And after the second veil, the tabernacle, which is called the holy of holies:
3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,
4Having a golden censer, and the ark of the testament covered about on every part with gold, in which was a golden pot that had manna, and the rod of Aaron, that had blossomed, and the tables of the testament.
4која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.
5And over it were the cherubims of glory overshadowing the propitiatory: of which it is not needful to speak now particularly.
5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.
6Now these things being thus ordered, into the first tabernacle the priests indeed always entered, accomplishing the offices of sacrifices.
6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.
7But into the second, the high priest alone, once a year: not without blood, which he offereth for his own, and the people’s ignorance:
7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.
8The Holy Ghost signifying this, that the way into the holies was not yet made manifest, whilst the former tabernacle was yet standing.
8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;
9Which is a parable of the time present: according to which gifts and sacrifices are offered, which can not, as to the conscience, make him perfect that serveth, only in meats and in drinks,
9која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.
10And divers washings, and justices of the flesh laid on them until the time of correction.
10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.
11But Christ, being come an high priest of the good things to come, by a greater and more perfect tabernacle not made with hand, that is, not of this creation:
11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,
12Neither by the blood of goats, or of calves, but by his own blood, entered once into the holies, having obtained eternal redemption.
12ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.
13For if the blood of goats and of oxen, and the ashes of an heifer being sprinkled, sanctify such as are defiled, to the cleansing of the flesh:
13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;
14How much more shall the blood of Christ, who by the Holy Ghost offered himself unspotted unto God, cleanse our conscience from dead works, to serve the living God?
14а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?
15And therefore he is the mediator of the new testament: that by means of his death, for the redemption of those transgressions, which were under the former testament, they that are called may receive the promise of eternal inheritance.
15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.
16For where there is a testament, the death of the testator must of necessity come in.
16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.
17For a testament is of force, after men are dead: otherwise it is as yet of no strength, whilst the testator liveth.
17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.
18Whereupon neither was the first indeed dedicated without blood.
18Јер ни први није утврђен без крви.
19For when every commandment of the law had been read by Moses to all the people, he took the blood of calves and goats, with water, and scarlet wool and hyssop, and sprinkled both the book itself and all the people,
19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.
20Saying: This is the blood of the testament, which God hath enjoined unto you.
20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.
21The tabernacle also and all the vessels of the ministry, in like manner, he sprinkled with blood.
21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.
22And almost all things, according to the law, are cleansed with blood: and without shedding of blood there is no remission.
22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.
23It is necessary therefore that the patterns of heavenly things should be cleansed with these: but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.
23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.
24For Jesus is not entered into the holies made with hands, the patterns of the true: but into heaven itself, that he may appear now in the presence of God for us.
24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;
25Nor yet that he should offer himself often, as the high priest entereth into the holies, every year with the blood of others:
25нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:
26For then he ought to have suffered often from the beginning of the world: but now once at the end of ages, he hath appeared for the destruction of sin, by the sacrifice of himself.
26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.
27And as it is appointed unto men once to die, and after this the judgment:
27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:
28So also Christ was offered once to exhaust the sins of many; the second time he shall appear without sin to them that expect him unto salvation.
28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.