Hebrews 2
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Therefore ought we more diligently to observe the things which we have heard, lest perhaps we should let them slip.
1Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо.
2For if the word, spoken by angels, became steadfast, and every transgression and disobedience received a just recompense of reward:
2Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио:
3How shall we escape if we neglect so great salvation? which having begun to be declared by the Lord, was confirmed unto us by them that heard him.
3Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама,
4God also bearing them witness by signs, and wonders, and divers miracles, and distributions of the Holy Ghost, according to his own will.
4кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи.
5For God hath not subjected unto angels the world to come, whereof we speak.
5Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо.
6But one in a certain place hath testified, saying: What is man, that thou art mindful of him: or the son of man, that thou visitest him?
6Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш?
7Thou hast made him a little lower than the angels: thou hast crowned him with glory and honour, and hast set him over the works of thy hands:
7Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих:
8Thou hast subjected all things under his feet. For in that he hath subjected all things to him, he left nothing not subject to him. But now we see not as yet all things subject to him.
8Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено.
9But we see Jesus, who was made a little lower than the angels, for the suffering of death, crowned with glory and honour: that, through the grace of God, he might taste death for all.
9А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт.
10For it became him, for whom are all things, and by whom are all things, who had brought many children into glory, to perfect the author of their salvation, by his passion.
10Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем.
11For both he that sanctifieth, and they who are sanctified, are all of one. For which cause he is not ashamed to call them brethren, saying:
11Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом
12I will declare thy name to my brethren; in the midst of the church will I praise thee.
12говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те.
13And again: I will put my trust in him. And again: Behold I and my children, whom God hath given me.
13И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
14Therefore because the children are partakers of flesh and blood, he also himself in like manner hath been partaker of the same: that, through death, he might destroy him who had the empire of death, that is to say, the devil:
14Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола;
15And might deliver them, who through the fear of death were all their lifetime subject to servitude.
15и да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови.
16For no where doth he take hold of the angels: but of the seed of Abraham he taketh hold.
16Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово.
17Wherefore it behoved him in all things to be made like unto his brethren, that he might become a merciful and faithful priest before God, that he might be a propitiation for the sins of the people.
17Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне.
18For in that, wherein he himself hath suffered and been tempted, he is able to succour them also that are tempted.
18Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.