Дела апостолска 3

1А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.

2И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;

3који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.

4А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.

5А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.

6А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.

7И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.

8И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.

9И видеше га сви људи где иде и хвали Бога.

10А знаху га да онај беше што милостиње ради сеђаше код Красних врата црквених, и напунише се чуда и страха за то што би од њега.

11А кад се исцељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у трем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се.

12А кад виде Петар, одговараше људима: Људи Израиљци! Што се чудите овоме? Или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде?

13Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца наших, прослави Сина свог Исуса, ког ви предадосте и одрекосте Га се пред лицем Пилатовим кад он суди да Га пусти.

14А ви Свеца и Праведника одрекосте се, и испросисте човека крвника да вам поклони;

15а Начелника живота убисте, кога Бог васкрсе из мртвих, чему смо ми сведоци.

16И за веру имена Његовог, овога ког видите и познајете, утврди име Његово; и вера која је кроза Њ даде му цело здравље ово пред свима вама.

17И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши.

18А Бог како унапред јави устима свих пророка својих да ће Христос пострадати, изврши тако.

19Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од греха својих, да дођу времена одмарања од лица Господњег,

20и да пошаље унапред нареченог вам Христа Исуса,

21ког ваља дакле небо да прими до оног времена кад се све поправи, што Бог говори устима свих светих пророка својих од постања света.

22Мојсије дакле очевима нашим рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже.

23И биће да ће се свака душа која не послуша тог пророка истребити из народа.

24А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.

25Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи.

26Вама најпре Бог подиже Сина свог Исуса, и посла Га да вас благосиља да се сваки од вас обрати од пакости својих.