Книга пророка Иезекииля 35
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И было ко мне слово Господне:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2сын человеческий! обрати лице твое к горе Сеир и изреки на нее пророчество
2Сине човечји, окрени лице своје према гори Сиру и пророкуј против ње.
3и скажи ей: так говорит Господь Бог: вот, Я - на тебя, гора Сеир! и простру на тебя руку Мою и сделаю тебя пустою и необитаемою.
3И реци: Овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, горо Сире! И дигнућу руку своју на те, и опустећу те сасвим.
4Города твои превращу в развалины, и ты сама опустеешь и узнаешь, что Я Господь.
4Градове ћу твоје опустети, и ти ћеш бити пустош, и познаћеш да сам ја Господ.
5Так как у тебя вечная вражда, и ты предавала сынов Израилевых в руки мечу во время несчастья их, во время окончательной гибели:
5Што је у тебе вечно непријатељство, и расипаш синове Израиљеве мачем у невољи њиховој, кад је крај безакоњу њиховом,
6за это - живу Я! говорит Господь Бог - сделаю тебя кровью, и кровь будет преследовать тебя; так как ты не ненавидела крови, то кровь и будет преследовать тебя.
6зато, тако ја био жив, говори Господ Господ, крви ћу те предати и крв ће те гонити, јер не мрзиш на крв, крв ће те гонити.
7И сделаю гору Сеир пустою и безлюдною степью и истреблю на ней приходящего и возвращающегося.
7И обратићу гору Сир сасвим у пустош, да нико неће долазити ни одлазити.
8И наполню высоты ее убитыми ее; на холмах твоих и в долинах твоих, и во всех рытвинах твоих будут падать сраженные мечом.
8И напунићу горе њене побијених њених; на хумовима твојим и у долинама твојим и по свим потоцима твојим падаће побијени од мача.
9Сделаю тебя пустынею вечною, и в городах твоих не будут жить, и узнаете, что Я Господь.
9Вечну пустињу начинићу од тебе и градови се твоји неће оправити, и познаћете да сам ја Господ.
10Так как ты говорила: “эти два народа и эти две земли будут мои, и мы завладеем ими, хотя и Господь был там”
10Што говориш: Ова два народа и ове две земље моје ће бити, и наследићемо их, ако и јесте Господ био онде,
11за то,- живу Я! говорит Господь Бог,- поступлю с тобою по мере ненависти твоей и зависти твоей, какую ты выказала из ненависти твоей к ним, и явлю Себя им, когда буду судить тебя.
11зато, тако ја жив био, говори Господ Господ, учинићу по гневу твом и по зависти твојој, с којом си поступала из мржње према њима, и бићу познат међу њима кад ти судим.
12И узнаешь, что Я, Господь, слышал все глумления твои, какие ты произносила на горы Израилевы, говоря: “опустели! нам отданы на съедение!”
12И познаћеш да сам ја Господ чуо све твоје хуле које си говорила на горе Израиљеве рекавши: Опустеше, нама су дане да их једемо.
13Вы величались предо Мною языком вашим и умножали речи ваши против Меня; Я слышал это.
13И величасте се супрот мени устима својим, и множисте на ме речи своје; чуо сам.
14Так говорит Господь Бог: когда вся земля будет радоваться, Я сделаю тебя пустынею.
14Овако вели Господ Господ: Кад се сва земља стане веселити, тебе ћу опустети.
15Как ты радовалась тому, что удел дома Израилева опустел, так сделаю Я и с тобою: опустошена будешь, гора Сеир, и вся Идумея вместе, и узнают, что Я Господь.
15Како си се ти веселила наследству дома Израиљевог што опусте, тако ћу и тебе учинити: опустећеш, горо Сире, и сва земљо едомска; и познаће се да сам ја Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.