Книга пророка Иезекииля 19
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1А ты подними плач о князьях Израиля
1А ти наричи за кнезовима Израиљевим;
2и скажи: что за львица мать твоя? расположилась среди львов, между молодыми львами растила львенков своих.
2и реци: Шта беше мати твоја? Лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше.
3И вскормила одного из львенков своих; он сделался молодым львом и научился ловить добычу, ел людей.
3И отхрани једно младо своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе.
4И услышали о нем народы; он пойман был в яму их, и в цепях отвели его в землю Египетскую.
4И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу мисирску.
5И когда, пождав, увидела она, что надежда ее пропала, тогда взяла другого из львенков своих и сделала его молодым львом.
5А она кад виде где се надала, али јој нада пропаде, узе једно младо своје, и учини од њега лавића.
6И, сделавшись молодым львом, он стал ходить между львами и научился ловить добычу, ел людей
6И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе.
7и осквернял вдов их и города их опустошал; и опустела земля и все селения ее от рыкания его.
7И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опусте земља и шта је у њој од рике његове.
8Тогда восстали на него народы из окрестных областей и раскинули на него сеть свою; он пойман был в яму их.
8И усташе на њ народи из околних земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову.
9И посадили его в клетку на цепи и отвели его к царю Вавилонскому; отвели его в крепость, чтобы не слышен уже был голос его на горах Израилевых.
9И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевим.
10Твоя мать была, как виноградная лоза, посаженная у воды; плодовита и ветвиста была она от обилия воды.
10Док беше миран, мати твоја беше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната беше од многе воде.
11И были у нее ветви крепкие для скипетров властителей, и высоко поднялся ствол ее между густыми ветвями; и выдавалась она высотою своею со множеством ветвей своих.
11И беху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густих грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих.
12Но во гневе вырвана, брошена на землю, и восточный ветер иссушил плод ее; отторжены и иссохли крепкие ветви ее, огонь пожрал их.
12Али би ишчупана у гневу и на земљу бачена, и устока осуши род њен; поломише се и посушише се јаки прутови њени; огањ их прождре.
13А теперь она пересажена в пустыню, в землю сухую и жаждущую.
13А сада је посађена у пустињи, у земљи сувој и безводној.
14И вышел огонь из ствола ветвей ее, пожрал плоды ее и не осталось на ней ветвей крепких для скипетра властителя. Это плачевная песнь, и останется для плача.
14И изађе огањ из прута грана њених и прождре род њен да нема на њој прута јаког за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.