Даниел 2
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын ал дойля ан ал домнией луй Небукаднецар, Небукаднецар а авут ниште висе. Духул ый ера тулбурат ши й-а перит сомнул.
1А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође.
2Ымпэратул а порунчит сэ кеме пе врэжиторь, пе чититорий ын стеле, пе дескынтэторь ши пе халдеень ка сэ-й спунэ виселе. Ей ау венит ши с-ау ынфэцишат ынаинтя ымпэратулуй.
2И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем.
3Ымпэратул ле-а зис: „Ам висат ун вис; духул ымь есте тулбурат ши аш вря сэ штиу висул ачела.”
3И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио.
4Халдеений ау рэспунс ымпэратулуй ын лимба арамаикэ: „Вешник сэ трэешть, ымпэрате! Спуне робилор тэй висул ши-ць вом арэта тылкуиря луй!”
4А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи.
5Ымпэратул а луат ярэшь кувынтул ши а зис халдеенилор: „Мь-а скэпат дин минте лукрул ачела. Дакэ ну-мь вець фаче куноскуте висул ши тылкуиря луй, вець фи фэкуць букэць ши каселе воастре вор фи префэкуте ынтр-ун морман де мурдэрий.
5А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта.
6Дар, дакэ-мь вець спуне висул ши тылкуиря луй, вець прими де ла мине дарурь ши рэсплэтирь ши маре чинсте. Де ачея, спунеци-мь висул ши тэлмэчиря луй!”
6Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи.
7Ей ау рэспунс а доуа оарэ: „Сэ спунэ ымпэратул робилор сэй висул, ши и-л вом тэлмэчи!”
7Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи.
8Ымпэратул а луат ярэшь кувынтул ши а зис: „Вэд, ку адевэрат, кэ воиць сэ кыштигаць време, пентру кэ ведець кэ лукрул мь-а скэпат дин минте.
8Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио.
9Дакэ деч ну-мь вець спуне висул, вэ аштяптэ пе тоць ачеяшь соартэ, фииндкэ врець сэ вэ ынцелеӂець ка сэ-мь спунець минчунь ши неадевэрурь пынэ се вор скимба времуриле. Де ачея, спунеци-мь висул, ка сэ штиу дакэ сунтець ын старе сэ ми-л ши тылкуиць!”
9Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи.
10Халдеений ау рэспунс ымпэратулуй: „Ну есте нимень пе пэмынт каре сэ поатэ спуне че чере ымпэратул; де ачея ничодатэ ничун ымпэрат, орькыт де маре ши путерник ар фи фост, н-а черут аша чева де ла ничун врэжитор, чититор ын стеле сау халдеян!
10Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца.
11Че чере ымпэратул есте греу; ну есте нимень каре сэ спунэ лукрул ачеста ымпэратулуй, афарэ де зей, а кэрор локуинцэ ну есте принтре муриторь!”
11И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима.
12Ла аузул ачестор кувинте, ымпэратул с-а мыният ши с-а супэрат фоарте таре. А порунчит сэ пярдэ пе тоць ынцелепций Бабилонулуй.
12Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.
13Хотэрыря ешисе, ынцелепций ынчепусерэ сэ фие оморыць ши кэутау ши пе Даниел ши пе товарэший луй ка сэ-й пярдэ.
13И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију.
14Атунч, Даниел а ворбит ку минте ши ку жудекатэ луй Ариок, кэпетения стрэжерилор ымпэратулуй, каре ешисе сэ омоаре пе ынцелепций Бабилонулуй.
14Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске;
15А луат кувынтул ши а зис луй Ариок, кэпитанул ымпэратулуй: „Пентру че а дат ымпэратул о порункэ атыт де аспрэ?” Ариок а спус луй Даниел кум стау лукруриле.
15одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу.
16Ши Даниел с-а дус ла ымпэрат ши л-а ругат сэ-й дя време ка сэ дя ымпэратулуй тылкуиря.
16А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи.
17Апой Даниел с-а дус ын каса луй ши а спус деспре лукрул ачеста товарэшилор сэй Ханания, Мишаел ши Азария,
17Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
18ругынду-й сэ чарэ ындураря Думнезеулуй черурилор пентру ачастэ тайнэ, ка сэ ну пярэ Даниел ши товарэший сэй одатэ ку чейлалць ынцелепць ай Бабилонулуй.
18да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским.
19Дупэ ачея и с-а дескоперит луй Даниел тайна ынтр-о ведение ын тимпул нопций. Ши Даниел а бинекувынтат пе Думнезеул черурилор.
19И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског.
20Даниел а луат кувынтул ши а зис: „Бинекувынтат сэ фие Нумеле луй Думнезеу, дин вешничие ын вешничие! Але Луй сунт ынцелепчуня ши путеря.
20Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила;
21Ел скимбэ времуриле ши ымпрежурэриле; Ел рэстоарнэ ши пуне пе ымпэраць; Ел дэ ынцелепчуне ынцелепцилор ши причепере челор причепуць!
21И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима.
22Ел дескоперэ че есте адынк ши аскунс; Ел штие че есте ын ынтунерик ши ла Ел локуеште лумина.
22Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује.
23Пе Тине, Думнезеул пэринцилор мей, Те слэвеск ши Те лауд кэ мь-ай дат ынцелепчуне ши путере ши мь-ай фэкут куноскут че Ць-ам черут ной, кэч не-ай дескоперит тайна ымпэратулуй!”
23Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву.
24Дупэ ачея, Даниел с-а дус ла Ариок, кэруя ый порунчисе ымпэратул сэ пярдэ пе ынцелепций Бабилонулуй; с-а дус ши й-а ворбит аша: „Ну перде пе ынцелепций Бабилонулуй! Ду-мэ ынаинтя ымпэратулуй ши вой да ымпэратулуй тылкуиря!”
24Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи.
25Ариок а дус деграбэ пе Даниел ынаинтя ымпэратулуй ши й-а ворбит аша: „Ам гэсит ынтре принший де рэзбой ай луй Иуда ун ом каре ва да ымпэратулуй тылкуиря!”
25Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи.
26Ымпэратул а луат кувынтул ши а зис луй Даниел, каре се нумя Белтшацар: „Ешть ту ын старе сэ-мь спуй висул пе каре л-ам висат ши тылкуиря луй?”
26А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?
27Даниел а рэспунс ынаинтя ымпэратулуй ши а зис: „Че чере ымпэратул есте о тайнэ пе каре ынцелепций, чититорий ын стеле, врэжиторий ши гичиторий ну сунт ын старе с-о дескопере ымпэратулуй.
27Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари.
28Дар есте ын черурь ун Думнезеу каре дескоперэ тайнеле ши каре фаче куноскут ымпэратулуй Небукаднецар че се ва ынтымпла ын времуриле де пе урмэ. Ятэ висул тэу ши веденииле пе каре ле-ай авут ын патул тэу.
28Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је:
29Ын патул тэу, ымпэрате, ць-ау венит ын минте гындурь ку привире ла челе че вор фи дупэ ачесте времурь, ши Чел че дескоперэ тайнеле ць-а фэкут куноскут че се ва ынтымпла.
29Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити.
30Ынсэ, дакэ ми с-а дескоперит тайна ачаста, ну ынсямнэ кэ есте ын мине о ынцелепчуне май маре декыт а тутурор челор вий, чи пентру ка сэ се дя ымпэратулуй тылкуиря ей ши сэ афли че-ць дореште инима сэ штий.
30А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог.
31Ту, ымпэрате, те уйтай ши ятэ кэ ай вэзут ун кип маре. Кипул ачеста ера фоарте маре ши де о стрэлучире немайпоменитэ. Стэтя ын пичоаре ынаинтя та ши ынфэцишаря луй ера ынфрикошэтоаре.
31Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима.
32Капул кипулуй ачестуя ера де аур курат; пептул ши брацеле ый ерау де арӂинт; пынтечеле ши коапселе ый ерау де арамэ;
32Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,
33флуереле пичоарелор, де фер; пичоареле, парте де фер ши парте де лут.
33ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље.
34Ту те уйтай ла ел, ши с-а дезлипит о пятрэ фэрэ ажуторул вреуней мынь, а избит пичоареле де фер ши де лут але кипулуй ши ле-а фэкут букэць.
34Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их.
35Атунч, ферул, лутул, арама, арӂинтул ши аурул с-ау сфэрымат ымпреунэ ши с-ау фэкут ка плява дин арие вара; ле-а луат вынтул ши нич урмэ ну с-а май гэсит дин еле. Дар пятра каре сфэрымасе кипул с-а фэкут ун мунте маре ши а умплут тот пэмынтул.
35Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу.
36Ятэ висул. Акум ый вом спуне ши тылкуиря ынаинтя ымпэратулуй.
36То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи.
37Ту, ымпэрате, ешть ымпэратул ымпэрацилор, кэч Думнезеул черурилор ць-а дат ымпэрэцие, путере, богэцие ши славэ.
37Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу,
38Ел ць-а дат ын мынь, орьунде локуеск ей, пе копиий оаменилор, фяреле кымпулуй ши пэсэриле черулуй ши те-а фэкут стэпын песте тоате ачестя: ту ешть капул де аур!
38и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна.
39Дупэ тине, се ва ридика о алтэ ымпэрэцие, май неынсемнатэ декыт а та; апой о а трея ымпэрэцие, каре ва фи де арамэ ши каре ва стэпыни песте тот пэмынтул.
39А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи.
40Ва фи о а патра ымпэрэцие, таре ка ферул; дупэ кум ферул сфэрымэ ши рупе тотул, ши еа ва сфэрыма ши ва рупе тотул, ка ферул каре фаче тотул букэць.
40А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити.
41Ши, дупэ кум ай вэзут пичоареле ши деӂетеле пичоарелор парте де лут де олар ши парте де фер, тот аша ши ымпэрэция ачаста ва фи ымпэрцитэ, дар ва рэмыне ын еа чева дин тэрия ферулуй, токмай аша кум ай вэзут ферул аместекат ку лутул.
41А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским.
42Ши, дупэ кум деӂетеле де ла пичоаре ерау парте де фер ши парте де лут, тот аша ши ымпэрэция ачаста ва фи ын парте таре ши ын парте плэпындэ.
42И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно.
43Дакэ ай вэзут ферул аместекат ку лутул, ынсямнэ кэ се вор аместека прин легэтурь оменешть де кэсэторие, дар ну вор фи липиць унул де алтул, дупэ кум ферул ну се поате уни ку лутул.
43А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом.
44Дар, ын время ачестор ымпэраць, Думнезеул черурилор ва ридика о ымпэрэцие каре ну ва фи нимичитэ ничодатэ ши каре ну ва трече суб стэпыниря унуй алт попор. Еа ва сфэрыма ши ва нимичи тоате ачеле ымпэрэций ши еа ынсэшь ва дэйнуи вешник.
44А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века.
45Ачаста ынсямнэ пятра пе каре ай вэзут-о дезлипинду-се дин мунте фэрэ ажуторул вреуней мынь ши каре а сфэрымат ферул, арама, лутул, арӂинтул ши аурул. Думнезеул чел маре а фэкут деч куноскут ымпэратулуй че аре сэ се ынтымпле дупэ ачаста. Висул есте адевэрат ши тылкуиря луй есте темейникэ.”
45Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно.
46Атунч, ымпэратул Небукаднецар а кэзут ку фаца ла пэмынт ши с-а ынкинат ынаинтя луй Даниел ши а порунчит сэ и се адукэ жертфе де мынкаре ши миресме.
46Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад.
47Ымпэратул а ворбит луй Даниел ши а зис: „Ку адевэрат, Думнезеул востру есте Думнезеул думнезеилор ши Домнул ымпэрацилор ши Ел дескоперэ тайнеле, фииндкэ ай путут сэ дескоперь тайна ачаста!”
47Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну.
48Апой, ымпэратул а ынэлцат пе Даниел ши й-а дат дарурь мулте ши богате; й-а дат стэпынире песте тот цинутул Бабилонулуй ши л-а пус ка чя май ыналтэ кэпетение а тутурор ынцелепцилор Бабилонулуй.
48Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским.
49Даниел а ругат пе ымпэрат сэ дя грижа требурилор цинутулуй Бабилонулуй ын мына луй Шадрак, Мешак ши Абед-Него. Даниел ынсэ а рэмас ла куртя ымпэратулуй.
49И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.