I Samuelis 8
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Factum est autem cum senuisset Samuel, posuit filios suos judices Israël.
1А кад Самуило остаре, постави синове своје за судије Израиљу.
2Fuitque nomen filii ejus primogeniti Joël: et nomen secundi Abia, judicum in Bersabee.
2А име сину његовом првенцу беше Јоило, а другом Авија, и суђаху у Вирсавеји.
3Et non ambulaverunt filii illius in viis ejus: sed declinaverunt post avaritiam, acceperuntque munera, et perverterunt judicium.
3Али синови његови не хођаху путевима његовим, него ударише за добитком, и примаху поклоне и извртаху правду.
4Congregati ergo universi majores natu Israël, venerunt ad Samuelem in Ramatha.
4Тада се скупише све старешине Израиљеве и дођоше к Самуилу у Раму.
5Dixeruntque ei: Ecce tu senuisti, et filii tui non ambulant in viis tuis: constitue nobis regem, ut judicet nos, sicut et universæ habent nationes.
5И рекоше му: Ето, ти си остарео, а синови твоји не ходе твојим путевима: зато постави нам цара да нам суди, као што је у свих народа.
6Displicuit sermo in oculis Samuelis, eo quod dixissent: Da nobis regem, ut judicet nos. Et oravit Samuel ad Dominum.
6Али Самуилу не би по вољи што рекоше: Дај нам цара да нам суди. И Самуило се помоли Господу.
7Dixit autem Dominus ad Samuelem: Audi vocem populi in omnibus quæ loquuntur tibi: non enim te abjecerunt, sed me, ne regnem super eos.
7А Господ рече Самуилу: Послушај глас народни у свему што ти говоре; јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима.
8Juxta omnia opera sua quæ fecerunt, a die qua eduxi eos de Ægypto usque ad diem hanc: sicut dereliquerunt me, et servierunt diis alienis, sic faciunt etiam tibi.
8Како чинише од оног дана кад их изведох из Мисира до данас, и оставише ме и служише другим боговима, по свим тим делима чине и теби.
9Nunc ergo vocem eorum audi: verumtamen contestare eos, et prædic eis jus regis, qui regnaturus est super eos.
9Зато сада послушај глас њихов; али им добро засведочи и кажи начин којим ће цар царовати над њима.
10Dixit itaque Samuel omnia verba Domini ad populum, qui petierat a se regem.
10И каза Самуило све речи Господње народу који искаше од њега цара;
11Et ait: Hoc erit jus regis, qui imperaturus est vobis: filios vestros tollet, et ponet in curribus suis: facietque sibi equites et præcursores quadrigarum suarum,
11и рече: Ово ће бити начин којим ће цар царовати над вама: синове ваше узимаће и метати их на кола своја и међу коњике своје, и они ће трчати пред колима његовим;
12et constituet sibi tribunos, et centuriones, et aratores agrorum suorum, et messores segetum, et fabros armorum et curruum suorum.
12и поставиће их да су му хиљадници и педесетници, и да му ору њиве и жњу летину, и да му граде ратне справе и шта треба за кола његова.
13Filias quoque vestras faciet sibi unguentarias, et focarias, et panificas.
13Узимаће и кћери ваше да му граде мирисне масти и да му буду куварице и хлебарице.
14Agros quoque vestros, et vineas, et oliveta optima tollet, et dabit servis suis.
14И њиве ваше и винограде ваше и маслинике ваше најбоље узимаће и раздавати слугама својим.
15Sed et segetes vestras et vinearum reditus addecimabit, ut det eunuchis et famulis suis.
15Узимаће десетак од усева ваших и од винограда ваших, и даваће дворанима својим и слугама својим.
16Servos etiam vestros, et ancillas, et juvenes optimos, et asinos, auferet, et ponet in opere suo.
16И слуге ваше и слушкиње ваше и младиће ваше најлепше и магарце ваше узимаће, и обртати на своје послове.
17Greges quoque vestros addecimabit, vosque eritis ei servi.
17Стада ће ваша десетковати и ви ћете му бити робови.
18Et clamabitis in die illa a facie regis vestri, quem elegistis vobis: et non exaudiet vos Dominus in die illa, quia petistis vobis regem.
18Па ћете онда викати, ради цара свог, ког изабрасте себи; али вас Господ неће онда услишити.
19Noluit autem populus audire vocem Samuelis, sed dixerunt: Nequaquam: rex enim erit super nos,
19Али народ не хте послушати речи Самуилове, и рекоше: Не, него цар нека буде над нама,
20et erimus nos quoque sicut omnes gentes: et judicabit nos rex noster, et egredietur ante nos, et pugnabit bella nostra pro nobis.
20да будемо и ми као сви народи; и нека нам суди цар наш и иде пред нама и води наше ратове.
21Et audivit Samuel omnia verba populi, et locutus est ea in auribus Domini.
21А Самуило чувши све речи народне, каза их Господу.
22Dixit autem Dominus ad Samuelem: Audi vocem eorum, et constitue super eos regem. Et ait Samuel ad viros Israël: Vadat unusquisque in civitatem suam.
22А Господ рече Самуилу: Послушај глас њихов, и постави им цара. И Самуило рече Израиљцима: Идите сваки у свој град.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.