Јован 20
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1А у први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и виде да је камен одваљен од гроба.
1ʻI he ʻuluaki ʻaho ʻoe uike, naʻe haʻu hengihengi ʻa Mele Makitaline ki he fonualoto, ʻi he kei fakapoʻuli, ʻo ne mamata kuo ʻave ʻae maka mei he fonualoto.
2Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба; и не знамо где Га метнуше.
2Pea lele ia, ʻo haʻu kia Saimone Pita, mo e ākonga ʻe tokotaha, ʻaia naʻe ʻofa ai ʻa Sisu, ʻo ne pehē kiate kinaua, “Kuo nau ʻave ʻae ʻEiki mei he fonualoto, pea ʻoku ʻikai te mau ʻilo pe kuo nau tuku ki fē ia.”
3А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
3Ko ia naʻe ʻalu atu ai ʻa Pita, mo e ākonga ko ia ʻe taha, ʻo na hoko atu ki he fonualoto.
4Трчаху, пак, оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође пре ка гробу.
4Pea na feleleʻi fakataha: pea lī ʻa Pita ʻe he ākonga ko ia ʻe taha, pea tomuʻa hoko ia ki he fonualoto.
5И надвиривши се виде хаљине где леже; али не уђе.
5Pea tulolo ki lalo ia, pea mamata kuo tuku ʻae ʻu kofu ka naʻe ʻikai hū ia ki ai.
6Дође, пак, Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и виде хаљине саме где леже,
6Pea haʻu muimui ʻiate ia ʻa Saimone Pita, pea hū ia ki he fonualoto, ʻo mamata kuo tuku ai ʻae ʻu kofu,
7и убрус који беше на глави Његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном месту.
7Mo e holoholo naʻe faʻu ʻaki hono ʻulu, naʻe ʻikai tuku fakataha mo e ʻu kofu, ka kuo fatufatu, ʻo tuku kehe ia.
8Тада, дакле, уђе и други ученик који најпре дође ка гробу, и виде и верова.
8Pea toki hū atu ʻae ākonga ko ia ʻe taha, ʻaia naʻe fuofua hoko ki he fonualoto, pea mamata ia, pea tui.
9Јер још не знаше писма да Њему ваља устати из мртвих.
9He ʻoku teʻeki ai ke nau ʻilo ʻae tohi, kuo totonu ke toetuʻu ia mei he mate.
10Онда отидоше опет ученици кућама.
10Pea toe ō ʻae ongo ākonga ki hona ʻapi.
11А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
11¶ Ka naʻe tuʻu tangi pe ʻa Mele ʻituʻa fonualoto: pea ʻi heʻene tangi, naʻe tulolo ia ki lalo ke fakaasi ki he fonualoto.
12и виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово.
12Pea naʻe mamata ia ki he ʻāngelo ʻe toko ua ʻoku kofu hinehina, mo nofo, ko e tokotaha ʻi he fofonga, mo e tokotaha ʻi he vaʻe, ʻi he potu ko ia naʻe tokoto ai ʻae sino ʻo Sisu.
13И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше.
13Pea naʻa na pehē kiate ia, “Fefine, ko e hā ʻoku ke tangi ai? Pea pehēange ʻe ia kiate kinaua, Koeʻuhi kuo nau ʻave hoku ʻEiki, pea ʻoku ʻikai te u ʻilo pe kuo nau tuku ki fē ia.”
14И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус.
14Pea hili ʻene lea ko ia, pea tafoki ia ki mui, pea mamata ia kia Sisu ʻoku tuʻu mai, ka naʻe ʻikai te ne ʻilo ko Sisu ia.
15Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети.
15Pea lea ʻa Sisu kiate ia, “Fefine, ko e hā ʻoku ke tangi ai? Ko hai ʻoku ke kumi?” Pea ne mahalo ko e tauhi ngoue ia, pea ne pehē ki ai, “ʻEiki, kapau kuo ke ʻave ia mei heni, tala mai kiate au pe kuo ke tuku ki fē ia, pea te u ʻave ia.”
16Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу.
16Pea pehēange ʻe Sisu kiate ia, “Mele.” Pea ne tafoki mai, ʻo pehē kiate ia, “Lāponi;” ko hono ʻuhinga, “ʻEiki.”
17Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем.
17Pea talaange ʻe Sisu kiate ia, “ʻOua naʻa ala kiate au; he ʻoku teʻeki ai te u ʻalu hake ki heʻeku Tamai: ka ke ʻalu ki hoku kāinga, ʻo tala kiate kinautolu, ʻoku ou ʻalu hake ki heʻeku Tamai, mo hoʻomou Tamai; pea ki hoku ʻOtua, mo homou ʻOtua.”
18А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.
18Pea naʻe haʻu ʻa Mele Makitaline, ʻo fakahā ki he kau ākonga ʻa ʻene mamata ki he ʻEiki, pea kuo ne lea ʻaki ʻae ngaahi meʻa ni kiate ia.
19А кад би увече, онај први дан недеље, и врата беху затворена где се беху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на среду и рече им: Мир вам.
19¶ Pea kuo efiafi ʻi he ʻaho ko ia, ko e ʻuluaki ʻaho ʻi he uike, kuo kātoa ʻae kau ākonga, pea tāpuni ʻae ngaahi matapā, ʻi heʻenau manavahē ki he kakai Siu, mo e ha ʻa Sisu, ʻo tuʻu ʻi loto, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “Fiemālie pe ʻakimoutolu.”
20И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видевши Господа.
20Pea hili ʻene lea pehē, naʻe fakahā ʻe ia kiate kinautolu hono nima mo hono vakavaka. Pea toki fiefia ʻae kau ākonga ʻi heʻenau mamata ki he ʻEiki.
21А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
21Pea toe lea ʻa Sisu kiate kinautolu, Fiemālie pe ʻakimoutolu: ʻo hangē ko e fekau au ʻe he Tamai, pea ʻoku pehē ʻeku fekauʻi ʻakimoutolu.
22И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети.
22Pea hili ʻene lea ni, pea mānava hifo ia kiate kinautolu, ʻo ne pehē, “Maʻu ʻekimoutolu ʻae Laumālie Māʻoniʻoni:
23Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
23Ko e angahala ʻoe kakai fulipē te mou fakamolemole, ʻoku fakamolemole ia kiate kinautolu; pea ko e angahala ʻo ia fulipē ʻoku mou tuku pe, ʻoku tuku pe ia.”
24А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус.
24¶ Ka ko Tōmasi, naʻe ui ko Titimasi, ko e tokotaha ʻi he toko hongofulu ma toko ua, naʻe ʻikai ʻiate kinautolu, ʻi he haʻu ʻa Sisu.
25А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.
25Ko ia naʻe tala ai ʻe he kau ākonga niʻihi kiate ia, “Kuo mau mamata ki he ʻEiki.” Ka naʻe pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Kapau ʻe ʻikai te u mamata ʻi hono nima ʻae mataʻi faʻo, pea ʻai hoku tuhu ki he mataʻi faʻo, mo velo hoku nima ki hono vakavaka, ʻe ʻikai te u tui.”
26И после осам дана опет беху ученици Његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
26¶ Pea hili ʻae ʻaho ʻe valu, naʻe toe kātoa ʻene kau ākonga, pea naʻe ʻiate kinautolu ʻa Tōmasi: pea tāpuni ʻae ngaahi matapā, mo e haʻu ʻa Sisu, ʻo tuʻu ʻi loto, ʻo ne pehē, “Fiemālie pe ʻakimoutolu.”
27Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран.
27Pea toki pehē ʻe ia kia Tōmasi, “Mafao mai ho tuhu, pea vakai mai ki hoku nima; pea tuku mai ho nima, ʻo velo ia ki hoku vakavaka: pea ʻoua naʻa ke taʻetui, kae tui.”
28И одговори Тома и рече Му: Господ мој и Бог мој.
28Pea leaange ʻa Tōmasi, ʻo ne pehē kiate ia, “Ko hoku ʻEiki mo hoku ʻOtua.”
29Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; благо онима који не видеше и вероваше.
29Pea talaange ʻe Sisu kiate ia, “Tōmasi, ko e meʻa ʻi hoʻo mamata kiate au, ko ia kuo ke tui ai: ʻoku monūʻia ʻakinautolu ʻoku ʻikai mamata, kae tui.”
30А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својим која нису писана у књизи овој.
30¶ Pea naʻe fai moʻoni ʻe Sisu mo e ngaahi fakaʻilonga kehekehe ʻi he ʻao ʻo ʻene kau ākonga, ʻaia kuo ʻikai tohi ʻi he tohi ni:
31А ова се написаше, да верујете да Исус јесте Христос, Син Божји, и да верујући имате живот у име Његово.
31Ka kuo tohi eni, koeʻuhi ke mou tui ko e Kalaisi ʻa Sisu, ko e ʻAlo ʻoe ʻOtua; pea ke mou maʻu ʻi hoʻomou tui ʻae moʻui ʻi hono huafa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.