Exodus 20
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the Lord spoke all these words:
1Тада рече Бог све ове речи говорећи:
2I am the Lord thy God, who brought thee out of the land of Egypt, out of the house of bondage.
2Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље мисирске, из дома ропског.
3Thou shalt not have strange gods before me.
3Немој имати других богова уза ме.
4Thou shalt not make to thyself a graven thing, nor the likeness of any thing that is in heaven above, or in the earth beneath, nor of those things that are in the waters under the earth.
4Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље.
5Thou shalt not adore them, nor serve them: I am the Lord thy God, mighty, jealous, visiting the iniquity of the fathers upon the children, unto the third and fourth generation of them that hate me:
5Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на мене;
6And shewing mercy unto thousands to them that love me, and keep my commandments.
6а чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје.
7Thou shalt not take the name of the Lord thy God in vain: for the Lord will not hold him guiltless that shall take the name of the Lord his God in vain.
7Не узимај узалуд име Господа Бога свог; јер неће пред Господом бити прав ко узме име Његово узалуд.
8Remember that thou keep holy the sabbath day.
8Сећај се дана од одмора да га светкујеш.
9Six days shalt thou labour, and shalt do all thy works.
9Шест дана ради, и свршуј све послове своје.
10But on the seventh day is the sabbath of the Lord thy God: thou shalt do no work on it, thou nor thy son, nor thy daughter, nor thy manservant, nor thy maidservant, nor thy beast, nor the stranger that is within thy gates.
10А седми је дан одмор Господу Богу твом; тада немој радити ниједан посао, ни ти, ни син твој, ни кћи твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни живинче твоје, ни странац који је међу вратима твојим.
11For in six days the Lord made heaven and earth, and the sea, and all things that are in them, and rested on the seventh day: therefore the Lord blessed the seventh day, and sanctified it.
11Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима; а у седми дан почину; зато је благословио Господ дан од одмора и посветио га.
12Honour thy father and thy mother, that thou mayest be longlived upon the land which the Lord thy God will give thee.
12Поштуј оца свог и матер своју, да ти се продуже дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој.
13Thou shalt not kill.
13Не убиј.
14Thou shalt not commit adultery.
14Не чини прељубе.
15Thou shalt not steal.
15Не кради.
16Thou shalt not bear false witness against thy neighbour.
16Не сведочи лажно на ближњег свог.
17Thou shalt not covet thy neighbour’s house: neither shalt thou desire his wife, nor his servant, nor his handmaid, nor his ox, nor his ass, nor any thing that is his.
17Не пожели кућу ближњег свог, не пожели жену ближњег свог, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што је ближњег твог.
18And all the people saw the voices and the flames, and the sound of the trumpet, and the mount smoking: and being terrified and struck with fear, they stood afar off,
18И сав народ виде гром и муњу и трубу где труби и гору где се дими; и народ видевши то узмаче се и стаде издалека,
19Saying to Moses: Speak thou to us, and we will hear: let not the Lord speak to us, lest we die.
19и рекоше Мојсију: Говори нам ти, и слушаћемо; а нека нам не говори Бог, да не помремо.
20And Moses said to the people: Fear not: for God is come to prove you, and that the dread of him might be in you, and you should not sin.
20А Мојсије рече народу: Не бојте се, јер Бог дође да вас искуша и да вам пред очима буде страх Његов да не бисте грешили.
21And the people stood afar off. But Moses went to the dark cloud wherein God was.
21И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у коме беше Бог.
22And the Lord said to Moses: Thus shalt thou say to the children of Israel: You have seen that I have spoken to you from heaven.
22И Господ рече Мојсију: Овако кажи синовима Израиљевим: видели сте где вам с неба говорих.
23You shall not make gods of silver, nor shall you make to yourselves gods of gold.
23Не градите уза ме богове сребрне, ни богове златне не градите себи.
24You shall make an altar of earth unto me, and you shall offer upon it your holocausts and peace offerings, your sheep and oxen, in every place where the memory of my name shall be: I will come to thee, and will bless thee.
24Олтар од земље начини ми, на коме ћеш ми приносити жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, ситну и крупну стоку своју. На коме год месту заповедим да се спомиње име моје, доћи ћу к теби и благословићу те.
25And if thou make an altar of stone unto me, thou shalt not build it of hewn stones: for if thou lift up a tool upon it, it shall be defiled.
25Ако ли ми начиниш олтар од камена, немој начинити од тесаног камена; јер ако повучеш по њему гвожђем, оскврнићеш га.
26Thou shalt not go up by steps unto my altar, lest thy nakedness be discovered.
26Немој уз басамаке ићи к олтару мом, да се не би открила голотиња твоја код њега.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.