2 Samuel 19
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Siangpahrang loe Absalom pongah, palungset moe, qah, tiah Joab khaeah thuih pae o.
1И јавише Јоаву: Ево цар плаче и тужи за Авесаломом.
2To na niah misa pazawkhaih to oh, toe siangpahrang loe a capa pongah palungset moe, qah, tiah kaminawk mah thaih o naah, kaminawk boih han palungsethaih niah oh lat.
2И победа оног дана претвори се у жалост свему народу, јер народ чу у онај дан где говоре: Жали цар сина свог.
3Misatuk naah kacawn kaminawk mah azathaih hoiah vangpui thungah akun o baktih toengah, kaminawk mah doeh to na niah vangpui thungah tamquta hoiah akun o duem.
3И народ се у онај дан крио улазећи у град као што се крије народ који се стиди кад побегне из боја.
4Siangpahrang loe mikhmai khuk khoep moe, tha hoiah qah; Aw ka capa Absalom, Aw Absalom, ka capa, ka capa, tiah qah.
4А цар покри лице своје; и викаше гласно: Сине мој Авесаломе! Авесаломе сине мој, сине мој!
5To naah Joab loe siangpahrang imthung ah akun moe, Vaihniah na canu, na capanawk ih hinghaih, na zu, na zulanawk ih hinghaih pahlong kaminawk hoi na tamnanawk ih mikhmai to azat na pawsak boeh;
5Тада уђе Јоав к цару у кућу, и рече: Посрамио си данас све слуге своје, које ти данас душу сачуваше, и синовима твојим и кћерима твојим и женама твојим и иночама твојим.
6misanawk to na palung moe, nampuinawk to na hnukma. Nangmah ih misatuh angraengnawk hoi anih ih tamnanawk to tiah doeh na sah ai, tiah vaihniah nam tuengsak boeh; vaihniah Absalom to hing moe, kaicae boih ka duek o nahaeloe, palung nang hoe tih, tiah ka hnuk.
6Јер љубиш оне који мрзе на те, а мрзиш на оне који те љубе; јер си показао данас да не мариш за војводе и за слуге; и видим данас да би ти мило било да је Авесалом жив, а ми сви да смо изгинули.
7To pongah, Angthawk loe, nangmah ih kaminawk khaeah thapaekhaih lok to thui ah. Angthawk moe, na caeh ai nahaeloe, vaiduem ah nang khaeah kami maeto doeh om mak ai boeh, tiah Angraeng ih ahmin hoiah lokkamhaih ka sak; to hmuen loe nang hanah nawkta nathuem hoi vaihni ni khoek to, na tongh ih raihaihnawk boih pongah sae kue tih, tiah a naa.
7Зато устани сада, и изиђи и проговори лепо слугама својим; јер заклињем се Господом, ако не изиђеш, неће ниједан остати код тебе ову ноћ, и то ће бити горе по те неголи сва зла која су те сналазила од младости твоје до сада.
8To pongah siangpahrang loe angthawk moe, khongkha taengah anghnut. Khongkha taengah siangpahrang anghnut, tiah kaminawk mah panoek o naah, kaminawk boih anih hmaa ah angzoh o. Israel kaminawk loe angmacae im ah cawnh o boih boeh.
8Тада уста цар, и седе на вратима; и казаше свему народу говорећи: Ево, седи цар на вратима. И дође сав народ пред цара. Али Израиљци беху побегли, свак у свој шатор.
9Israel acaeng boih salakah, kaminawk loe maeto hoi maeto lok angaek o; siangpahrang mah aicae misa ban thung hoiah pahlong; anih mah ni Philistin kaminawk ban thung hoiah aicae to pahlong; toe Absalom pongah anih mah vaihi prae to cawnhtaak boeh.
9И сав се народ свађаше међу собом по свим племенима Израиљевим говорећи: Цар нас је избавио из руку непријатеља наших, и избавио нас је из руку филистејских; а сада је побегао из земље од Авесалома.
10Aicae ukkung ah a suek o ih Absalom loe, misatuk naah duek ving boeh pongah, tikhoe vaihi David to siangpahrang ah lak let hanah lok na thui o ai loe? tiah thuih o.
10Авесалом пак, ког помазасмо за цара над собом, погибе у боју. Сада дакле зашто оклевате те не доведете натраг цара?
11David siangpahrang mah angmah im ah oh moe, to lok to thaih naah, qaima Zadok hoi Abiathar khaeah kami patoeh moe, Judah kacoehtanawk khaeah, Tipongah siangpahrang angmah im ah thak let hanah kapoek hnukkhuem koek acaeng ah na oh o loe?
11Зато цар Давид посла к Садоку и Авијатару свештеницима и поручи: Говорите старешинама Јудиним и реците: Зашто ви да будете последњи који ће цара натраг довести у кућу његову? Јер говор свега Израиља дође до цара у кућу његову.
12Nangcae loe kai ih nawkamya ah na oh o moe, ka thii ka ngan ah na oh o; tipongah siangpahrang angmah im ah amlaem haih let hanah, hnukkhuem koekah na oh o loe?
12Ви сте моја браћа, ви сте кост моја и тело моје. Зашто бисте дакле били последњи који ће натраг довести цара?
13Amasa khaeah thui pae oh; Nang loe ka thii ka ngan ah na om ai maw? Vaihi hoi kamtong Joab zuengah kai ih misatuh zaehoikung angraeng ah na om ai nahaeloe, Sithaw mah ka nuiah lokcaek nasoe, kanung parai ah sah nasoe, tiah a thuih, tiah thui pae oh, tiah a naa.
13Реците и Амаси: Ниси ли кост моја и тело моје? Бог нека ми учини тако и тако нека дода, ако ми не будеш војвода док си жив наместо Јоава.
14Anih mah Judah kaminawk ih palung to kami maeto ih palungthin baktiah pazawk boih. To pongah nihcae mah siangpahrang khaeah, Nang loe na tamnanawk hoi nawnto amlaem o lai ah, tiah a naa o.
14И склони срца свих људи од рода Јудина као једног човека, те послаше к цару говорећи: Врати се са свим слугама својим.
15To pongah siangpahrang loe amlaem moe, Jordan vapui khoek to caeh. Judah kaminawk loe, siangpahrang tongh hanah caeh o moe, Jordan vapui yaeh ah thak hanah Gilgal vangpui ah caeh o.
15И тако се цар врати, и дође до Јордана; а Јуда дође до Галгала да срете цара и да га преведе преко Јордана.
16Bahurim ih Benjamin kami Gera capa Shimei loe, David siangpahrang hnuk hanah Judah kaminawk hoi nawnto angzoh o tathuk.
16Похита и Симеј, син Гирин, од Венијамина, који беше из Ваурима, и сиђе с људима рода Јудиног на сусрет цару Давиду;
17Anih loe Benjamin ih kami sangto, Saul imthung takoh ih tamna Ziba ih caa hatlai pangato hoi anih ih tamna pumphaeto hoiah nawnto caeh moe, siangpahrang hmaa ah Jordan vapui to karangah angkat o.
17и хиљаду људи беше с њим од рода Венијаминовог; такође и Сива слуга дома Сауловог с петнаест синова својих и двадесет слуга својих; и пређоше преко Јордана пред цара.
18Siangpahrang ih imthung takoh kaminawk to lak moe, a koeh ih hmuen sak pae hanah, palong hoiah caeh o. Jordan vapui to angkat o pacoengah, Gera capa Shimei loe siangpahrang hmaa ah akuep;
18Претурише и лађу да превезу чељад цареву и да учине шта би му било угодно. А Симеј, син Гирин, паде пред царем, кад хтеде да пређе преко Јордана,
19Siangpahrang khaeah, Ka angraeng, ka zaehaih na net hmah; ka angraeng siangpahrang, Jerusalem na tacawt taak na niah, na tamna kai mah sak ih hmuen to pakuem hmah loe, palung thungah doeh suem poe hmah.
19и рече цару: Не прими ми безакоња, господару мој, и не помињи пакости коју је учинио слуга твој у онај дан кад је цар господар мој изашао из Јерусалима; нека цар не мисли о томе.
20Na tamna kai loe hmuen sakpazae moeng boeh, tiah ka panoek; to pongah khenah, vaihniah Joseph imthung takoh boih thungah, ka angraeng siangpahrang hnuk hanah kang zoh hmaloe, tiah a naa.
20Јер слуга твој види да је згрешио; и ево дошао сам данас први из свега дома Јосифовог да сретнем цара, господара свог.
21Toe Zeruiah capa Abishai mah, Angraeng mah situi nok tangcae ah kaom to anih mah tangoeng pongah, hae tiah kaom Shimel to paduek han om ai maw? tiah anaa.
21Али одговори Ависај син Серујин и рече: Еда ли тога ради неће погинути Симеј што је псовао помазаника Господњег?
22David mah, Zeruiah capanawk, nangcae hoi kai misa ah angcoeng hanah takung timaw oh? Vaihniah Israel kami maeto paduek han oh maw? Kai loe Israel kaminawk ukkung siangpahrang ah ka oh, tiah panoek ai kami ah maw ka oh? tiah a naa.
22А Давид рече: Шта је вама до мене, синови Серујини, те сте ми данас противници? Зар ће данас ко погинути у Израиљу, јер зар не знам да сам данас постао цар над Израиљем?
23To pongah siangpahrang mah Shimei khaeah, Na dueh mak ai, tiah a naa. Siangpahrang mah nang khaeah lokkamhaih sak boeh.
23И рече цар Симеју: Нећеш погинути. И закле му се цар.
24Saul capa patoeng Mephiboseth doeh siangpahrang tong hanah caeh tathuk; anih loe siangpahrang tacawt na ni hoi kamtong kamong ah amlaem let khoek to, a khok doeh khenzawn ai; a toektaboe mui doeh aat ai moe, khukbuen doeh pasuk ai.
24Тако и Мефивостеј, син Саулов, дође цару на сусрет; он, пак, не опра ногу својих, нити браде своје очешља, ни опра хаљине своје од оног дана кад отиде цар до дана кад се врати с миром.
25Jerusalem vangpui ah siangpahrang hnuk hanah a caeh naah, siangpahrang mah anih khaeah, Mephiboseth, tipongah kai hoi nawnto na caeh ai loe? tiah a naa.
25И срете цара кад се враћаше у Јерусалим; и рече му цар: Зашто не пође са мном, Мефивостеју?
26Anih mah, Aw Ka angraeng, sianpahrang, na tamna kai loe khokkhaem pongah, laa hrang to kang thueng moe, siangpahrang hoi nawnto ka caeh han, tiah ka poek; toe ka tamna Ziba mah kai angling.
26А он рече: Цару господару мој, превари ме слуга мој; јер слуга твој рече: Оседлаћу себи магарца и узјахаћу га и поћи ћу с царем; јер је хром слуга твој.
27Anih mah, na tamna kai hae, nang khaeah kasae ang thuih; ka angraeng siangpahrang nang loe, Sithaw ih van kami baktiah na oh; to pongah na koeh baktiah na sah halat ah.
27И он опаде слугу твог код господара мог цара; али је цар господар мој као анђео Божји; зато чини шта ти је драго.
28Kampa ih imthung takohnawk loe, ka angraeng siangpahrang hmaa ah ni ka duek o; toe na tamna hae na caboi nuiah buhcaa kaminawk salakah nang suek; to pongah siangpahrang hmaa ah laisaep han timaw ka tawnh? tiah a naa.
28Јер сав дом оца мог беху људи који заслужише смрт пред царем господарем мојим, а ти посади слугу свог међу оне који једу за столом твојим, па како имаш још право, и како се могу још тужити цару?
29Siangpahrang mah anih khaeah, Nang ih kawng kapop parai ah thuih han timaw oh? Ziba hoiah nang ih lawk to ampraek hanah lok ka takroek boeh, tiah a naa.
29А цар му рече: Шта би ми више говорио? Казао сам: Ти и Сива поделите њиву.
30Mephiboseth mah siangpahrang khaeah, Ue, ka angraeng siangpahrang loe angmah im ah lunghoih ah amlaem let boeh pongah, anih mah hmuennawk to la boih nasoe, tiah a naa.
30А Мефивостеј рече цару: Нека узме све, кад се цар господар мој вратио на миру у дом свој.
31Gilead acaeng Barzillai doeh Roge-lim vangpui hoiah angzoh moe, siangpahrang to Jordan vapui yaeh ah thak hanah anih hoi nawnto angkat hoi.
31И Варзелај од Галада дође из Рогелима, и пође с царем преко Јордана да га прати преко Јордана.
32Barzillai loe mitong parai boeh; saning quitazetto oh boeh moe, siangpahrang Mahanaim vangpui ah oh nathung, anih mah caaknaek hoiah a khetzawn; anih loe angraeng kami ah oh.
32А беше Варзелај врло стар, беше му осамдесет година, и храњаше цара док беше у Маханајиму, јер беше врло богат човек.
33Siangpahrang mah Barzillai khaeah, Kai hoi nawnto angzo ah, Jerusalam ah kai mah kang khetzawn han hmang, tiah a naa.
33И рече цар Варзелају: Хајде са мном; ја ћу те хранити код себе у Јерусалиму.
34Toe Barzillai mah siangpaharng khaeah, Jerusalem ah siangpahrang hoi nawnto ka caeh hanah, kai loe saning nazetto maw ka hing vop tih?
34Али Варзелај рече цару: Колико има века мог, да идем с царем у Јерусалим?
35Vaihi saning quitazetto ka oh boeh; hmuen kasae kahoih ka pathlaeng thaih vop tih maw? Na tamna kai mah caaknaek mataeng doeh pataeng thai vop tih maw? Laa sah nongpa hoi nongpatanawk ih lok doeh ka thaih thai vop tih maw? Tipongah na tamna loe ka angraeng siangpahrang ih hmuenzit ah ka oh han loe?
35Има ми данас осамдесет година; могу ли распознавати добро и зло? Може ли слуга твој кусом разликовати шта ће јести и шта ће пити? Могу ли јоште слушати глас певачима и певачицама? И зашто би слуга твој још био на теготу цару, господару мом?
36Na tamna loe siangpahrang hoi nawnto Jordan vapui yaeh ah setta ni ka caeh thai tih boeh; tipongah siangpahrang mah hae baktih tangqum kai paek han angai vop?
36Мало ће проћи слуга твој преко Јордана с царем; а зашто би ми цар тако наплатио?
37Na tamna kai loe amlaem halat ue; kaimah ih vangpui, kampa hoi kamno ih taprong taengah, ka duek halat han boeh. Toe khenah, na tamna Khimham to oh; anih loe ka angraeng siangpahrang hoiah nawnto caeh nasoe. Na koeh baktiah anih hanah hmuen to sah paeh, tiah a naa.
37Нека се слуга твој врати, да умрем у свом граду код гроба оца свог и матере своје. Него ево, слуга твој Химам нека иде с царем господарем мојим, и учини њему шта ти буде драго.
38To naah siangpahrang mah, Khimham loe kai hoi nawnto caeh tih; na koeh ih hmuen boih anih hanah ka sak pae han; saksak na koeh ih hmuen to ka sak pae boih han, tiah a naa.
38А цар рече: Нека иде са мном Химам; ја ћу му учинити шта буде теби драго, и шта год заиштеш у мене, све ћу ти учинити.
39To pongah kaminawk boih Jordan vapui to angkat o. Siangpahrang loe tui angkat moe, Barzillai to mok pacoengah, tahamhoihaih paek; to pacoengah Barzillai loe angmah ih vangpui ah amlaem let.
39И кад пређе сав народ преко Јордана и цар пређе, целива цар Варзелаја и благослови га, и он се врати у место своје.
40Siangpahrang loe Gilgat vangpui ah caeh, Khimham doeh anih hoi nawnto caeh toeng; Judah kaminawk boih hoi ahap Israel kaminawk mah siangpahrang to thak o.
40Отуда цар отиде у Галгал, и Химам отиде с њим. И тако сав народ Јудин допрати цара, и половина народа Израиљевог.
41Khenah, Israel kaminawk loe siangpahrang khaeah angzoh o boih moe, siangpahrang khaeah, Tipongah kaicae ih nawkamya Judah kaminawk mah, siangpahrang hoi anih ih imthung takoh kaminawk, anih khaeah kaom David ih kaminawk to paquk o boih moe, Jordan vapui yaeh ah caeh o haih ving loe? tiah a naa o.
41А гле, сви људи Израиљци дођоше к цару и рекоше му: Зашто те украдоше браћа наша, људи Јудини, и преведоше преко Јордана цара и дом његов и све људе Давидове с њим?
42To naah Judah kaminawk boih mah, Israel kaminawk khaeah, Siangpahrang loe kaicae ih canawk ah oh pongah ni hae tiah ka sak o; tipongah nangcae palungphui han oh? Siangpahrang ih caaknaek to kaicae mah ka caak pae o maw? To tih ai boeh loe kaicae hanah anih mah tangqum paek maw? tiah a naa o.
42А сви људи од Јуде одговорише људима од Израиља: Јер је цар нама род; па што се срдите тога ради? Јесмо ли шта појели цару? Је ли нас даром даривао?
43To naah Israel kaminawk mah, Judah kaminawk khaeah, Kaicae loe siangpahrang nuiah taham hato ka tawnh o; to khue na ai, David imthung takoh kawng to thuih nahaeloe nangcae pongah loe kaicae hae anghnai kue. Tipongah siangpahrang thak let hanah kaicae dueng hmaloe ai ah, kaicae hae tidoeh sah ai ah na oh o loe? tiah a naa o. Toe Israel kaminawk ih lok pongah, Judah kaminawk ih lok to thacak kue.
43Тада одговорише људи од Израиља људима од Јуде, и рекоше: Ми имамо десет делова у цара, и Давиду смо више него ви; зашто дакле не маристе за нас? Нисмо ли ми први говорили да доведемо натраг цара свог? Али беседа људи од Јуде беше тврђа од беседе људи од Израиља.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.