Hapakuki 2
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te u tuʻu ʻi heʻeku leʻo, pea u nofo ʻi hoku fale leʻo, pea te u leʻo ke ʻilo pe ko e hā te ne folofola mai kiate au, pea ko e hā te u tali ʻaki ʻoka valokiʻi au.
1На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2Pea naʻe folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē, “Tohi ʻae meʻa hā mai, pea fai ke ʻilongofua ia ʻi he ngaahi palepale, koeʻuhi ke faʻa lele ʻe ia ʻoku ne lau ia.
2И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
3He ʻoku tuku ʻae meʻa hā mai ki ha kuonga kuo kotofa, pea ʻe lea ia ʻi he ngataʻanga, ka ʻe ʻikai loi: kapau ʻoku tuai ia, tatali ki ai, koeʻuhi ʻe hoko moʻoni ia, ʻe ʻikai tuai ia.
3Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
4Vakai, ko ia ʻoku hiki hake ʻa hono laumālie, ʻoku ʻikai angatonu ia ʻiate ia ka ko e tonuhia ʻe moʻui ʻi heʻene tui.”
4Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
5¶ Ko e moʻoni, hangē ko e tangata ʻoku angahala ʻi he uaine, ʻoku fielahi ia, pea ʻoku ʻikai nofomaʻu ʻi hono ʻapi: ʻoku ne fakalahi ʻene holi ʻo hangē ko e faʻitoka, pea tatau mo e mate, pea ʻoku ʻikai ke mākona, ka ʻoku tānaki kiate ia ʻae ngaahi puleʻanga kotoa pē, pea ʻoku fokotuʻu ki ai ʻae kakai kotoa pē:
5А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6ʻE ʻikai toʻo hake ʻekinautolu ni kotoa pē ʻae lea fakatātā kiate ia, pea mo e lea taukae kiate ia, ʻo pehē, ‘Ke malaʻia kiate ia ʻoku fakalahi ʻaki ʻaia ʻoku ʻikai ʻaʻana! ʻE fēfē hono fuoloa? Pea kiate ia ʻoku fakamamafa ʻaki ʻe ia ʻae ʻumea matolu!’
6Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7ʻIkai ʻe tuʻu hake fakafokifā ʻakinautolu ʻo ʻuusi koe, pea ʻā ʻaia ʻe fakaʻitaʻi koe, pea ʻe hoko koe ko e vetea kiate kinautolu?
7Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8Koeʻuhi kuo ke fakamālohi ki he ngaahi puleʻanga lahi, ʻe fakamālohiʻi koe ʻe he toenga kotoa pē ʻoe kakai; koeʻuhi ko e toto ʻoe kakai, mo e fakamālohi ki he fonua, mo e kolo, mo kinautolu kotoa pē ʻoku nofo ai.
8Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
9Ke malaʻia kiate ia ʻoku manumanu ki he koloa kovi ki hono fale, koeʻuhi ke ne ngaohi hono pununga ʻi he māʻolunga, koeʻuhi ke fakahaofi ia mei he mālohi ʻoe kovi!
9Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
10Kuo ke filioʻi ʻae fakamā ki ho fale ʻi he tuʻusi ʻoe kakai tokolahi, pea kuo ke angahala ki ho laumālie.
10Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
11ʻE tangi ʻae maka mei he ʻā, pea ʻe tali ia ʻe he ʻakau alanga fale.
11Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
12¶ Ke malaʻia kiate ia ʻoku langa ʻae kolo ʻaki ʻae toto, pea fokotuʻu ʻae kolo ʻi he angahala!
12Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
13Vakai, ʻikai ʻoku meia Sihova ʻoe ngaahi kautau, ʻae kakai maʻa e afi pe, pea mo e fakamamahiʻi ʻae kakai ʻekinautolu ʻi he vaʻinga moʻoni?
13Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
14Koeʻuhi ʻe fakafonu ʻa māmani ʻi he ʻilo ki he nāunau ʻo Sihova, ʻo hangē ʻoku ʻufiʻufi ʻae kilisi tahi ʻe he ngaahi vai.
14Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15¶ “Ke malaʻia kiate ia ʻoku ne ʻatu ʻae inu kona ki hono kaungāʻapi, ʻa koe ʻoku tuku hoʻo hina kiate ia, pea ke fakakona foki ia, koeʻuhi ke ke sio ki heʻenau telefua!
15Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16Kuo fakapito ʻaki koe ʻae fakamā ko ho nāunau: ke ke inu foki, pea ʻe puke koe ʻi he tetetete mo e ofo lahi: ʻe ʻatu kiate koe ʻae ipu mei he nima toʻomataʻu ʻo Sihova, pea ʻe fakalieliaʻi ho nāunau.
16Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17Koeʻuhi ʻe ʻufiʻufi koe ʻe he mālohi ʻo Lepanoni, mo e fakamālohiʻi ʻoe fanga manu, ʻaia naʻe fakamanavahēʻi ʻakinautolu; koeʻuhi ko e toto ʻoe kakai, pea koeʻuhi ko e fakamālohi ʻi he fonua, mo e kolo, mo kinautolu kotoa pē ʻoku nofo ai.
17Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
18¶ “Ko e hā hono ʻaonga ʻoe fakatātā kuo tā, koeʻuhi ke tā ia ʻe he tufunga ʻo ia; pe ko e fakatātā haka, mo e akonaki loi, koeʻuhi ʻoku falala ʻae tufunga ki heʻene ngāue, ke ne ngaohi ʻae ngaahi tamapua noa?
18Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
19Ke malaʻia kiate ia ʻoku pehē ki he ʻakau, ‘Ke ʻā;’ pe ki he maka noa, ‘Tuʻu hake; ʻe akonaki ia!’ Vakai, ʻoku ʻufiʻufi ʻaki ia ʻae koula, mo e siliva, pea ʻoku ʻikai ʻaupito ha mānava ʻi loto ʻiate ia.
19Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20Ka ʻoku ʻi hono ʻafioʻanga tapu ʻa Sihova: tuku ke longo pe ʻa māmani kotoa pē ʻi hono ʻao.
20А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.