Habakkuk 2
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Toephaih imsang ah kang doet moe, imsang nuiah ka oh han; anih mah tih lok maw na thui tih, tito ka zing moe, kai kasae ang thuih naah timaw ka pathim han, tiah ka khet han.
1На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
2To naah Angraeng mah lok ang pathim, kai khaeah, Na hnuk ih hmuen to tarik ah, kami mah cawnh hoi kroek thaih hanah thlung kangphaek nuiah kamtueng ah tarik ah, tiah ang naa.
2И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
3Hnuksak ih hmuen loe atue boenghaih kawng, atue khaehhaih kawng ah oh: amsawnlok na ai ni: angzo phrat ai cadoeh, zing ah; angzo tangtang tih, akra mak ai boeh.
3Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
4Khenah, amoek kami loe poekhaih toeng ai, toe katoeng kami loe a tanghaih hoiah hing tih:
4Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
5ue, misurtui nae kami loe zaehaih to sak, anih loe im ah a tawnh ih hmuen hoiah zok amhah thai ai: anih koehhaih loe hell baktiah kawk moe, duekhaih baktiah palung khuek tih thai ai, angmah khaeah acaeng kaminawk to pakhueng boih moe, kaminawk to angmah hanah a suek boih.
5А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
6Hae kaminawk loe anih koeh ai ih patahhaih hoi pahnui thuihaih lok to patoh o tih; nihcae mah, Amsoem ai kaminawk ih hmuenmae lomhaih hoi angraeng kami loe khosak bing! Anih loe nasetto maw hae tiah laiba hoi caeh thai tih? tiah thui o mak ai maw?
6Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
7Nihcae loe poek ai pui hoiah nangcae kaek hanah angthawk o mak ai maw? Angthawk o ueloe, palung na phui o sak mak ai maw? Nangcae loe nihcae mah lomh ih hmuen ah na om o tih.
7Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
8Nangcae mah kaminawk athii na long o sak moe, prae hoi vangpui thung ih hmuennawk to na paro pae o; pop parai prae kaminawk to na lomh pongah, kahing kanghmat to ih kaminawk mah nang to na lomh o toeng tih.
8Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
9Karai hmuen tonghaih hoiah loih thai hanah, amsoem ai loklam hoi hnuk ih hmuen hoiah hmuensang ah angmah ih im sah kami loe khosak bing!
9Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
10Paroeai kaminawk hoi kam hoe ah na oh, na imthung takoh na zatsak moe, na hinghaih zaehaih sahsak kami ah na oh.
10Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
11Sipae ah na patoh ih thlungnawk to hang o ueloe, thing thung ih thingphaek mah lok to pathim tih.
11Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
12Athii palonghaih hoiah vangpui to sak moe, zaehaih hoiah vangpui angdoesak kami loe khosak bing!
12Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
13Khenah, kaminawk mah tha pathok moe, sak o ih hmuen to azom pui ah oh hanah, misatuh kaminawk ih Angraeng mah hmai hoiah lokcaek boeh na ai maw?
13Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
14Tuipui loe tuinawk hoiah koi baktih toengah, long loe lensawk Angraeng panoekhaih hoiah koi tih.
14Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
15Angmah ih imtaeng kami naeksak hanah mu paek kami, anih to mu paquisak moe, nihcae bangkrai ah ohhaih khet hanah, anih han mu pailang paek kami loe khosak bing!
15Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
16Nang loe pakoehhaih pongah azathaih hoiah ni na koi tih: nang doeh mu paquisak ueloe, tangzat to amtuengsak tih! Angraeng bantang bang ih boengloeng loe nang khaeah angqoi ueloe, azathaih loe na lensawkhaih ah om tih.
16Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
17Nang mah kami ih athii to na palong, minawk prae hoi vangpui thung ih hmuennawk to na lomh pae; Lebanon mae nuiah na sak ih athii palonghaih hoiah moinawk to na dueksak baktih toengah, na nuiah pha tih boeh.
17Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
18Krang sah kami mah sakcop ih krang bokhaih loe timaw atho oh! Sakcop ih krang loe amsawnlok patukkung ah ni oh, tipongah krang sah kami mah lok apae thai ai krang to sak moe, a ban hoi sak ih krang to a tang loe?
18Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
19Thing khaeah, anglawt ah! Lok apae thai ai thlung khaeah, angthawk ah! tiah thui kami loe khosak bing! Khenah, a nuiah sui hoi sum kanglung tui to pazut o, toe a thungah anghahhaih takhi roe om ai. To baktih hmuen mah, kami patuk thai tih maw?
19Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
20Toe Angraeng loe angmah ih kaciim tempul thungah oh; anih hmaa ah longnawk boih anghngai o duem nasoe.
20А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.