Senesi 21
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe ʻaʻahi ʻe Sihova kia Sela ʻo hangē ko ʻene folofola, pea naʻe fai ʻe Sihova kia Sela ʻo hangē ko ʻene folofola.
1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
2He naʻe tuituʻia ʻa Sela ʻo ne fanauʻi kia ʻEpalahame ʻae tama ʻi heʻene motuʻa, ʻio, ʻi he kuonga ko ia naʻe folofola ki ai ʻae ʻOtua.
2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
3Pea naʻe ui ʻe ʻEpalahame ʻae hingoa ʻo hono foha naʻe fānau kiate ia, ʻaia naʻe fāʻeleʻi ʻe Sela kiate ia, ko ʻAisake.
3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
4Pea naʻe kamu ʻe ʻEpalahame hono foha ko ʻAisake ʻi hono ʻaho valu, ʻo hangē ko e fekau ʻae ʻOtua kiate ia,
4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
5Pea naʻe teau taʻu ʻae motuʻa ʻo ʻEpalahame ʻi he fānau ʻa ʻAisake kiate ia.
5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
6¶ Pea naʻe pehē ʻe Sela, “Kuo fakakata au ʻe he ʻOtua, pea ʻe kata mo au ʻakinautolu kotoa pē ʻe fanongo ai.”
6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
7Pea pehē ʻe ia, “Ko hai ia naʻe teitei pehē kia ʻEpalahame, ʻe fakahuhu ʻe Sela ha fānau? He kuo u fāʻeleʻi ha tama kiate ia ʻi heʻene motuʻa.”
7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
8Pea naʻe tupu ʻae tama, pea māvae ia, pea naʻe fai ʻe ʻEpalahame ʻae kātoanga lahi ʻi he ʻaho naʻe māvae ai ʻa ʻAisake.
8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9¶ Pea naʻe mamata ʻa Sela ki he tama ʻa Hekaʻā ko e fefine ʻIsipite, ʻaia naʻa ne fanauʻi kia ʻEpalahame, ʻoku manuki.
9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
10Ko ia naʻa ne pehē ai kia ʻEpalahame, “Kapusi ʻae fefine pōpula ni mo ʻene tama: koeʻuhi ʻe ʻikai fakataha ʻae tama ʻae fefine pōpula ni, mo ʻeku tama ko ʻAisake.”
10па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
11Pea ko e meʻa fakamamahi lahi ia ʻi he ʻao ʻo ʻEpalahame, koeʻuhi ko hono foha.
11А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
12¶ Pea naʻe folofola ʻae ʻOtua kia ʻEpalahame, “ʻOua naʻa ke mamahi koeʻuhi ko e tama, pe koeʻuhi ko hoʻo fefine kaunanga ka ke tokanga ki he leʻo ʻo Sela ʻi he meʻa kotoa pē kuo ne lea ai kiate koe koeʻuhi ʻe ui ia ʻAisake pe ʻa ho hako.
12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
13Pea te u fakatupu ʻae puleʻanga ʻi he tama ʻae fefine kaunanga, koeʻuhi ko ho hako ia.”
13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
14Pea tuʻu hengihengi hake ai ʻa ʻEpalahame, mo ne ʻomi ʻae mā mo e hina vai, ʻo ne ʻatu kia Hekaʻā, pea ne ai ia ki hono uma pea mo e tama, ʻo ne fekau ia ke ʻalu; pea naʻe ʻalu ia, ʻo he fano pe ʻi he toafa ʻo Peasipa.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
15Pea ʻi he ʻosi ʻae vai ʻi he hina, naʻe tuku ʻe ia ʻae tama ʻi he lolo ʻakau ʻe taha.
15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
16Ka ka ʻalu ia ʻo nofo fakahangatonu mai mei he mamaʻo ʻo tatau nai mo e touʻanga ngahau kuo fana; he naʻe pehē ʻe ia; “ʻOfa ke ʻoua naʻaku mamata ki he pekia ʻae tama, pea naʻe nofo ia ʻo hangatonu kiate ia, pea hiki hake ʻe ia hono leʻo ʻo tangi.”
16па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
17Pea ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻae leʻo ʻoe tamasiʻi; pea lea mai ʻae ʻāngelo ʻae ʻOtua kia Hekaʻā mei he langi ʻo ne pehē kiate ia, “Ko e hā ʻoku ke mamahi ai Hekaʻā? ʻOua te ke manavahē: he kuo ongoʻi ʻe he ʻOtua ʻae leʻo ʻoe tamasiʻi mei he potu na.
17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
18Tuʻu, pea hiki hake ʻae tamasiʻi pea fafa ia ho nima: he te u ngaohi ia ko e puleʻanga lahi.”
18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19Pea naʻe fakaʻā ʻe he ʻOtua hono mata, pea naʻe mamata ia ki he matavai: pea ʻalu ia ʻo fakafonu ʻae hina ʻaki ʻae vai, pea ne fakainu ʻae tamasiʻi.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
20Pea naʻe kau ʻae ʻOtua ki he tamasiʻi pea tupu ia, pea ne nofo ʻi he toafa, pea hoko ia ko e tangata fana.
20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
21Pea naʻe nofo ia ʻi he toafa ʻo Palani: pea naʻe ʻomi ʻe heʻene faʻē, ʻae uaifi kiate ia mei he fonua ko ʻIsipite.
21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
22¶ Pea naʻe hoko ʻo pehē ʻi he kuonga ko ia, naʻe lea kia ʻEpalahame ʻa ʻApimeleki, mo Fikoli ko e ʻeiki lahi ia ʻo ʻene kautau, ʻo pehē: “ʻOku ʻiate koe ʻae ʻOtua ʻi he meʻa kotoa pē ʻoku ke fai;
22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23Pea ko eni, ke ke fuakava kiate au ʻi he ʻOtua, koeʻuhi ke ʻoua naʻa ke fai kākā kiate au, pe ki hoku foha, pe ki he foha ʻo hoku foha, ka ke fai kiate au, mo e fonua, ʻaia kuo ke nofo ʻāunofo ki ai, ʻo hangē ko ʻeku ʻofa kiate koe.”
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24Pea pehē ʻe ʻEpalahame, “Te u fuakava.”
24А Аврам рече: Хоћу се заклети.
25Pea naʻe valoki ʻe ʻEpalahame kia ʻApimeleki, koeʻuhi ko e vai keli naʻe faʻao fakamālohi ʻe he kau tamaioʻeiki ʻa ʻApimeleki.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26Pea pehēange ʻe ʻApimeleki, “ʻOku ʻikai te u ʻilo pe ko hai kuo fai ʻae meʻa ni, pea naʻe ʻikai te ke tala mai ia, pea naʻe ʻikai te u fanongo ki ai, ka ko e ʻaho ni pe.”
26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27Pea naʻe ʻomi ʻe ʻEpalahame ʻae fanga sipi mo e fanga pulu, ʻo ne foaki ia kia ʻApimeleki; pea naʻe fai ʻekinaua ʻae fuakava;
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
28Pea naʻe vaheʻi mo tuku kehe ʻe ʻEpalahame ʻae lami fefine ʻe fitu.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29Pea pehē ʻe ʻApimeleki kia ʻEpalahame; “Ko e hā hono ʻuhinga ʻoe lami fefine ʻe fitu kuo ke vaheʻi mo tuku kehe?”
29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30Pea ne pehē, “Ke ke toʻo ia ʻo ʻave mei hoku nima, ʻae lami fefine ʻe fitu ko ia, koeʻuhi ko e fakamoʻoni ia kiate au, naʻaku keli ʻae vai.
30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
31Ko ia naʻa ne ui ai ʻae potu ko ia ko Peasipa: koeʻuhi naʻa na fefuakava ʻi ai;
31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
32Naʻe pehē ʻena fai ʻae fuakava ʻi Peasipa: pea tuʻu hake ʻa ʻApimeleki mo Fikoli ko e ʻeiki lahi ʻo ʻene kautau, pea na toe ō ki he fonua ʻoe kakai Filisitia.
32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
33¶ Pea naʻe tō ʻe ʻEpalahame ʻae ngaahi ʻakau ʻi Peasipa, pea naʻe ui ai ia ki he huafa ʻo Sihova, ko e ʻOtua taʻengata;
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
34Pea naʻe ʻāunofo ʻa ʻEpalahame ʻi he fonua ʻoe kakai Filisitia ʻi he ngaahi ʻaho lahi.
34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.