Судије 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1И у тај дан пева Девора и Варак син Авинејемов говорећи:
1Then sang Deborah and Barak the son of Abinoam on that day, saying:
2Благосиљајте Господа што учини освету у Израиљу и што народ драговољно приста.
2When men let grow their hair in Israel, when the people offer themselves willingly, bless ye the LORD.
3Чујте цареви, слушајте кнезови; ја, ја ћу Господу певати, попеваћу Господу Богу Израиљевом.
3Hear, O ye kings; give ear, O ye princes; I, unto the LORD will I sing; I will sing praise to the LORD, the God of Israel.
4Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресаше, и небеса капаху, облаци капаху водом.
4LORD, when Thou didst go forth out of Seir, when Thou didst march out of the field of Edom, the earth trembled, the heavens also dropped, yea, the clouds dropped water.
5Брда се растапаху пред Господом; тај Синај пред Господом Богом Израиљевим.
5The mountains quaked at the presence of the LORD, even yon Sinai at the presence of the LORD, the God of Israel.
6За времена Самегара сина Анатовог, за времена Јаиљиног неста путева, и који иђаху стазама, иђаху кривим путевима.
6In the days of Shamgar the son of Anath, in the days of Jael, the highways ceased, and the travellers walked through byways.
7Неста села у Израиљу, неста их, докле не настах ја, Девора, докле не настах мајка Израиљу.
7The rulers ceased in Israel, they ceased, until that thou didst arise, Deborah, that thou didst arise a mother in Israel.
8Он изабра нове богове, тада рат беше на вратима; виђаше ли се штит или копље међу четрдесет хиљада у Израиљу?
8They chose new gods; then was war in the gates; was there a shield or spear seen among forty thousand in Israel?
9Срце се моје привило к управитељима Израиљевим, који драговољно присташе између народа. Благосиљајте Господа.
9My heart is toward the governors of Israel, that offered themselves willingly among the people. Bless ye the LORD.
10Који јашете на белим магарицама, који седите у суду и који ходите по путевима, приповедајте.
10Ye that ride on white asses, ye that sit on rich cloths, and ye that walk by the way, tell of it;
11Престала је праска стрељачка на местима где се вода црпе; онде нека приповедају правду Господњу, правду к селима његовим у Израиљу; тада ће народ Господњи силазити на врата.
11Louder than the voice of archers, by the watering-troughs! there shall they rehearse the righteous acts of the LORD, even the righteous acts of His rulers in Israel. Then the people of the LORD went down to the gates.
12Устани, устани, Деворо; устани, устани, запевај песму; устани, Вараче, води у ропство робље своје, сине Авинејемов.
12Awake, awake, Deborah; awake, awake, utter a song; arise, Barak, and lead thy captivity captive, thou son of Abinoam.
13Сада ће потлачени овладати силнима из народа; Господ ми даде да владам силнима.
13Then made He a remnant to have dominion over the nobles and the people; the LORD made me have dominion over the mighty.
14Из Јефрема изиђе корен њихов на Амалике; за тобом беше Венијамин с народом твојим; од Махира изиђоше који постављају законе, а од Завулона писари.
14Out of Ephraim came they whose root is in Amalek; after thee, Benjamin, among thy peoples; out of Machir came down governors, and out of Zebulun they that handle the marshal's staff.
15И кнезови Исахарови бише с Девором, Исахар као и Варак би послан у долину с људима које вођаше. У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
15And the princes of Issachar were with Deborah; as was Issachar, so was Barak; into the valley they rushed forth at his feet. Among the divisions of Reuben there were great resolves of heart.
16Што си седео међу торовима слушајући како блеје стада? У делу Рувимовом беху људи високих мисли.
16Why sattest thou among the sheepfolds, to hear the pipings for the flocks? At the divisions of Reuben there were great searchings of heart.
17Галад оста с оне стране Јордана; а Дан што се забави код лађа; Асир зашто седе на брегу морском и у кршевима својим оста?
17Gilead abode beyond the Jordan; and Dan, why doth he sojourn by the ships? Asher dwelt at the shore of the sea, and abideth by its bays.
18Завулон је народ који даде душу своју на смрт, тако и Нефталим, на високом пољу.
18Zebulun is a people that jeoparded their lives unto the death, and Naphtali, upon the high places of the field.
19Дођоше цареви, бише се; бише се цареви ханански у Танаху на води мегидској; али ни мрве сребра не добише.
19The kings came, they fought; then fought the kings of Canaan, in Taanach by the waters of Megiddo; they took no gain of money.
20С неба се војева, звезде с места својих војеваше на Сисару.
20They fought from heaven, the stars in their courses fought against Sisera.
21Поток Кисон однесе их, поток Кадимин, поток Кисон; погазила си, душо моја, снажно.
21The brook Kishon swept them away, that ancient brook, the brook Kishon. O my soul, tread them down with strength.
22Тада изотпадаше коњима копита од терања јунака њихових.
22Then did the horsehoofs stamp by reason of the prancings, the prancings of their mighty ones.
23Проклињите Мироз, рече анђео Господњи, проклињите становнике његове; јер не дођоше у помоћ Господу, у помоћ Господу с јунацима.
23'Curse ye Meroz', said the angel of the LORD, 'Curse ye bitterly the inhabitants thereof, because they came not to the help of the LORD, to the help of the LORD against the mighty.'
24Да је благословена мимо жене Јаиља жена Евера Кенејина; мимо жене у шаторима да је благословена.
24Blessed above women shall Jael be, the wife of Heber the Kenite, above women in the tent shall she be blessed.
25Заиска воде, млека му даде, у господској здели донесе му павлаку.
25Water he asked, milk she gave him; in a lordly bowl she brought him curd.
26Левом руком маши се за колац а десном за маљ ковачки, и удари Сисару, размрска му главу; прободе и проби му слепе очи.
26Her hand she put to the tent-pin, and her right hand to the workmen's hammer; and with the hammer she smote Sisera, she smote through his head, yea, she pierced and struck through his temples.
27Међу ноге њене сави се, паде, леже, међу ноге њене сави се, паде где се сави, онде паде мртав.
27At her feet he sunk, he fell, he lay; at her feet he sunk, he fell; where he sunk, there he fell down dead.
28С прозора гледаше мајка Сисарина, и кроз решетку викаше: Што се тако дуго не враћају кола његова? Што се тако полако мичу точкови кола његових?
28Through the window she looked forth, and peered, the mother of Sisera, through the lattice: 'Why is his chariot so long in coming? Why tarry the wheels of his chariots?
29Најмудрије између дворкиња њених одговараху јој, а и сама одговараше себи:
29The wisest of her princesses answer her, yea, she returneth answer to herself:
30Нису ли нашли? Не деле ли плен? По једну девојку, по две девојке на сваког. Плен шарен Сисари, плен шарен, везен; шарен, везен с обе стране, око врата онима који запенише.
30'Are they not finding, are they not dividing the spoil? A damsel, two damsels to every man; to Sisera a spoil of dyed garments, a spoil of dyed garments of embroidery, two dyed garments of broidery for the neck of every spoiler?'
31Тако да изгину сви непријатељи Твоји, Господе; а који те љубе да буду као сунце кад излази у сили својој. И земља би мирна четрдесет година.
31So perish all Thine enemies, O LORD; but they that love Him be as the sun when he goeth forth in his might. And the land had rest forty years.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.