2. Цареви 25
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1И тако девете године његовог царовања, десетог месеца десетог дана дође Навуходоносор, цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим, и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.
1Zedekiah siangpahrang ah ohhaih saning takawtto, khrah hato haih, ni hato naah, Babylon siangpahrang Nebuchadnezzar loe, Jerusalem tuk hanah, angmah ih misatuh kaminawk boih hoiah caeh moe, ohhaih ahmuen to sak o; vangpui kangkui ah misa abuephaih longkhaw to takaeh o.
2И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.
2Zedekiah siangpahrang ah ohhaih saning hatlai karoek to vangpui to takui o.
3И деветог дана месеца четвртог поста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.
3Khrah palito haih, ni takawtto naah loe, vangpui thungah khokhaahaih to phak; prae thung kaom kaminawk caak hanah buh roe om ai boeh.
4Тада град би проваљен, а војници сви побегоше ноћу на врата између два зида уз врт царев; а Халдеји беху свуда око града; и цар отиде путем к пустињи.
4Khaldea kaminawk mah sipae to phraek o moe, vangpui to takui o pongah, vangpui thung ih misatuh kaminawk loe siangpahrang takha taeng ih sipae hnetto salak hoiah aqum ah cawnh o boih; siangpahrang loe tangtling azawn ah caeh.
5Али војска халдејска потера цара, и стигоше га у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.
5Toe Khaldea misatuh kaminawk mah anih to patom o moe, Jeriko azawn ah kae o; anih ih misatuh kaminawk loe anghmat o phang.
6И ухватише цара, и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу, и онде му судише.
6Siangpahrang to naeh o moe, Babylon siangpahrang khaeah Riblah ah caeh o haih; to ah anih nuiah lok takroekhaih to sak o.
7И синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, и свезаше га у два ланца бронзана, и одведоше га у Вавилон.
7Nihcae mah Zedekiah angmah mikhnukah a capanawk to hum pae o; Zedekiah ih mik to taprok pae o dok pacoengah, sumkamling qui hoiah pathlet o moe, anih to Babylon ah caeh o haih.
8А седмог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора, цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан заповедник стражарски, слуга цара вавилонског.
8Babylon siangpahrang Nebuchadnezzar, siangpahrang ah ohhaih saning hatlaitakawtto, khrah pangato haih, ni sarihto naah, Babylon siangpahrang ih tamna, misatuh angraeng, Nebuzaradan loe Jerusalam ah angzoh.
9И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.
9Anih mah Angraeng ih im, siangpahrang im, Jerusalem ih angraeng im hoi kamtang kaminawk ih imnawk to hmai hoiah thlaek pae boih.
10И зидове јерусалимске унаоколо развали сва војска халдејска, која беше са заповедником стражарским.
10Misatuh angraeng hoi nawnto kaom, Khaldea misatuh kaminawk boih mah, Jerusalem sipae to phraek o.
11А остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ одведе Навузардан, заповедник стражарски.
11Misatuh kaminawk ukkung Nebuzaradan mah vangpui thungah kanghmat kaminawk, Babylon siangpahrang khae caeh kaminawk hoi kanghmat kalah kaminawk to naeh boih.
12Само од сиромаха у земљи остави заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.
12Toe lawkphrawk kami hoi misur takha sak han kaom kamtang kaminawk loe a caehtaak.
13И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја, и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.
13Babylon kaminawk mah Angraeng imthung ih sumkamling hoiah sak ih tungnawk, tui amthlukhaih okduknawk hoi sumkamling hoiah sak ih tuilinawk to phraek o king; sumkamling loe Babylon ah sinh o.
14И лонце и лопате и виљушке и кадионице и све судове бронзане којима служаху, узеше,
14Laomnawk, long sohhaihnawk, taitaehnawk, kathlahnawk hoi nihcae toksakhaih sumkamling hoiah sak ih laom sabaenawk to a lak o.
15и клешта и котлиће, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски,
15Sui, phoisa hoiah sak ih laom sabaenawk loe misatuh angraeng mah lak.
16два ступа, једно море и подножја, што начини Соломун за дом Господњи; не беше мере бронзи од свих тих судова;
16Solomon mah Angraeng im hanah sak ih, tung hnetto, tuili, sumkamling hoiah sak ih akhok kaom caboi loe tah laek ai ah pop.
17осамнаест лаката беше висок један ступ, и озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо три лакта, и плетенице и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ с плетеницом.
17Tung loe dong hatlaitazetto sawk; tung nuiah kaom sumkamling hoiah sak ih tung ranuih loe dong thumto sang; to tung ranui ah loe sumkamling hoiah sak ih apawk bungmu hoi pomogranat thingthai krang to oh; hnetto haih tung doeh to tiah soi ih apawk bungmu krang to oh.
18Узе заповедник стражарски и Серају првог свештеника и Софонију другог свештеника, и три вратара.
18Misatuh angraeng mah kalen koek qaima Seraiah, hnetto haih qaima Zephaniah hoi khongkha toep kami thumto naeh.
19А из града узе једног дворанина, који беше над војницима и пет људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.
19Misatuh zaehoikung maeto, vangpui thung ih siangpahrang poekhaih paekkung pangato, prae kami thapaek kami hoi ca tarik misatuh maeto, vangpui thungah hnuk o ih kami quitarukto doeh naeh moe, a caeh haih.
20Узе их Невузардан, заповедник стражарски, и одведе к цару вавилонском у Ривлу.
20Rakap angraeng Nebuzaradan mah to kaminawk to naeh pacoengah, Babylon siangpahrang khaeah, Riblah ah caeh haih;
21А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.
21Babylon siangpahrang mah Hammath prae Riblah vangpui ah nihcae to hum. To pongah Judah kaminawk loe angmacae prae thung hoiah misong ah caeh o haih ving boeh.
22А над народом који оста у земљи Јудиној, који остави Навуходоносор цар вавилонски, над њим постави Годолију, сина Ахикама, сина Сафановог.
22Babylon siangpahrang Nebuchadnezzar mah, Shaphan capa Ahikam, Ahikam capa Gedaliah to, Judah prae ah caehtaak ih kaminawk ukkung ah suek.
23А кад чуше све војводе и људи њихови да је цар вавилонски поставио Годолију, дођоше ка Годолији у Миспу, на име: Исмаило син Нетанијин, и Јоанан син Каријајев и Сераја син Тануметов из Нетофата, и Јазанија син Махатов, они и људи њихови.
23Babylon siangpahrang mah Gedaliah to prae ukkung angraeng ah suek boeh, tiah misatuh angraengnawk boih hoi kaminawk mah thaih o naah, Nathaniah capa Ishmael, Kareah capa Johanan, Natophat acaeng Tanhumeth capa Seraiah, Maakah kami ih capa Jaazaniah hoi angmah ih kaminawk loe Mizpah ah Gedaliah khaeah caeh o.
24И Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се службе Халдејима; седите у земљи и служите цару вавилонском, и биће вам добро.
24Gedaliah mah angmah ih kaminawk hoi to ah kaom kaminawk khaeah lokkamhaih to sak; anih mah Babylon angraeng ih tamna ah oh han zii o hmah; prae thungah om oh loe, Babylon siangpahrang ih tok to sah pae oh, to tiah nahaeloe khosak na hoih o tih, tiah a naa.
25Али седмог месеца дође Исмаило, син Нетаније сина Елисамовог, рода царског, и десет људи с њим, и убише Годолију, те погибе; тако и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи.
25Toe khrah sarihto naah, siangpahrang acaeng thung ih, Elishama capa Nethaniah, Nethaniah capa Ishmael loe, angmah ih kami hatonawk hoi nawnto angzoh moe, Gedeliah to takroek moe, Gedeliah loe duek; Mizpah ah anih hoi nawnto kaom Judah kaminawk hoi Babylon kaminawk doeh hum o.
26Тада се подиже сав народ, мало и велико, и војводе, те отидоше у Мисир, јер се побојаше Халдеја.
26Nihcae mah khaldea kaminawk to zit o pongah, kathoeng kalen kaminawk boih, misatuh angraengnawk loe angthawk o moe, Izip prae ah cawnh o boih.
27А тридесет седме године откако се зароби Јоахин, цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет седмог дана Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.
27Judah siangpahrang Jehoiachin misong angtanghaih saning quithum, sarihto, khrah hatlaihnetto haih, ni pumphae sarihto naah, Babylon siangpahrang Evil-Merodak siangpahrang ah oh amtong tangsuek; anih mah Jehoiachin to thongim thung hoiah tacawtsak.
28И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.
28Anih khaeah tahmenhaih palung hoiah lok a thuih pae moe, Babylon ah angmah khaeah kaom kalah siangpahrangnawk boih pong kasang kueah angraeng tangkhang nuiah anghnuthaih ahmuen to paek.
29И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.
29Jehoiachin loe thongkrakhaih kahni to angkhring moe, a hing thung siangpahrang ih caboi pongah buh to caak.
30И храна му се једнако даваше од цара сваки дан свега века његовог до смрти његове.
30Siangpahrang mah, Jehoiachin hanah a hing thung, ni thokkruek patoh hanah hmuennaenawk to paek.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.