2. Цареви 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
1Tahmaa ih caanawk mah Elisha khaeah, Khenah, nang hoi na ohhaih ahmuen loe kaicae han paroeai tamcaek.
2Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
2Jordan ah caeh o si loe, kami maeto boih mah thing maeto la si loe, to ah aicae ohhaih ahmuen sah o si, tiah a naa o. To pongah anih mah, Caeh o khae, tiah a naa.
3А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
3Nihcae thung ih kami maeto mah, Na tamnanawk hoi nawnto nang zo mak ai maw? tiah a dueng. Elisha mah, Kang zoh han, tiah a naa.
4И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
4To pongah nihcae hoi nawnto a caeh. Jordan vapui to a phak o naah, nihcae mah thing to pakhruk o.
5А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
5Nihcae thung ih kami maeto mah thing pakhruk naah, sum hoi sak ih caka to tui thungah krak pae ving; anih mah, Aw ka angraeng, ka tlai ih caka loe krak ving boeh, tiah a hangh.
6А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
6Sithaw kami mah, Naa ah maw krak? tiah a naa. Anih mah krakhaih ahmuen to patuek pae, Elisha mah cung maeto boeng moe, takhawh tathuk; to naah caka loe tui nuiah angphoeng let.
7А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
7To pongah anih mah, La ah, tiah a naa. To kami mah a ban hoi tapawh moe, angmah ih caka to lak let.
8А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
8Syria siangpahrang mah Israel to tuk moe, To ih ahmuen, hae ahmuen ah ataihaih ka sak han, tiah a tamnanawk hoiah lokram o.
9А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
9Sithaw kami mah Israel siangpahrang khaeah kami patoeh moe, Syria kaminawk loe to ih ahmuen ah angzoh o tathuk boeh pongah, to ahmuen ah caeh o hmah, tiah acoehaih paek.
10И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
10Sithaw kami mah, acoehaih hoi oh hanah, vaito khue ai, vai hnetto thuih pae ih ahmuen ah Israel siangpahrang mah kami to patoeh.
11И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
11To ah kaom hmuen to Syria siangpahrang mah panoek naah palungphui; anih mah a tamnanawk to kawk moe, nihcae khaeah, Aicae thungah kaom Israel siangpahrang abomh kami to nang thui o mak ai maw? tiah a naa.
12А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
12Anih ih tamna maeto mah, Aw ka angraeng siangpahrang, mi doeh ka om o ai; toe ka angraeng siangpahrang, Israel prae thungah kaom tahmaa Elisha mah ni, na taihaih ahmuen ah na thuih ih loknawk to, Israel siangpahrang khaeah thuih pae, tiah a naa.
13Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
13Siangpahrang mah, Caeh oh loe, anih loe naa ah maw oh, tiah pakrong oh; anih to naeh hanah kami ka patoeh han, tiah a naa. Anih loe Dothan vangpui ah ni oh, tiah a naa o.
14И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
14Anih mah to vangpui ah hrangnawk, hrang lakoknawk hoi thacak misatuh kaminawk to patoeh; khoving ah phak o moe, vangpui to takui o.
15А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
15Sithaw kami ih tamna loe khawnbang khawnthaw ah angthawk moe, tasa bang tacawt naah, hrangnawk, hrang lakoknawk hoiah vangpui takui misatuh kaminawk to a hnuk; a tamna mah anih khaeah, Aw ka angraeng, kawbangmaw a tih o han boeh? tiah a naa.
16А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
16Tahmaa mah, Zii hmah, aicae khaeah kaom kaminawk loe nihcae khaeah kaom kaminawk pongah pop kue, tiah a naa.
17И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
17Elisha mah, Angraeng, anih mah hnuk thai hanah mik amtuengsak ah, tiah lawkthuih. Angraeng mah thendoeng ih mik to amtuengsak; anih mah mae to khet tahang naah, hmai kangqong hrang hoi hrang lakok mah Elisha to takui o, tiah a hnuk.
18А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
18Syria kaminawk anih khaeah angzoh o naah, Elisha mah Angraeng khaeah, Hae kaminawk hae mikmaengsak ah, tiah lawkthuih. To tiah Elisha mah hnik ih lok baktih toengah, Anih mah nihcae to mikmaengsak.
19Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
19Elisha mah nihcae khaeah, Hae loe loklam na ai, vangpui doeh na ai ni; ka hnukah bang oh, na pakrong o ih kami khaeah kang caeh o haih han, tiah a naa. Elisha mah nihcae to Samaria vangpui ah caeh haih.
20А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
20Vangpui thungah akun o pacoengah, Elisha mah nihcae khaeah, Angraeng nihcae mah hnuk o thai hanah, hae kaminawk ih mik hae amtuengsak ah, tiah lawkthuih. Angraeng mah nihcae ih mik to amtuengsak; nihcae mah khet o naah, nihcae loe Samaria vangpui thungah ni oh o, tiah panoek o.
21А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
21Israel siangpahrang mah nihcae to hnuk naah, Elisha khaeah, Kam pa, nihcae hae ka hum han maw? Ka hum han maw? tiah a naa.
22А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
22Anih mah, Hum hmah; na naeh ih kaminawk to sumsen maw, to tih ai boeh loe palaa hoiah hum sai maw? Nihcae hmaa ah buh hoi tui to patoem paeh, a caak o moe, a naek o pacoengah, angmah ih angraeng khaeah amlaem o let nasoe, tiah a naa.
23И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
23To pongah nihcae hanah buh thongh pae; nihcae mah caak o moe, naek o pacoengah, angthawk o moe, angmacae angraeng khaeah amlaem o let. To nathuem hoi kamtong Syria misatuh kaminawk Israel prae thungah angzo o ai boeh.
24А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
24To pacoengah Syria siangpahrang Ben-Hadad mah angmah ih misatuh kaminawk to pakhueng, misatuk hanah caeh o moe, Samaria vangpui to takui o.
25И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
25Samaria vangpui thungah paroeai khokhahaih to oh; hrang lu to phoisa quitazetto hoiah zawh o moe, shekel pangato hoiah pahu aek ahmuen palito thungah ahmuen maeto zawhhaih tue phak karoek to, vangpui to takui o.
26И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
26Nito naah Israel siangpahrang loe sipae nuiah amkaeh, nongpata maeto mah anih khaeah, Aw ka angraeng, siangpahrang, na bom ah, tiah a naa.
27А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
27Siangpahrang mah, Angraeng mah na bom ai nahaeloe, kai mah kawbangmaw kang bomh thai tih? Cang atithaih ahmuen, misur thaih pasawhhaih thung hoiah maw kang bomh han? tiah a naa.
28Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
28Siangpahrang mah nongpata khaeah, Tih raihaih maw na tawnh? tiah a naa. Nongpata mah, Hae nongpata hae kai khaeah angzoh moe, Vaihniah ka caak o hanah na capa to na paek ah, ka capa loe khawnbangah ka caak han, tiah a thuih.
29И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
29To pongah ka caa ih angan to ka thongh o moe, ka caak o; khawnbang phak naah anih khaeah, Caak hanah na caa to na paek lai ah, tiah ka naa naah loe, anih mah a caa to hawk ving, tiah a naa.
30А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
30Siangpahrang mah to nongpata ih lok to thaih naah, angmah ih khukbuen to asih moe, sipae nui hoiah a caeh, kaminawk mah khet o naah, athung ah angzaeng ih kazii to hnuk o.
31Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
31Siangpahrang mah, Vaihniah Shaphat capa Elisha ih lu angmah ih palaeng salakah om vop nahaeloe, Sithaw mah kai hae danpaek nasoe, kanung parai ah doeh sah nasoe, tiah a thuih.
32А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
32Elisha loe angmah im ah anghnut, kacoehtanawk doeh a taengah anghnut o toeng; siangpahrang mah a hmaa ah laicaeh to patoeh; toe laicaeh loe pha ai vop, Elisha mah kacoehtanawk khaeah, Hae ih kami humkung mah kai ih lu takroek hanah kami patoeh, tiah na panoek o ai maw? Khenah, laicaeh angzoh naah, thok khaa o thuih khoep ah loe, thok takraeng o thuih caeng ah; anih hnukah kaom atuen loe angmah angraeng ih khok tuen ah na ai maw om tih? tiah a naa.
33И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
33Nihcae khaeah lok a thuih li naah, laicaeh loe anih khaeah angzoh tathuk; siangpahrang mah, Khenah, Hae raihaih loe Angraeng khae hoi angzo raihaih ah ni oh; tih han ih Angraeng to ka zing khing han vop loe? tiah a naa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.