2. Цареви 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)
1Дванаесте године царовања Ахазовог над Јудом зацари се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и царова девет година.
1I KA makahiki umikumamalua o Ahaza ke alii o ka Iuda, i lilo ai o Hosea ke keiki a Ela i alii ma Samaria maluna o ka Iseraela i na makahiki eiwa.
2И чињаше што је зло пред Господом, али не као цареви Израиљеви који бише пре њега.
2A hana ino aku la ia imua o Iehova, aole nae i like me na'lii o ka Iseraela mamua ona.
3На њега дође Салманасар цар асирски, и Осија му поста слуга, те му плаћаше данак.
3Hele ku e mai la o Salemanesera ke alii o Asuria ia ia; a lilo o Hosea i kauwa nana, a hookupu aku nona.
4Али цар асирски опази да Осија хоће да се одметне, јер Осија посла посланике к Соју, цару мисирском и не посла данак годишњи цару асирском; зато га опколи цар асирски и свезавши баци га у тамницу.
4A ike iho la ke alii o Asuria i ka manao o Hosea e kipi; no ka mea, ua hoouna aku ia i na elele ia So, ke alii o Aigupita, aole hoi ia i hookupu no ke alii o Asuria i kela makahiki keia makahiki; nolaila hoopaa aku la ke alii o Asuria ia ia, a hahao ia ia iloko o ka halepaahao.
5А цар асирски прође сву земљу и дође на Самарију, и би је три године.
5Alaila pii mai la ke alii o Asuria maloko o ka aina a pau, a hele mai i Samaria, a hoopilikia aku la ia wahi i na makahiki ekolu.
6Девете године Осијине узе цар асирски Самарију и одведе Израиља у Асирију и насели у Алају и у Авору на води Гозану и у градовима мидским.
6I ka makahiki eiwa o Hosea, hoopio aku la ke alii o Asuria ia Samaria, a lawe pio aku la i ka Iseraela i Asuria, a hoonoho iho la ia lakou ma Hala, a ma Habora ma ka muliwai o Gozana, a ma na kulanakauhale o ko Media.
7А то би што синови Израиљеви грешише Господу Богу свом, који их је извео из земље мисирске испод руке Фараона, цара мисирског, и бојаше се других богова,
7No ka mea, ua hana hewa na mamo a Iseraela ia Iehova ko lakou Akua, nana lakou i lawe ae mai ka aina o Aigupita mai, mai lalo mai o ka lima o Parao, ke alii o Aigupita, a ua malama lakou i na akua e.
8и ходише по уредбама народа који одагна Господ испред синова Израиљевих, и како чинише цареви Израиљеви;
8A ua hele lakou ma na kanawai o na lahuikanaka e, na mea a Iehova i kipaku ae mai ke alo aku o na mamo a Iseraela, a me ko na'lii o ka Iseraela a lakou i hana'i.
9и тајно чинише синови Израиљеви шта није право пред Господом Богом њиховим, и поградише висине по свим градовима својим, од куле стражарске до градова озиданих.
9A ua hana malu na mamo a Iseraela i na mea pono ole ia Iehova ko lakou Akua, a ua hana no lakou i na heiau ma ko lakou mau kulanakauhale a pau, mai ka puu kaua o ka poe kiai, a hiki i ke kulanakauhale paa i ka papohaku.
10И подигоше ликове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.
10A kukulu lakou i na kii, i na kii hoi o Aseterota, ma na puu kiekie a pau, a malalo o na laau uliuli a pau.
11И кађаху онуда по свим висинама као народи које одагна Господ испред њих, и чињаху зле ствари гневећи Господа.
11A malaila lakou i kuni ai i ka mea ala ma na heiau a pau, e like me na lahuikanaka a Iehova i kipaku ae mai ko lakou alo aku; a hana lakou i na mea ino e hoonaukiuki aku ia Iehova.
12И служаху гадним боговима, за које им беше Господ рекао: Не чините то.
12A malama lakou i na kii, i na mea a Iehova i i mai ai, Mai hana oukou i keia mea.
13И Господ опомињаше Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и уредбе моје по свему закону који сам заповедио оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.
13Aka, ua ao mai no o Iehova i ka Iseraela, a i ka Iuda, ma na kaula a pau, ma na mea ike a pau, i ka i ana mai, E huli mai oukou mai ko oukou aoao hewa mai, a e malama i ka'u mau kauoha, i ko'u mau kanawai, e like me ke kanawai a pau a'u i kauoha aku ai i ko oukou poe kupuna, a ma ka mea a'u i hoouna aku ai ma ka'u poe kauwa ma na kaula.
14Али не послушаше; него беху тврдоврати као и оци њихови, који не вероваше Господу Богу свом.
14Aole nae lakou i malama, hooolea lakou i ko lakou a-i, e like me ka a-i o ko lakou poe kupuna, ka poe manaoio ole ia Iehova ko lakou Akua.
15И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они.
15A hoowahawaha lakou i kona mau kanawai, a me kana berita ana i hana'i me ko lakou poe kupuna, a me na kauoha ana i haawi mai ai ia lakou; a hele lakou mamuli o na kii lapuwale, a lilo lakou i poe lapuwale, a hele mamuli o na lahuikanaka e puni ana ia lakou, na mea a Iehova i kauoha mai ai, mai hana like oukou me lakou.
16И оставише све заповести Господа Бога свог, и начинише себи ливене ликове, два телета, и лугове, и клањаше се свој војсци небеској, и служаше Валу.
16A haalele lakou i na kauoha a pau a Iehova ko lakou Akua, a hana no lakou i kii i hooheeheeia, i elua keikibipi, a hana lakou i kii no Aseterota, a hoomana lakou i na puali o ka lani, a malama lakou ia Baala.
17И проводише синове своје и кћери своје кроз огањ, и даваше се на врачање и гатање, и продаше се да чине зло пред Господом гневећи Га.
17A kaumaha aku i ka lakou poe keikikane, a me ka lakou poe kaikamahine i ke ahi, a hana lakou i ka anaana hookilokilo, a hoolilo lakou ia lakou iho e hana hewa imua o Iehova, e hoonaukiuki ia ia.
18Зато се Господ разгневи врло на Израиља, и одбаци их од себе, те не оста него само племе Јудино.
18No ia mea, inaina nui mai la o Iehova i ka Iseraela, a hookuke aku la ia lakou mai kona maka aku; aohe mea i koe, o ka ohana o ka Iuda wale no.
19Па ни Јуда не држаше заповести Господа Бога свог, него хођаше по уредбама које начинише Израиљци.
19Aole no hoi i malama ka Iuda i na kauoha a Iehova ko lakou Akua; aka, hele no lakou ma na kanawai o ka Iseraela a lakou i hana'i.
20Зато Господ поврже све семе Израиљево, и мучи их, и предаде их у руке онима који их плене, докле их и одбаци од себе.
20A hoowahawaha o Iehova i na mamo a pau a Iseraela, a hookaumaha ia lakou, a haawi aku ia lakou iloko o ka lima o ka poe luku wale, a pau lakou i ka hooleiia'ku e ia mai kona maka aku.
21Јер се отцепише Израиљци од дома Давидовог, и поставише царем Јеровоама, сина Наватовог, а Јеровоам одби Израиљце од Господа и наведе их да греше грехом великим.
21No ka mea, hoonahae ae la ia i ka Iseraela mai ko ka hale o Davida aku; a hooalii lakou ia Ieroboama ke keiki a Nebata: a hookuke aku la o Ieroboama i ka Iseraela mai ka hahai ana ia Iehova, a hoolilo ia lakou i ka hewa nui.
22И ходише синови Израиљеви у свим гресима Јеровоамовим које је он чинио, и не одступише од њих;
22No ka mea, hele no na mamo a Iseraela iloko o na hewa a pau o Ieroboama ana i hana'i; aole lakou i haalele ia mea;
23докле Господ не одбаци Израиља од себе као што је говорио преко свих слуга својих пророка, и тако пресељен би Израиљ из земље своје у Асирску до данашњег дана.
23A hiki i ka wa a Iehova i hoonee aku ai i ka Iseraela mai kona maka aku, e like me kana i olelo mai ai ma kana poe kauwa a pau, ma na kaula. A laweia'ku ka Iseraela mai kona aina aku i Asuria, a hiki i keia la.
24Потом доведе цар асирски људе из Вавилона и из Хуте и из Аве и из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима самаријским место Израиљаца, и наследише Самарију, и живљаху по градовима њеним.
24A lawe mai ke alii o Asuria [i na kanaka] mai Babulona mai, a mai Kuta mai, a mai Ava mai, a mai Hamata mai, a mai Separevaima mai, a hoonoho ia lakou ma na kulanakauhale o Samaria, ma kahi o na mamo a Iseraela; a komo lakou i Samaria, a noho iho la ma kona mau kulanakauhale.
25А кад почеше живети онде, не бојаху се Господа, а Господ посла на њих лавове, који их дављаху.
25A i ko lakou hoomaka ana e noho malaila, aole lakou i makau ia Iehova; a hoouna mai o Iehova i na liona iwaena o lakou, a pepehi mai i kekahi poe o lakou.
26Зато рекоше цару асирском говорећи: Ови народи које си довео и населио у градовима самаријским не знају законе Бога оне земље; зато посла на њих лавове, који их ето море, јер не знају законе Бога оне земље.
26A olelo aku la lakou i ke alii o Asuria, i aku la, O na lahuikanaka au i lawe mai ai a hoonoho ma na kulanakauhale o Samaria, aole lakou i ike i ke ano o ke Akua o ka aina: nolaila, ua hoouna mai ia i na liona iwaena o lakou, aia hoi, ke luku mai nei ia lakou no ko lakou ike ole i ke ano o ke Akua o ka aina.
27Тада заповеди цар асирски и рече: Одведите онамо једног од свештеника које сте довели оданде, па нека иде и седи онде, нека их учи закону Бога оне земље.
27Alaila kauoha mai la ke alii o Asuria, i mai la, E lawe aku ilaila i kekahi o na kahuna a oukou i lawe mai nei mai laila mai; a e hele lakou a noho malaila, a e hoike aku oia ia lakou i ke ano o ke Akua o ka aina.
28И тако један од свештеника, које беху одвели из Самарије, дође и настани се у Ветиљу, и учаше их како ће се бојати Господа.
28Alaila hele mai kekahi o na kahuna a lakou i lawe ae mai Samaria aku, a noho ma Betela, a ao aku ia ia lakou e makau lakou ia Iehova.
29Али начинише себи сваки народ своје богове, и пометаше их у куће висина, које беху начинили Самарјани, сваки народ у својим градовима у којима живљаху.
29Aka, hana aku no kela lahuikanaka keia luhuikanaka i na akua no lakou iho, a kukulu ma na hale o na heiau a ko Samaria i hana'i, o kela lahuikanaka keia lahuikanaka ma ko lakou mau kulanakauhale, kahi a lakou i noho ai.
30Јер Вавилоњани начинише Сокот-Веноту, а Хућани начинише Нергала, а Емаћани начинише Асима;
30A hana aku la na kanaka no Babulona ia Sukote-benota, a hana aku la na kanaka no Kuta ia Neregala, a hana aku na kanaka no Hamata ia Asima,
31и Ављани начинише Ниваза и Тартака, а Сефарвимци спаљиваху синове своје огњем Адрамелеху и Анамелеху боговима сефарвимским.
31A hana aku ko Ava ia Nibehaza, a me Taretaka, a kaumaha aku la ko Separevaima i ka lakou keiki i ke ahi no Aderameleka, a no Anameleka, na akua o ko Separevaima.
32Али се бојаху Господа, и поставише између себе свештенике висинама, који им служаху у домовима висина;
32A makau lakou ia Iehova, a hana lakou, noloko mai o ko lakou poe ilalo loa, i kahuna na lakou no na heiau, a kaumaha aku lakou no lakou la iloko o na hale o na heiau.
33бојаху се Господа, али и својим боговима служаху по обичају оних народа из којих их преселише.
33Makau no lakou ia Iehova, a malama lakou i ko lakou mau akua iho, e like me na lahuikanaka, a lakou i lawe pio ai mai laila aku.
34И до данашњег дана раде по старим обичајима; не боје се Господа, а не раде ни по својим уредбама и обичајима, ни по закону и заповести што је заповедио Господ синовима Јакова, коме наде име Израиљ;
34A hiki i keia wa, hana no lakou ma ke ano o na mea mamua: aole lakou e makau ia Iehova, aole lakou e hana e like me ko lakou mau kanawai, a me ka lakou olelo kupaa, a me ke kanawai a me ke kauoha a Iehova i kauoha mai ai i na mamo a Iakoba, ka mea ana i kapa iho ai o Iseraela;
35с којима учини Господ завет и заповеди им и рече: Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава;
35I ka poe a Iehova i hookuikahi ai, a kauona ia lakou, i aku la, Mai makau oukou i na akua e, mai kulou oukou ilalo ia lakou, mai malama ia lakou, mai kaumaha aku no lakou.
36него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве;
36Aka, o Iehova, nana oukou i lawe ae mai ka aina o Aigupita mai me ka mana, a me ka lima kakauha, oia ka oukou e makau ai, a e hoomana ai, a nona oukou e kaumaha aku ai.
37и уредбе и правила и закон и заповести што вам је написао држите извршујући их увек, и не бојте се других богова.
37A o na olelo, a me ka olelo kupaa o ke kanawai, a me ke kauoha ana i kakau ai no oukou, oia ka oukou e ao e malama i na la a pau; a mai makau i na akua e.
38И не заборављајте завет који је учинио с вама, и не бојте се других богова.
38A mai hoopoina oukou i ka berita a'u i hana'i me oukou; mai makau hoi oukou i na akua e.
39Него Господа Бога свог бојте се, и Он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.
39Aka, o Iehova ko oukou Akua, oia ka oukou e makau ai; a nana no oukou e hoopakele i ka lima o ko oukou poe enemi a pau.
40Али не послушаше, него радише по старом свом обичају.
40Aole nae lakou i hoolohe, aka, hana no lakou ma ke ano o na mea mamua.
41Тако ови народи бојаху се Господа и идолима својим служаху; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњег дана онако како су чинили оци њихови.
41A makau keia mau lahuikanaka ia Iehova, a malama lakou i ko lakou kiikalai, o ka lakou poe keiki a me na keiki a ka lakou poe keiki; e like me ka mea a ko lakou makua i hana'i, pela ka lakou hana ana a hiki i keia la.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.