Jeremiæ 24
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ostendit mihi Dominus: et ecce duo calathi pleni ficis, positi ante templum Domini, postquam transtulit Nabuchodonosor rex Babylonis Jechoniam filium Joakim, regem Juda, et principes ejus, et fabrum, et inclusorem, de Jerusalem, et adduxit eos in Babylonem.
1Показа ми Господ, и гле, две котарице смокава намештене пред црквом Господњом, пошто Навуходоносор, цар вавилонски, зароби Јехонију сина Јоакимовог цара Јудиног, и кнезове Јудине, и дрводеље и коваче из Јерусалима и одведе их у Вавилон.
2Calathus unus ficus bonas habebat nimis, ut solent ficus esse primi temporis: et calathus unus ficus habebat malas nimis, quæ comedi non poterant eo quod essent malæ.
2У једној котарици беху смокве врло добре, какве беху ране смокве, а у другој котарици беху врло рђаве смокве, које се не могаху јести, тако беху рђаве.
3Et dixit Dominus ad me: Quid tu vides, Jeremia? Et dixi: Ficus, ficus bonas, bonas valde: et malas, malas valde, quæ comedi non possunt eo quod sint malæ.
3И рече ми Господ: Шта видиш, Јеремија? А ја рекох: Смокве, једне добре смокве, врло добре, а друге рђаве, врло рђаве, које се не могу јести, тако су рђаве.
4Et factum est verbum Domini ad me, dicens:
4И дође ми реч Господња говорећи:
5[Hæc dicit Dominus Deus Israël: Sicut ficus hæ bonæ, sic cognoscam transmigrationem Juda, quam emisi de loco isto in terram Chaldæorum, in bonum.
5Овако вели Господ Бог Израиљев: Какве су те смокве добре, тако ће ми бити добра ради робље Јудино, које одаслах из овог места у земљу халдејску.
6Et ponam oculos meos super eos ad placandum, et reducam eos in terram hanc: et ædificabo eos, et non destruam: et plantabo eos, et non evellam.
6И обратићу очи своје на њих добра ради, и довешћу их опет у ову земљу, и сазидаћу их и нећу их разорити, и насадићу их и нећу их почупати.
7Et dabo eis cor ut sciant me, quia ego sum Dominus: et erunt mihi in populum, et ego ero eis in Deum, quia revertentur ad me in toto corde suo.
7Јер ћу им дати срце да ме познају да сам ја Господ, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, јер ће се обратити к мени свим срцем својим.
8Et sicut ficus pessimæ quæ comedi non possunt eo quod sint malæ, hæc dicit Dominus: Sic dabo Sedeciam regem Juda, et principes ejus, et reliquos de Jerusalem, qui remanserunt in urbe hac, et qui habitant in terra Ægypti.
8А какве су те рђаве смокве да се не могу јести, како су рђаве, таквим ћу, вели Господ, учинити Седекију цара Јудиног и кнезове његове и остатак Јерусалимљана који осташе у овој земљи и који живе у земљи мисирској.
9Et dabo eos in vexationem, afflictionemque omnibus regnis terræ, in opprobrium, et in parabolam, et in proverbium, et in maledictionem in universis locis ad quæ ejeci eos.
9Учинићу да се потуцају по свим царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин по свим местима, куда их раселим.
10Et mittam in eis gladium, et famem, et pestem, donec consumantur de terra quam dedi eis et patribus eorum.]
10И послаћу на њих мач, глад и помор, докле се не истребе са земље, коју сам дао њима и оцима њиховим.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.