Leviticus 19
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the LORD spoke unto Moses, saying:
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
2Speak unto all the congregation of the children of Israel, and say unto them: Ye shall be holy; for I the LORD your God am holy.
2Кажи свему збору синова Израиљевих, и реци им: Будите свети, јер сам ја свет, Господ Бог ваш.
3Ye shall fear every man his mother, and his father, and ye shall keep My sabbaths: I am the LORD your God.
3Сваки да се боји матере своје и оца свог; и држите суботе моје; ја сам Господ Бог ваш.
4Turn ye not unto the idols, nor make to yourselves molten gods: I am the LORD your God.
4Не обраћајте се к идолима, и богове ливене не градите себи; ја сам Господ Бог ваш.
5And when ye offer a sacrifice of peace-offerings unto the LORD, ye shall offer it that ye may be accepted.
5А кад приносите жртву захвалну Господу, приносите је драге воље.
6It shall be eaten the same day ye offer it, and on the morrow; and if aught remain until the third day, it shall be burnt with fire.
6У који је дан принесете, нека се једе, и сутрадан; а шта остане до трећег дана, нека се огњем сажеже.
7And if it be eaten at all on the third day, it is a vile thing; it shall not be accepted.
7А ако би се шта јело трећи дан, гад је, неће бити угодна.
8But every one that eateth it shall bear his iniquity, because he hath profaned the holy thing of the LORD; and that soul shall be cut off from his people.
8Ко би год јео, носиће своје безакоње, јер оскврни светињу Господњу; зато ће се истребити она душа из народа свог.
9And when ye reap the harvest of your land, thou shalt not wholly reap the corner of thy field, neither shalt thou gather the gleaning of thy harvest.
9А кад жањете род земље своје, немој пожети сасвим њиву своју, нити пабирчи по жетви.
10And thou shalt not glean thy vineyard, neither shalt thou gather the fallen fruit of thy vineyard; thou shalt leave them for the poor and for the stranger: I am the LORD your God.
10Ни виноград свог немој пабирчити, и немој купити зрна која падну по винограду твом; него остави сиромаху и дошљаку. Ја сам Господ Бог ваш.
11Ye shall not steal; neither shall ye deal falsely, nor lie one to another.
11Не крадите; не лажите и не варајте ближњег свог.
12And ye shall not swear by My name falsely, so that thou profane the name of thy God: I am the LORD.
12Не куните се именом мојим криво; јер ћеш оскврнити име Бога свог. Ја сам Господ.
13Thou shalt not oppress thy neighbour, nor rob him; the wages of a hired servant shall not abide with thee all night until the morning.
13Не закидај ближњег свог и не отимај му; плата надничарова да не преноћи код тебе до јутра.
14Thou shalt not curse the deaf, nor put a stumbling-block before the blind, but thou shalt fear thy God: I am the LORD.
14Немој псовати глувог, ни пред слепца метати шта да се спотакне; него се бој Бога свог; ја сам Господ.
15Ye shall do no unrighteousness in judgment; thou shalt not respect the person of the poor, nor favour the person of the mighty; but in righteousness shalt thou judge thy neighbour.
15Не чините неправду на суду, не гледајте што је ко сиромах, нити се поводи за богатим; право суди ближњему свом.
16Thou shalt not go up and down as a talebearer among thy people; neither shalt thou stand idly by the blood of thy neighbour: I am the LORD.
16Не иди као опадач по народу свом, и не устај на крв ближњег свог; ја сам Господ.
17Thou shalt not hate thy brother in thy heart; thou shalt surely rebuke thy neighbour, and not bear sin because of him.
17Немој мрзети на брата свог у срцу свом; слободно искарај ближњег свог, и немој трпети греха на њему.
18Thou shalt not take vengeance, nor bear any grudge against the children of thy people, but thou shalt love thy neighbour as thyself: I am the LORD.
18Не буди осветљив, и не носи срдњу на синове народа свог; него љуби ближњег свог као себе самог; ја сам Господ.
19Ye shall keep My statutes. Thou shalt not let thy cattle gender with a diverse kind; thou shalt not sow thy field with two kinds of seed; neither shall there come upon thee a garment of two kinds of stuff mingled together.
19Уредбе моје држите; живинчета свог не пуштај на живинче друге врсте; не засевај њиве своје двојаким семеном, и не облачи на се хаљине од двојаких ствари.
20And whosoever lieth carnally with a woman, that is a bondmaid, designated for a man, and not at all redeemed, nor was freedom given her; there shall be inquisition; they shall not be put to death, because she was not free.
20Ако би ко облежао робињу, која је испрошена али није откупљена ни ослобођена, обоје да се шибају, али да се не погубе; јер није била ослобођена.
21And he shall bring his forfeit unto the LORD, unto the door of the tent of meeting, even a ram for a guilt-offering.
21И нека он принесе Господу жртву за преступ свој на врата шатора од састанка, овна за преступ.
22And the priest shall make atonement for him with the ram of the guilt-offering before the LORD for his sin which he hath sinned; and he shall be forgiven for his sin which he hath sinned.
22И нека га очисти пред Господом свештеник овном принесеним за преступ од греха који је учинио; и опростиће му се грех његов.
23And when ye shall come into the land, and shall have planted all manner of trees for food, then ye shall count the fruit thereof as forbidden; three years shall it be as forbidden unto you; it shall not be eaten.
23А кад дођете у земљу и насадите свакојаког воћа, обрежите му окрајак, род његов; три године нека вам је необрезано, и не једите га.
24And in the fourth year all the fruit thereof shall be holy, for giving praise unto the LORD.
24А четврте године нека буде сав род његов посвећен у хвалу Господу.
25But in the fifth year may ye eat of the fruit thereof, that it may yield unto you more richly the increase thereof: I am the LORD your God.
25Па тек пете године једите воће с њега, да би вам се умножио род његов. Ја сам Господ Бог ваш.
26Ye shall not eat with the blood; neither shall ye practise divination nor soothsaying.
26Ништа не једите с крвљу. Немојте врачати, ни гатати по времену.
27Ye shall not round the corners of your heads, neither shalt thou mar the corners of thy beard.
27Не стрижите косу своју укруг, ни грдите браду своју.
28Ye shall not make any cuttings in your flesh for the dead, nor imprint any marks upon you: I am the LORD.
28За мртвацем не режите тело своје, ни ударајте на се какве белеге. Ја сам Господ.
29Profane not thy daughter, to make her a harlot, lest the land fall into harlotry, and the land become full of lewdness.
29Немој скврнити кћер своју пуштајући је да се курва, да се не би земља прокурвала и напунила се безакоња.
30Ye shall keep My sabbaths, and reverence My sanctuary: I am the LORD.
30Држите суботе моје, и светињу моју поштујте. Ја сам Господ.
31Turn ye not unto the ghosts, nor unto familiar spirits; seek them not out, to be defiled by them: I am the LORD your God.
31Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш.
32Thou shalt rise up before the hoary head, and honour the face of the old man, and thou shalt fear thy God: I am the LORD.
32Пред седом главом устани, и поштуј лице старчево, и бој се Бога свог. Ја сам Господ.
33And if a stranger sojourn with thee in your land, ye shall not do him wrong.
33Ако је у тебе дошљак у земљи вашој, не чини му криво.
34The stranger that sojourneth with you shall be unto you as the home-born among you, and thou shalt love him as thyself; for ye were strangers in the land of Egypt: I am the LORD your God.
34Ко је дошљак међу вама, нека вам буде као онај који се родио међу вама, и љубите га као себе самог; јер сте и ви били дошљаци у земљи мисирској. Ја сам Господ Бог ваш.
35Ye shall do no unrighteousness in judgment, in meteyard, in weight, or in measure.
35Не чините неправде у суду, ни мером за дужину, ни мером за тежину, ни мером за ствари које се сипају.
36Just balances, just weights, a just ephah, and a just hin, shall ye have: I am the LORD your God, who brought you out of the land of Egypt.
36Мерила нека су вам права, камење право, ефа права, ин прав. Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске.
37And ye shall observe all My statutes, and all Mine ordinances, and do them: I am the LORD.
37Држите, дакле, све уредбе моје и све законе моје, и вршите их. Ја сам Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.