Exodus 22
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1(21-37) If a man steal an ox, or a sheep, and kill it, or sell it, he shall pay five oxen for an ox, and four sheep for a sheep.
1Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу.
2(22-1) If a thief be found breaking in, and be smitten so that he dieth, there shall be no bloodguiltiness for him.
2Ако се лупеж ухвати где поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио;
3(22-2) If the sun be risen upon him, there shall be bloodguiltiness for him — he shall make restitution; if he have nothing, then he shall be sold for his theft.
3али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу.
4(22-3) If the theft be found in his hand alive, whether it be ox, or ass, or sheep, he shall pay double.
4Ако се нађе шта је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко.
5(22-4) If a man cause a field or vineyard to be eaten, and shall let his beast loose, and it feed in another man's field; of the best of his own field, and of the best of his own vineyard, shall he make restitution.
5Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свог винограда.
6(22-5) If fire break out, and catch in thorns, so that the shocks of corn, or the standing corn, or the field are consumed; he that kindled the fire shall surely make restitution.
6Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио.
7(22-6) If a man deliver unto his neighbour money or stuff to keep, and it be stolen out of the man's house; if the thief be found, he shall pay double.
7Ако ко да ближњему свом новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином;
8(22-7) If the thief be not found, then the master of the house shall come near unto God, to see whether he have not put his hand unto his neighbour's goods.
8ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњег свог.
9(22-8) For every matter of trespass, whether it be for ox, for ass, for sheep, for raiment, or for any manner of lost thing, whereof one saith: 'This is it,' the cause of both parties shall come before God; he whom God shall condemn shall pay double unto his neighbour.
9За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему свом двојином.
10(22-9) If a man deliver unto his neighbour an ass, or an ox, or a sheep, or any beast, to keep, and it die, or be hurt, or driven away, no man seeing it;
10Ако ко да ближњему свом да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отера а да нико не види,
11(22-10) the oath of the LORD shall be between them both, to see whether he have not put his hand unto his neighbour's goods; and the owner thereof shall accept it, and he shall not make restitution.
11заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњег свог, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати.
12(22-11) But if it be stolen from him, he shall make restitution unto the owner thereof.
12Ако ли му буде украдено, нека плати господару његовом.
13(22-12) If it be torn in pieces, let him bring it for witness; he shall not make good that which was torn.
13Ако ли га буде растргла зверка да донесе од њега сведоџбу, и да не плати шта је растргнуто.
14(22-13) And if a man borrow aught of his neighbour, and it be hurt, or die, the owner thereof not being with it, he shall surely make restitution.
14Ако ко узме од ближњег свог живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати.
15(22-14) If the owner thereof be with it, he shall not make it good; if it be a hireling, he loseth his hire.
15Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам.
16(22-15) And if a man entice a virgin that is not betrothed, and lie with her, he shall surely pay a dowry for her to be his wife.
16Ко би преварио девојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да мираз и узме је за жену.
17(22-16) If her father utterly refuse to give her unto him, he shall pay money according to the dowry of virgins.
17А ако му је отац њен не би хтео дати, да да новаца колико иде у мираз девојци.
18(22-17) Thou shalt not suffer a sorceress to live.
18Вештици не дај да живи.
19(22-18) Whosoever lieth with a beast shall surely be put to death.
19Ко би облежао живинче, да се погуби.
20(22-19) He that sacrificeth unto the gods, save unto the LORD only, shall be utterly destroyed.
20Ко жртву приноси боговима другим осим јединог Господа, да се истреби као проклетник.
21(22-20) And a stranger shalt thou not wrong, neither shalt thou oppress him; for ye were strangers in the land of Egypt.
21Дошљаку немој чинити криво нити га уцвелити, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.
22(22-21) Ye shall not afflict any widow, or fatherless child.
22Немојте уцвелити удовице и сироте.
23(22-22) If thou afflict them in any wise — for if they cry at all unto Me, I will surely hear their cry —
23Ако ли коју уцвелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њену,
24(22-23) My wrath shall wax hot, and I will kill you with the sword; and your wives shall be widows, and your children fatherless.
24и запалиће се гнев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сироте.
25(22-24) If thou lend money to any of My people, even to the poor with thee, thou shalt not be to him as a creditor; neither shall ye lay upon him interest.
25Кад даш у зајам новаца народу мом, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате.
26(22-25) If thou at all take thy neighbour's garment to pledge, thou shalt restore it unto him by that the sun goeth down;
26Ако узмеш у залогу хаљину ближњему свом, врати му је пре него сунце зађе;
27(22-26) for that is his only covering, it is his garment for his skin; wherein shall he sleep? and it shall come to pass, when he crieth unto Me, that I will hear; for I am gracious.
27јер му је то све одело чим заклања тело своје; у чем ће спавати? Па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив.
28(22-27) Thou shalt not revile God, nor curse a ruler of thy people.
28Немој псовати судије, и старешини народа свог не говори ружно.
29(22-28) Thou shalt not delay to offer of the fulness of thy harvest, and of the outflow of thy presses. The first-born of thy sons shalt thou give unto Me.
29Од летине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш.
30(22-29) Likewise shalt thou do with thine oxen, and with thy sheep; seven days it shall be with its dam; on the eighth day thou shalt give it Me.
30Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмог дана да га даш мени.
31(22-30) And ye shall be holy men unto Me; therefore ye shall not eat any flesh that is torn of beasts in the field; ye shall cast it to the dogs.
31Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.