2 Samuel 5
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then all the tribes of Israel came to David at Hebron and said, “Here we are, your own flesh and blood.
1Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
2Even in times past, while Saul was king over us, you were the one who led Israel out and brought them back. And to you the LORD said, ‘You will shepherd My people Israel, and you will be ruler over them.’”
2И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.
3So all the elders of Israel came to the king at Hebron, where King David made with them a covenant before the LORD. And they anointed him king over Israel.
3Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.
4David was thirty years old when he became king, and he reigned forty years.
4Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
5In Hebron he reigned over Judah seven years and six months, and in Jerusalem he reigned thirty-three years over all Israel and Judah.
5У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.
6Now the king and his men marched to Jerusalem against the Jebusites who inhabited the land. The Jebusites said to David: “You will never get in here. Even the blind and lame can repel you.” For they thought, “David cannot get in here.”
6А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.
7Nevertheless, David captured the fortress of Zion (that is, the City of David).
7Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
8On that day he said, “Whoever attacks the Jebusites must use the water shaft to reach the lame and blind who are despised by David.” That is why it is said, “The blind and the lame will never enter the palace.”
8Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.
9So David took up residence in the fortress and called it the City of David. He built it up all the way around, from the supporting terraces inward.
9И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.
10And David became greater and greater, for the LORD God of Hosts was with him.
10И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.
11Now Hiram king of Tyre sent envoys to David, along with cedar logs, carpenters, and stonemasons, and they built a palace for David.
11И Харим цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.
12And David realized that the LORD had established him as king over Israel and had exalted his kingdom for the sake of His people Israel.
12И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.
13After he had arrived from Hebron, David took more concubines and wives from Jerusalem, and more sons and daughters were born to him.
13И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.
14These are the names of the children born to him in Jerusalem: Shammua, Shobab, Nathan, Solomon,
14И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,
15Ibhar, Elishua, Nepheg, Japhia,
15и Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,
16Elishama, Eliada, and Eliphelet.
16и Елисама и Елијада и Елифалет.
17When the Philistines heard that David had been anointed king over Israel, they all went in search of him; but David learned of this and went down to the stronghold.
17А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.
18Now the Philistines had come and spread out in the Valley of Rephaim.
18И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
19So David inquired of the LORD, “Should I go up against the Philistines? Will You deliver them into my hand?” “Go,” replied the LORD, “for I will surely deliver the Philistines into your hand.”
19Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.
20So David went to Baal-perazim, where he defeated the Philistines and said, “Like a bursting flood, the LORD has burst out against my enemies before me.” So he called that place Baal-perazim.
20Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.
21There the Philistines abandoned their idols, and David and his men carried them away.
21И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.
22Once again the Philistines came up and spread out in the Valley of Rephaim.
22И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.
23So David inquired of the LORD, who answered, “Do not march straight up, but circle around behind them and attack them in front of the balsam trees.
23И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.
24As soon as you hear the sound of marching in the tops of the balsam trees, move quickly, because this will mean that the LORD has marched out before you to strike the camp of the Philistines.”
24Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.
25So David did as the LORD had commanded him, and he struck down the Philistines all the way from Gibeon to Gezer.
25И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.