1 Kings 10
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When the queen of Sheba heard of the fame of Solomon concerning the LORD’s name, she came to test him with hard questions.
1А царица савска чу глас о Соломуну и о имену Господњем, и дође да га искуша загонеткама.
2She came to Jerusalem with a very great caravan, with camels that bore spices, very much gold, and precious stones; and when she had come to Solomon, she talked with him about all that was in her heart.
2И дође у Јерусалим са силном пратњом, с камилама које ношаху мириса и злата врло много и драгог камења; и дошавши к Соломуну говори с њим о свему што јој беше у срцу.
3Solomon answered all her questions. There wasn’t anything hidden from the king which he didn’t tell her.
3И Соломун јој одговори на све речи њене; не беше од цара сакривено ништа да јој не би одговорио.
4When the queen of Sheba had seen all the wisdom of Solomon, the house that he had built,
4А кад царица савска виде сву мудрост Соломунову и дом који беше сазидао,
5the food of his table, the sitting of his servants, the attendance of his officials, their clothing, his cup bearers, and his ascent by which he went up to the LORD’s house, there was no more spirit in her.
5и јела на столу његовом и станове слуга његових и дворбу дворана његових и одело њихово, и пехарнике његове и жртве његове паљенице које приношаше у дому Господњем, она дође изван себе.
6She said to the king, “It was a true report that I heard in my own land of your acts and of your wisdom.
6Па рече цару: Истина је шта сам чула у својој земљи о стварима твојим и о мудрости твојој.
7However, I didn’t believe the words until I came and my eyes had seen it. Behold, not even half was told me! Your wisdom and prosperity exceed the fame which I heard.
7Али не хтех веровати шта се говораше докле не дође и видим својим очима; а гле, ни пола ми није казано; твоја мудрост и доброта надвишује глас који сам слушала.
8Happy are your men, happy are these your servants who stand continually before you, who hear your wisdom.
8Благо људима твојим, благо слугама твојим, који једнако стоје пред тобом и слушају мудрост твоју.
9Blessed is the LORD your God, who delighted in you, to set you on the throne of Israel. Because the LORD loved Israel forever, therefore he made you king, to do justice and righteousness.”
9Да је благословен Господ Бог твој коме си омилео, те те посади на престо Израиљев; јер Господ љуби Израиља увек, и постави те царем да судиш и делиш правицу.
10She gave the king one hundred twenty talents of gold, and a very great quantity of spices, and precious stones. Never again was there such an abundance of spices as these which the queen of Sheba gave to King Solomon.
10Потом даде цару сто и двадесет таланата злата и врло много мириса и драгог камења: никада више не дође толико таквих мириса колико даде царица савска цару Соломуну.
11The fleet of Hiram that brought gold from Ophir also brought in from Ophir great quantities of almug trees and precious stones.
11И лађе Хирамове, које доношаху злато из Офира, донесоше из Офира врло много дрвета алмугима и драгог камења.
12The king made of the almug trees pillars for the LORD’s house and for the king’s house, harps also and stringed instruments for the singers; no such almug trees came or were seen to this day.
12И начини цар од тог дрвета алмугима заграду у дому Господњем и у дому царском и харфе и псалтире за певаче; никада се више није довезло таквог дрвета алмугима нити се видело до данашњег дана.
13King Solomon gave to the queen of Sheba all her desire, whatever she asked, in addition to that which Solomon gave her of his royal bounty. So she turned and went to her own land, she and her servants.
13А цар Соломун даде царици савској шта год зажеле и заиска осим оног шта јој даде сам по могућству цара Соломуна. По том она отиде и врати се у земљу своју са слугама својим.
14Now the weight of gold that came to Solomon in one year was six hundred sixty-six talents of gold,
14А злата што дохођаше Соломуну сваке године, беше шест стотина и шездесет и шест таланата,
15in addition to that which the traders brought, and the traffic of the merchants, and of all the kings of the mixed people, and of the governors of the country.
15осим оног што дохођаше од трговаца и оних који продаваху мирисе и од свих царева арапских и управитеља земаљских.
16King Solomon made two hundred bucklers of beaten gold; six hundred shekels of gold went to one buckler.
16И цар Соломун начини двеста штитова од кованог злата, шест стотина сикала злата дајући на један штит:
17He made three hundred shields of beaten gold; three minas of gold went to one shield; and the king put them in the House of the Forest of Lebanon.
17И три стотине малих штитова од кованог злата, по три мине злата дајући на сваки штитић; и остави их цар у дому од шуме ливанске.
18Moreover the king made a great throne of ivory, and overlaid it with the finest gold.
18И начини цар велик престо од слонове кости, и обложи га чистим златом.
19There were six steps to the throne, and the top of the throne was round behind; and there were armrests on either side by the place of the seat, and two lions standing beside the armrests.
19Шест басамака беше у престола, и врх округао беше озад на престолу и ручице беху с обе стране седишта, и два лава стајаху покрај тих ручица.
20Twelve lions stood there on the one side and on the other on the six steps. Nothing like it was made in any kingdom.
20И дванаест лавова стајаху на шест басамака отуд и одовуд. Не би такав начињен ни у коме царству.
21All King Solomon’s drinking vessels were of gold, and all the vessels of the House of the Forest of Lebanon were of pure gold. None were of silver, because it was considered of little value in the days of Solomon.
21И сви судови из којих пијаше цар Соломун беху златни, и сви судови у дому од шуме ливанске беху од чистог злата; од сребра не беше ништа; сребро беше ништа за времена Соломуновог.
22For the king had a fleet of ships of Tarshish at sea with Hiram’s fleet. Once every three years the fleet of Tarshish came bringing gold, silver, ivory, apes, and peacocks.
22Јер цар имаше лађе тарсиске на мору с лађама Хирамовим: један пут у три године враћаху се лађе тарсиске доносећи злато и сребро, слонове кости, мајмуне и пауне.
23So King Solomon exceeded all the kings of the earth in riches and in wisdom.
23Тако цар Соломун беше већи од свих царева земаљских богатством и мудрошћу.
24All the earth sought the presence of Solomon to hear his wisdom which God had put in his heart.
24И из целе земље тражаху да виде Соломуна, да чују мудрост његову, коју му даде Господ у срце.
25Year after year, every man brought his tribute, vessels of silver, vessels of gold, clothing, armor, spices, horses, and mules.
25И доношаху му сви даре, судове сребрне и судове златне, и хаљине и оружје и мирисе и коње и мазге, сваке године.
26Solomon gathered together chariots and horsemen. He had one thousand four hundred chariots and twelve thousand horsemen. He kept them in the chariot cities and with the king at Jerusalem.
26Тако накупи Соломун кола и коњика, и имаше хиљаду и четири стотине кола и дванаест хиљада коњика, које разреди по градовима, где му беху кола, и код себе у Јерусалиму.
27The king made silver as common as stones in Jerusalem, and cedars as common as the sycamore trees that are in the lowland.
27И учини цар, те у Јерусалиму беше сребра као камења, и кедрових дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.
28The horses which Solomon had were brought out of Egypt. The king’s merchants received them in droves, each drove at a price.
28И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху трг различан за цену.
29A chariot was imported from Egypt for six hundred shekels of silver, and a horse for one hundred fifty shekels; and so they exported them to all the kings of the Hittites and to the kings of Syria.
29И долажаху кола из Мисира по шест стотина сикала сребра, а коњ по сто и педесет. И тако сви цареви хетејски и цареви сирски добијаху коње преко њих.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.