Исаија 57
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Праведник мре, и нико не мари; и побожни се људи узимају, а нико се не сећа да се пред зло узима праведник;
1Katoeng kami duek naah mi mah doeh dawncang o ai; kami palungnathaih tawn kami hoi katoeng kami to lak ving naah, patangkhanghaih thung hoi loisak han ih ni katoeng kami to lak ving, tiah mi mah doeh panoek o ai.
2Долази у мир и почива на постељи својој ко год ходи правим путем.
2Katoengah khosah kami loe monghaih thungah akunh; toenghaih loklam to pazui o pongah, duek naah angmacae iihkhun nuiah kamong ah iih o.
3А ви синови врачарини, роде курварски, који се курвате, приступите овамо.
3Toe nangcae miklet kop caanawk, takpum zaw kami ih caanawk, payang caanawk, hae ah angzo oh!
4Ким се ругате? На кога разваљујете уста и плазите језик? Нисте ли синови преступнички, семе лажно?
4Mi maw na pahnui o thuih? Mi han maw pahni na kaek o thuih moe, palai na pathok o thuih? Nangcae loe lokaek thaih kaminawk ih caa, lok amlai kaminawk ih caa ah na ai maw na oh o?
5Који се упаљујете за луговима, под сваким зеленим дрветом, кољете синове своје у потоцима, под врлетима каменим.
5Aqam kahing thing tlim ah krangnawk hoiah zaehaih na sak o; cathaeng tlim ih azawn ah nawktanawk to hum moe, angbawnhaih sah kami ah na ai maw na oh o?
6Део ти је међу глатким камењем поточним; то је, то је твој део; њему лијеш налив свој, приносиш дар; тиме ли ћу се умирити?
6Vacong thung thlung kamnaenawk salak ih krangnawk to bok hanah na qoih o; to krangnawk loe na toep o han koi qawk ah oh; to krangnawk khaeah naek koi angbawnhaih hmuen to na paek o moe, cang hoi angbawnhaih to na sak o. To baktih hmuen pongah, kai palung anghoe tih, tiah na poek o maw?
7На гори високој и узвишеној мећеш постељу своју; и онамо излазиш да принесеш жртву.
7Maesang nuiah iihhaih to na sak moe, to ahmuen ah angbawnhaih sak hanah na dawh tahang.
8И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, где угледаш место.
8Krang bokhaih to pahnet thaih han ai ah ahnuk ahma thok to na suek; kai hae nang pahnawt sut boeh: minawk kalah khaeah khukbuen nang khring thuih, iihkhun nuiah na dawh, iihkhun to kalen ah na sak moe, nihcae hoi lokmaihaih to na sak; bangkrai ah kaom nihcae to na hnuk naah iihkhun to na khit.
9Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понижујеш се до гроба.
9Siangpahrang khaeah olive situi hoiah na caeh moe, hmuihoih tuinawk to kapop ah na patoh, na laicaehnawk to kangthla ah na patoeh, taprong karoek to nang hum tathuk boeh.
10Од далеког пута свог уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.
10Na caehhaih loklam mah nang tha angphosak, toe Oephaih om ai boeh, tiah thui hmah; na ban thacakhaih hoi hinghaih to na hnuk boeh pongah, nang pho ai boeh.
11И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и ниси се мене опомињала нити си марила? Што ја ћутах одавна, зато ли ме се не бојиш?
11Kai khaeah lok nam lai moe, kai hae nang pahnet, palung thung hoi doeh na poek ai boeh, to tih khoek to mi maw na zit? Atue sawk parai ah kang oh taak duem pongah maw kai hae nang zii ai?
12Ја ћу објавити твоју правду и твоја дела; али ти неће помоћи.
12Nangmah hoi nangmah to kahoih ah na poek, toe na toenghaih hoi na toksakhaihnawk to kam tuengsak han; toe nang han tih atho doeh om mak ai.
13Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.
13Na qah naah nangmah ih krangnawk mah abomh o nasoe; krangnawk loe takhi mah hmut phaeng tih; anghahhaih takhi mah to krangnawk to hmut boih tih; toe kai oep kaminawk loe prae to toep o ueloe, kai ih kaciim mae to toep o tih.
14И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мог.
14Long to aphum oh, aphum oh, loklam to pakhrai oh! Kai ih kaminawk caehhaih loklam ah amthaek han koi kaom hmuennawk to takhoe oh, tiah thui tih.
15Јер овако говори Високи и узвишени, који живи у вечности, коме је име Свети: На висини и у светињи станујем и с оним ко је скрушеног срца и смерног духа оживљујући дух смерних и оживљујући срце скрушених.
15Ciimcai tiah ahmin kaom, dungzan khoek to kaom, ranui koekah kaom Sithaw mah; Kai loe hmuensang hoi hmuenciim ah ka oh, poekhaih pahnaem kami hoi dawnpakhuem kaminawk palung angthawksak hanah, kai loe poekhaih pahnaem moe, dawnpakhuem kaminawk hoi nawnto ka oh.
16Јер се нећу једнако прети нити ћу се довека гневити, јер би ишчезао преда мном дух и душе које сам створио.
16Nihcae to zaehaih ka net poe mak ai, palung doeh ka phui thuih poe mak ai; ka sak ih hinghaih hoi muithla loe ka hmaa ah amro tih boeh.
17За безакоње лакомости његове разгневих се, и ударих га, сакрих се и разгневих се, јер одметнувши се отиде путем срца свог.
17Amtlai hmoek koehhaih anih zaehaih pongah palung ka phui moe, anih to ka thuitaek; palungphui moe, mikhmai ka hawk ving, toe anih loe a caeh koehhaih loklam bangah caeh toengtoeng vop.
18Видим путеве његове, али ћу га исцелити, водићу га и даћу опет утеху њему и његовима који туже.
18Anih caehhaih loklam to ka hnuk boeh, toe ngan ka tuisak han; anih to ka zaeh moe, angmah hoi nawnto palungsae kaminawk khaeah monghaih to ka paek han.
19Ја стварам плод уснама: мир, мир ономе ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцелићу га.
19Pahni ah thingthai ka ohsak; kangthla ah kaom kaminawk hoi kazoi ah kaom kaminawk khaeah, Monghaih, monghaih to om nasoe, ngan ka tuisak han, tiah Angraeng mah thuih.
20А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоћу и блато.
20Toe kasae kaminawk loe anghak ai ah kangthawk tuiphu, tangnong hoi anghnoeng pazawk tuinawk baktiah ni oh o.
21Нема мира безбожницима, вели Бог мој.
21Kasae kami hanah loe monghaih roe om ai, tiah Angraeng mah thuih.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.