1. Мојсијева 48
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1После јавише Јосифу: Ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема.
1Pea hili ʻae ngaahi meʻa ni, naʻe fakahā ʻe he tokotaha kia Siosefa ʻo pehē, “Vakai, ʻoku mahaki hoʻo tamai:” pea naʻa ne ʻave mo ia ʻa hono ongo foha, ko Manase, mo ʻIfalemi.
2И јавише Јакову и рекоше: Ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окрепи, те седе на постељи својој.
2Pea naʻe tala kia Sēkope, ʻo pehē, “Vakai, ʻoku haʻu ho foha ko Siosefa kiate koe: pea naʻe fakamālohi ʻe ʻIsileli ia, pea ne nofo hake ʻi he mohenga.”
3И рече Јаков Јосифу: Бог Свемогући јави се мени у Лузу у земљи хананској, и благослови ме;
3Pea pehē ʻe Sēkope kia Siosefa, “Naʻe hā mai ʻae ʻOtua māfimafi kiate au ʻi Lusa ʻi he fonua ko Kēnani, ʻo ne tāpuaki au;
4и рече ми: Учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову семену твом након тебе да је њихова до века.
4ʻo ne pehē mai kiate au, ‘Vakai, te u ngaohi koe ke ke monūʻia, mo ke tupu ʻo tokolahi, pea te u fakatupu ʻiate koe ʻae ngaahi kakai lahi; pea te u foaki ʻae fonua ni ki ho hako ki mui ʻiate koe, ko e nofoʻanga maʻu ʻo taʻengata.’”
5Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи мисирској пре него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји.
5¶ “Pea ko eni, ko ho ongo foha ko ʻIfalemi, mo Manase, naʻe fānau kiate koe ʻi he fonua ko ʻIsipite, ʻi he teʻeki ai te u haʻu ki ʻIsipite, ʻoku ʻoʻoku ʻakinaua; ʻo hangē ko Lupeni mo Simione, ʻe ʻoʻoku ʻakinaua.
6А деца коју родиш после њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у наследству свом.
6Pea ko hoʻo fānau te ke fakatupu kimui ʻiate kinaua, ʻe ʻoʻou ia, pea ʻe ui ʻakinautolu ʻi he hingoa ʻo honau kāinga ʻi honau tofiʻa.
7Јер кад се вратих из Падана, умре ми Рахиља у земљи хананској на путу, кад беше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем.
7Pea ko au, ʻi heʻeku haʻu mei Petana, naʻe pekia ʻa Lesieli ʻo ofi kiate au ʻi he hala, ka naʻe toetoe siʻi pe, pea mau hoko ki ʻEfelata pea naʻaku tanu ia ʻi he hala ki ʻEfelata ʻaia ko Petelihema.”
8А виде Израиљ синове Јосифове, рече: Ко су ови?
8Pea naʻe sio ʻa ʻIsileli ki he ongo foha ʻo Siosefa, ʻo ne pehē, “Ko hai ʻakinaua?”
9А Јосиф рече оцу свом: Моји синови, које ми Бог даде овде. А он рече: Доведи их к мени, да их благословим.
9Pea pehēange ʻe Siosefa ki heʻene tamai, “Ko hoku ongo foha ʻakinaua, kuo foaki ʻe he ʻOtua kiate au, ʻi he fonua ni.” Pea pehē ʻe ia, “ʻOku ou kole kiate koe, ʻomi ʻakinaua kiate au, pea te u tāpuaki ʻakinaua.”
10А очи беху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видети. А кад му их приведе, целива их и загрли.
10Pea naʻe kui ʻae mata ʻo ʻIsileli ko e meʻa ʻi heʻene motuʻa, ko ia naʻe ʻikai ai te ne faʻa sio. Pea ne ʻomi ʻakinaua ʻo ofi kiate ia; pea naʻa ne ʻuma kiate kinaua ʻo ne fāʻufua ʻakinaua.
11И рече Израиљ Јосифу: Нисам мислио да ћу видети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој.
11Pea naʻe pehē ʻe ʻIsileli kia Siosefa, “Naʻe ʻikai te u ʻamanaki ke u mamata ki ho mata; pea vakai, kuo fakahā ʻe he ʻOtua kiate au ho hako foki.”
12А Јосиф одмаче их од колена његових и поклони се лицем до земље.
12Pea naʻe ʻomi ʻakinaua ʻe Siosefa mei hono tui, pea ne tulolo ia mo hono mata ki he kelekele.
13Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с леве, Манасију пак себи с леве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему.
13Pea ʻave ʻakinaua ʻe Siosefa, ko ʻIfalemi ʻi hono nima toʻomataʻu ʻo hanga atu ki he nima toʻohema ʻo ʻIsileli, mo Manase ʻi hono toʻohema ʻo hanga atu ki he nima toʻomataʻu ʻo ʻIsileli, pea ne ʻomi ʻakinaua ke ofi kiate ia.
14А Израиљ пруживши десну руку своју метну је на главу Јефрему млађем, а леву на главу Манасији, тако наместивши руке навлаш, ако и јесте Манасија био првенац.
14Pea naʻe mafao atu ʻe ʻIsileli hono nima toʻomataʻu ʻo hilifaki ia ki he ʻulu ʻo ʻIfalemi, ʻaia ko e kimui, mo hono nima toʻohema ki he ʻulu ʻo Manase, ʻo ʻai fakapotopoto pe hono nima; he ko Manase, ko e ʻuluaki ia.
15И благослови Јосифа говорећи: Бог, коме су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњег дана,
15¶ Pea naʻa ne tāpuaki ʻa Siosefa ʻo ne pehē, “Ko e ʻOtua, ʻaia naʻe ʻalu ʻi he ʻao ʻo ʻeku tamai ko ʻEpalahame, mo ʻAisake, ko e ʻOtua naʻa ne fafanga au ʻi heʻeku moʻui kotoa pē ʻo aʻu ki he ʻaho ni,
16Анђео, који ме је избављао од сваког зла, да благослови децу ову, и да се по мом имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи!
16Ko e ʻāngelo ʻaia naʻa ne huhuʻi au mei he kovi kotoa pē, tāpuakiʻi ʻae ongo tama; pea ke ui hoku hingoa kiate kinaua, mo e hingoa ʻo ʻeku tamai ko ʻEpalahame, mo ʻAisake; pea tuku ke na tupu ko e kakai tokolahi ʻi māmani.”
17А Јосиф кад виде где отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца свог да је премести с главе Јефремове на главу Манасијину.
17Pea kuo mamata ʻa Siosefa kuo ʻai ʻe heʻene tamai hono nima toʻomataʻu ki he ʻulu ʻo ʻIfalemi, naʻa ne mamahi ai; pea ne hiki ʻae nima ʻo ʻene tamai ke ʻave ia mei he ʻulu ʻo ʻIfalemi ki he ʻulu ʻo Manase.
18И рече Јосиф оцу свом: Не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу.
18Pea pehē ʻe Siosefa ki heʻene tamai, “Ko ʻeku tamai ke ʻoua naʻa pehē, he ko e ʻuluaki eni: ʻai ho nima toʻomataʻu ki hono ʻulu.”
19Али отац његов не хте, него рече: Знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и семе ће његово бити велико мноштво народа.
19Pea naʻe taʻofi ia ʻe heʻene tamai, ʻo ne pehē, “ʻOku ou ʻilo, ko hoku foha, ʻoku ou ʻilo ia: ʻe hoko ia foki ko e kakai tokolahi, pea ʻe lahi ia foki; ka ko e moʻoni ʻe lahi hono tehina ʻiate ia, pea ʻe hoko hono hako ko e ngaahi puleʻanga lahi.”
20И благослови их у онај дан и рече: Тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију.
20Pea naʻa ne tāpuaki ʻakinaua ʻi he ʻaho ko ia, ʻo pehē, “ʻE fai tāpuaki ʻe ʻIsileli ʻiate koe, ʻo pehē, ‘Ke ngaohi koe ʻe he ʻOtua ke tatau mo ʻIfalemi mo Manase:’ pea naʻa ne tuku ʻa ʻIfalemi ki muʻa ʻia Manase.
21После рече Израиљ Јосифу: Ево ја ћу скоро умрети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших.
21Pea pehē ʻe ʻIsileli kia Siosefa, “Vakai teu mate au; ka ʻe ʻiate kimoutolu ʻae ʻOtua, pea te ne toe ʻave ʻakinautolu ki he fonua ʻo hoʻomou ngaahi tamai.
22И ја ти дајем један део више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим.
22Pea ko eni foki, kuo u foaki kiate koe ʻae potu lahi hake ʻe taha ʻi ho ngaahi tokoua, ʻaia naʻaku maʻu mei he nima ʻoe kakai ʻAmoli, ʻaki ʻa ʻeku heletā, mo ʻeku kaufana.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.