1. Мојсијева 47
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Tongan Bible, Revised West Version
1И отишавши Јосиф јави Фараону и рече: Отац мој и браћа моја с овцама својим и с говедима својим и са свим што имају дођоше из земље хананске, и ево их у земљи гесемској.
1Pea haʻu ʻa Siosefa ʻo fakahā kia Felo, ʻo pehē, “Kuo haʻu ʻeku tamai mo hoku ngaahi kāinga mo ʻenau fanga sipi, mo e fanga manu, mo ʻenau meʻa kotoa pē, mei he fonua ko Kēnani; pea vakai ʻoku nau ʻi he fonua ko Koseni.”
2И узевши неколицину браће своје, пет људи, изведе их пред Фараона.
2Pea naʻa ne ʻave ʻae niʻihi ʻo hono ngaahi tokoua, ʻio, ʻae kau tangata ʻe toko nima, ʻo ne fakahā ʻakinautolu kia Felo.
3А Фараон рече браћи његовој: Какву радњу радите? А они рекоше Фараону: Пастири су слуге твоје, и ми и наши стари.
3Pea naʻe pehē ʻe Felo ki hono ngaahi tokoua, “Ko e hā hoʻomou faiva?” Pea nau talaange kia Felo, “Ko e tauhi sipi ʻa hoʻo kau tamaioʻeiki, ʻakimautolu mo ʻemau ngaahi tamai foki.”
4Још рекоше Фараону: Дођосмо да живимо као дошљаци у овој земљи, јер нема паше за стоку твојих слуга, јер је велика глад у земљи хананској; а сада допусти да живе у земљи гесемској слуге твоје.
4Pea naʻa nau pehē foki kia Felo, “Kuo mau haʻu ke mau ʻāunofo ʻi he fonua; he ʻoku ʻikai ʻi hoʻo kau tamaioʻeiki ha meʻakai ki heʻemau fanga manu; he kuo lahi ʻaupito ʻae honge ʻi he fonua ko Kēnani, ko ia ʻoku mau kole ai tuku ke nofo ʻa hoʻo kau tamaioʻeiki ʻi he fonua ko Koseni.”
5А Фараон рече Јосифу: Отац твој и браћа твоја дођоше к теби;
5Pea lea ʻa Felo kia Siosefa ʻo pehē, “Kuo haʻu kiate koe ʻa hoʻo tamai mo ho ngaahi kāinga:
6у твојој је власти земља мисирска; на најбољем месту у овој земљи насели оца свог и браћу своју, нека живе у земљи гесемској; и ако које знаш између њих да су вредни људи, постави их над мојом стоком.
6ʻoku ʻi ho ʻao ʻae fonua kotoa pē ko ʻIsipite; ʻi he potu lelei ʻoe fonua, ke ke tuku ke nofo ai hoʻo tamai mo ho ngaahi tokoua: tuku ke nau nofo ʻi he fonua ko Koseni: pea kapau ʻoku ke ʻilo ha kau tangata poto ʻiate kinautolu, pea ke fakanofo ʻakinautolu ke nau puleʻi ʻeku fanga manu.”
7После доведе Јосиф и Јакова оца свог и изведе га пред Фараона, и благослови Јаков Фараона.
7Pea ʻomi ʻe Siosefa ʻene tamai ko Sēkope, ʻo tuku ia ki he ʻao ʻo Felo; pea naʻe tāpuaki ʻe Sēkope ʻa Felo.
8А Фараон рече Јакову: Колико ти има година?
8Pea naʻe fehuʻi ʻa Felo, kia Sēkope, ʻo pehē, “ʻOku fiha ho taʻu?”
9Одговори Јаков Фараону: Мени има сто и тридесет година, како сам дошљак. Мало је дана живота мог и зли су били, нити стижу век отаца мојих, колико су они живели.
9Pea pehē ʻe Sēkope kia Felo, “Ko e ngaahi ʻaho ʻoe taʻu ʻo hoku fononga, ko e taʻu ʻe teau mo e taʻu ʻe tolungofulu: kuo siʻi mo kovi pe ʻae ngaahi ʻaho ʻoe ngaahi taʻu ʻo ʻeku moʻui, pea ʻoku teʻeki ai aʻu ia ki he ngaahi ʻaho ʻoe ngaahi taʻu ʻoe moʻui ʻa ʻeku ngaahi tamai, ʻi he ngaahi ʻaho ʻo honau fononga.”
10И благословив Јаков Фараона отиде од Фараона.
10Pea naʻe tāpuaki ʻe Sēkope ʻa Felo, pea ʻalu ia mei he ʻao ʻo Felo.
11А Јосиф насели оца свог и браћу своју, и даде им добро у земљи мисирској на најбољем месту те земље, у земљи рамеској, као што заповеди Фараон.
11¶ Pea naʻe tuku ʻe Siosefa ʻene tamai mo hono ngaahi tokoua ʻo ne foaki kiate kinautolu ʻae nofoʻanga ʻi he fonua ko ʻIsipite, ʻi he potu lelei ʻi he fonua ko Lamesisi, ʻo hangē ko e fekau ʻa Felo.
12И храњаше Јосиф хлебом оца свог и браћу своју и сав дом оца свог до најмањег.
12Pea naʻe tauhi ʻe Siosefa ʻene tamai, mo hono ngaahi kāinga, mo e kau nofoʻanga kotoa pē ʻo ʻene tamai ʻaki ʻae mā, ʻo fakatatau mo honau ngaahi ʻapi.
13Али неста хлеба у свој земљи, јер глад беше врло велика, и узмучи се земља мисирска и земља хананска од глади.
13¶ Pea naʻe ʻikai ha mā ʻi he fonua kotoa; he naʻe lahi ʻae honge, pea naʻe vaivai ʻae fonua kotoa ʻo ʻIsipite, mo Kēnani, koeʻuhi ko e honge.
14И покупи Јосиф све новце што се налажаху по земљи мисирској и по земљи хананској за жито, које куповаху, и слагаше новце у кућу Фараонову.
14Pea naʻe tānaki ʻe Siosefa ʻae paʻanga kotoa pē naʻe ʻilo ʻi he fonua kotoa pē ko ʻIsipite, mo e fonua ko Kēnani, ko e totongi ʻoe koane naʻa nau fakatau; pea ʻomi ʻe Siosefa ʻae ngaahi paʻanga ki he fale ʻo Felo.
15А кад неста новца у земљи мисирској и у земљи хананској, стадоше сви Мисирци долазити к Јосифу говорећи: Дај нам хлеба; зашто да мремо код тебе, што новаца нема?
15Pea kuo ʻosi ʻae ngaahi paʻanga ʻi he fonua ko ʻIsipite, mo e fonua ko Kēnani, pea haʻu ʻae kakai ʻIsipite kotoa pē kia Siosefa ʻo nau pehē, “Tuku mai haʻamau mā; he ko e hā te mau mate ai ʻi ho ʻao? He kuo ʻikai ha paʻanga.”
16А Јосиф им говораше: Дајте стоку своју, па ћу вам дати хлеба за стоку, кад је нестало новца.
16Pea pehēange ʻe Siosefa, “Tuku mai hoʻomou fanga manu: pea te u ʻatu ʻae mā koeʻuhi ko hoʻomou fanga manu, ʻo kapau kuo ʻosi ʻae paʻanga.”
17И довођаху стоку своју к Јосифу, и Јосиф им даваше хлеба за коње и за овце и за говеда и за магарце. Тако их прехрани ону годину хлебом за сву стоку њихову.
17Pea naʻa nau ʻomi ʻenau fanga manu kia Siosefa; pea ʻatu ʻe Siosefa kiate kinautolu ʻae mā, ko e fetongi ʻo ʻenau fanga hoosi mo e fanga sipi, mo ʻenau fanga manu lalahi mo e fanga ʻasi; pea ne fafanga ʻakinautolu ʻi he taʻu ko ia, koeʻuhi ko ʻenau fanga manu.
18А кад прође она година, стадоше опет долазити к њему друге године говорећи: Не можемо тајити од господара свог, али је новаца нестало, и стока коју имасмо у нашег је господара; и није остало ништа да донесемо господару свом осим телеса наших и њива наших.
18Pea ʻi he ʻosi ʻae taʻu ko ia, pea nau toe haʻu kia Siosefa ʻi hono ua ʻoe taʻu, ʻo nau pehē kiate ia, “E ʻikai te mau fakafufū mei homauʻeiki, kuo ʻosi ʻemau paʻanga; pea kuo maʻu foki ʻe homauʻeiki ʻemau fanga manu: ʻoku ʻikai toe ha meʻa ʻi he ʻao ʻo homauʻeiki, ka ko homau sino pe mo homau ngaahi fonua.
19Зашто да мремо на твоје очи? Ево и нас и наших њива; купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својим будемо робови Фараону, и дај жита да останемо живи и не помремо и да земља не опусти.
19Ko e hā te mau mate ai ʻi ho ʻao, ʻakimautolu mo homau fonua? Ke ke fakatau ʻakimautolu mo homau fonua ʻaki ʻae mā, pea te mau hoko, mo homau fonua, ko e kau tamaioʻeiki kia Felo; pea tuku kiate kimautolu ʻae tenga, koeʻuhi ke mau moʻui, kae ʻikai mate, pea ke ʻoua naʻa lala ʻae fonua.”
20Тако покупова Јосиф Фараону све њиве у Мисиру, јер Мисирци продаваху сваки своју њиву, кад глад узе јако маха међу њима. И земља поста Фараонова.
20Pea naʻe fakatau ʻe Siosefa ʻae fonua kotoa pē ʻa ʻIsipite, kia Felo; he naʻe taki taha fakatau ʻe he kakai ʻIsipite ʻa ʻene ngoue; he koeʻuhi naʻe fakavaivaiʻi ʻakinautolu ʻe he honge; pea naʻe maʻu ʻe Felo ʻae fonua kotoa pē.
21А народ пресели у градове од једног краја Мисира до другог.
21Pea koeʻuhi ko e kakai, naʻa ne tuku ʻakinautolu ki he ngaahi kolo mei he ngataʻanga ʻe taha ʻo ʻIsipite ʻo aʻu ki hono ngataʻanga ʻe taha.
22Само не купи свештеничке њиве; јер Фараон одреди део свештеницима, и храњаху се од свог дела, који им даде Фараон, те не продаше својих њива.
22Ka ko e fonua ʻoe kau taulaʻeiki naʻe ʻikai te ne fakatau; he naʻe ʻatu ʻae ʻinasi ki he kau taulaʻeiki meia Felo, pea naʻa nau kai ʻaia naʻe foaki ʻe Felo kiate kinautolu; ko ia naʻe ʻikai ai tenau fakatau honau fonua.
23А Јосиф рече народу: Ево купих данас вас и њиве ваше Фараону; ево вам семе, па засејте њиве.
23Pea naʻe pehē ʻe Siosefa ki he kakai, “Vakai, kuo u fakatau ʻakimoutolu he ʻaho ni, mo homou fonua, maʻa Felo: vakai mai, ko e tenga eni kiate kimoutolu, pea te mou tūtuuʻi ʻaki ʻae fonua.
24А шта буде рода, даћете пето Фараону, а четири дела нека буду вама за семе по њивама и за храну вама и онима који су по кућама вашим и за храну деци вашој.
24Pea ʻe hoko ʻo pehē, ʻi hono tupu te mou ʻomi hono vahe nima kia Felo, ka ko e vahe ʻe fā ʻe ʻiate kimoutolu ia, ko e tenga ki hoʻomou ngoue, mo e meʻakai kiate kimoutolu, mo kinautolu ʻi homou kau nofoʻanga, mo e meʻakai ki hoʻomou fānau.”
25А они рекоше: Ти си нам живот сачувао; нека нађемо милост пред господарем својим да будемо робови Фараону.
25Pea naʻa nau pehē, “Kuo fakahaofi ʻemau moʻui; ʻofa ke mau ʻilo ʻae ʻofa ʻi he ʻao ʻo homauʻeiki, pea mau nofo ko e kau tamaioʻeiki kia Felo.
26И постави Јосиф закон до данашњег дана за њиве мисирске да се даје пето Фараону; само њиве свештеничке не посташе Фараонове.
26Pea naʻe fokotuʻu ia ʻe Siosefa ko e fono ki he fonua kotoa pē ʻo ʻIsipite ʻo aʻu ki he ʻaho ni, koeʻuhi ke maʻu ʻe Felo hono vahe nima; ka naʻe ʻikai pehē ki he fonua ʻoe kau taulaʻeiki ʻaia naʻe ʻikai maʻu ʻe Felo.”
27А деца Израиљева живљаху у земљи мисирској у крају гесемском, и држаху га, и народише се и намножише се веома.
27¶ Pea naʻe nofo ʻa ʻIsileli ʻi ʻIsipite, ʻi he fonua ko Koseni; pea naʻa nau maʻu ʻae ngaahi fonua, pea naʻa nau tupu ʻo tokolahi ʻaupito.
28И Јаков поживе у земљи мисирској седамнаест година; а свега би Јакову сто и четрдесет и седам година.
28Pea naʻe moʻui ʻa Sēkope ʻi he fonua ko ʻIsipite ʻi he taʻu ʻe hongofulu ma fitu; pea ko e taʻu kotoa pē ʻo Sēkope, ko e taʻu ʻe teau mo e taʻu ʻe fāngofulu ma fitu.
29А кад се приближи време Израиљу да умре, дозва сина свог Јосифа, и рече му: Ако сам нашао милост пред тобом, метни руку своју под стегно моје, и учини ми милост и веру, немој ме погрепсти у Мисиру;
29Pea naʻe ofi ʻae ʻaho ke pekia ai ʻa ʻIsileli; pea ui ia ke haʻu hono foha ko Siosefa, ʻo ne pehē kiate ia, “Ko eni, kapau kuo u maʻu ʻae ʻofa ʻi ho ʻao, pea ke ʻai ho nima ʻi hoku lalo tenga, mo ke fai angalelei mo moʻoni kiate au; ʻoku ou kole kiate koe, ʻoua naʻa ke tanu au ʻi ʻIsipite.
30него нека лежим код отаца својих; и ти ме однеси из Мисира и погреби ме у гробу њиховом. А он рече: Учинићу како си казао.
30Ka te u tokoto au mo ʻeku ngaahi tamai, pea te ke fata au mei ʻIsipite, ʻo tanu au ʻi honau tanuʻanga.” Pea naʻe pehē ʻe ia, “Te u fai ʻo hangē ko hoʻo lea.”
31И рече му Јаков: Закуни ми се. И он му се закле. И поклони се Израиљ преко узглавља од одра свог.
31Pea naʻa ne pehē, “Fuakava mai kiate au.” Pea ne fuakava kiate ia. Pea naʻe punou ʻa ʻIsileli ki he ʻuluʻi mohenga.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.