2. Самуилова 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1А Господ се опет разгневи на Израиља, и надражи Давида на њих говорећи: Хајде изброј Израиља и Јуду.
1Israel taengah lungoe hamla BOEIPA te a thintoek loh a koei. Te vaengah amih taengah David te a vueh pah tih, “Cet lamtah Israel neh Judah ke tae lah laeh,” a ti nah.
2И рече цар Јоаву, војводи свом: Прођи по свим племенима Израиљевим од Дана до Вирсавеје, и избројте народ, да знам колико има народа.
2Te dongah manghai loh amah taengkah tatthai mangpa Joab te, “Dan lamloh Beersheba duela Israel koca boeih taengah cet laeh. Pilnam te tae lamtah pilnam hlangmi te ka ming eh?,” a ti nah.
3А Јоав рече цару: Нека дода Господ Бог твој к народу колико га је сад још сто пута толико, и да цар господар мој види својим очима; али зашто цар господар мој хоће то?
3Tedae Joab loh manghai te, “Pilnam te BOEIPA na Pathen loh amah la a thap tih ka boei manghai kah mikhmuh ah amih te a pueh yakhat lam khaw hmu mai saw. Tedae ka boei manghai loh balae tih hebang hno he a ngaih,” a ti.
4Али реч царева би јача од Јоава и војвода; и отиде Јоав и војводе од цара да преброје народ Израиљев.
4Tedae manghai kah olka loh Joab neh tatthai mangpa rhoek te a hut a tet. Te dongah Joab tah Israel pilnam te soep hamla caem neh mangpa rhoek neh manghai mikhmuh lamkah loh bit uh.
5И прешавши преко Јордана стадоше у логор у Ароиру, с десне стране града, који је на средини потока Гадовог, и код Јазира.
5Jordan a poeng uh tih Gad neh Jazer soklong khui kah khopuei bantang Aroer ah rhaeh uh.
6Потом дођоше у Галад, и у доњу земљу Одсију, а одатле отидоше у Дан-Јан и у околину сидонску.
6Te vaengah Gilead neh Tahtimhodshi kho te a paan uh tih Danjaan neh Sidon kaepvai khaw a pha uh.
7Потом дођоше до града Тира и у све градове јевејске и хананејске; и отидоше на јужну страну Јудину у Вирсавеју.
7Tyre hmuencak, Khivee neh Kanaan khopuei boeih te khaw a pha uh tih Judah Beersheba tuithim la pawk uh.
8И обишавши сву земљу вратише се у Јерусалим после девет месеци и двадесет дана.
8Kho tom te a hil uh tih hla ko phoeiah hnin kul a thok daengah Jerusalem la pawk.
9И Јоав даде цару број преписаног народа; и беше од Израиља осам стотина хиљада људи за војску који махаху мачем, а људи од Јуде пет стотина хиљада.
9Pilnam kah hlangboel te Joab loh manghai taengah tun a paek vaengah Israel te cunghang aka pom tatthai hlang thawng ya rhet, Judah hlang te hlang thawng ya nga om.
10Тада Давида такну у срце, пошто преброја народ, и рече Давид Господу: Сагреших веома што то урадих. Али, Господе, узми безакоње слуге свог, јер веома лудо радих.
10Pilnam te a tae phoeiah David te a lungbuei loh a ngawn. Te dongah David loh BOEIPA taengah, “Ka saii te muep ka tholh coeng. BOEIPA aw, ka pavai tangkik dongah ni, na sal kathaesainah he han hlah mai laeh,” a ti nah.
11А кад Давид уста ујутру, дође реч Господња Гаду, пророку који беше Давиду виделац, и рече:
11Mincang ah David te thoo. Te vaengah BOEIPA kah ol te David khohmu, tonghma Gad taengla a pha tih,
12Иди и кажи Давиду: Овако вели Господ: Троје ти дајем, изабери једно да ти учиним.
12“Cet lamtah he he David taengah thui pah, BOEIPA loh, 'Kai loh nang taengah pathum ka tai he namah ham pakhat ah tuek lamtah nang ham kan saii eh?,’ ti nah,” a ti nah.
13И дође Гад к Давиду, и каза му говорећи: Хоћеш ли ти да буде седам гладних година у земљи твојој, или да бежиш три месеца од непријатеља својих и они да те гоне, или да буде три дана помор у твојој земљи? Сад промисли и гледај шта ћу одговорити Ономе који ме је послао.
13Te dongah Gad te David taengah cet tih a puen pah. Te vaengah David te, “Na khohmuen ah khokha kum rhih ha pai saeh a? Na rhal rhoek mikhmuh ah hla thum na rhaelrham vetih nang n'hloem saeh a? Na khohmuen he hnin thum khuiah duektahaw om koinih ta. Ming lamtah hmu laeh. Mebang kan tueih ham khaw kamah taengla ol ham voei,” a ti nah.
14А Давид рече Гаду: У тескоби сам љутој; али нека западнемо Господу у руке, јер је милост Његова велика; а људима да не западнем у руке.
14David loh Gad taengah, “Kai puen ka cak tangkik coeng. A haidamnah tah aka len koek haidamnah la a om dongah BOEIPA kah kut dongah tla uh mai saeh lamtah hlang kut dongah ka tla boel mai eh,” a ti.
15И тако пусти Господ помор на Израиља од јутра до одређеног времена, и помре народа од Дана до Вирсавеје седамдесет хиљада људи.
15Te dongah mincang lamloh khoning tue duela BOEIPA loh Israel soah duektahaw a paek. Te vaengah pilnam te Dan lamloh Beersheba duela hlang thawng sawmrhih duek.
16А кад анђео пружи руку своју на Јерусалим да га убија, сажали се Господу са зла, и рече анђелу који убијаше народ: Доста, спусти руку. А анђео Господњи беше код гумна Орне Јевусејина.
16Jerusalem te phae hamla puencawn loh a kut a thueng. Tedae yoethae kongah BOEIPA khaw damti coeng tih puencawn te, “Pilnam sokah kutcaihnah te temah laeh saeh, na kut yuek laeh,” a ti nah. Te vaengah BOEIPA kah puencawn tah Jebusi Araunah cangtilhmuen ah om.
17А Давид кад виде анђела где бије народ, проговори и рече Господу: Ево, ја сам згрешио, ја сам зло учинио, а те овце шта су учиниле? Нека се рука Твоја обрати на мене и на дом оца мог.
17Pilnam aka ngawn puencawn te a hmuh vaengah David loh BOEIPA taengah a bih tih, “Kai ka tholh coeng tih ka paihaeh coeng he. Tu rhoek loh balae a saii. Na kut he kamah so neh a pa kah imkhui ah tla mai saeh,” a ti nah.
18Потом опет дође Гад к Давиду исти дан, и рече му: Иди, начини Господу олтар на гумну Орне Јевусејина.
18Tekah khohnin ah Gad te David taengla pawk tih, “Cet lamtah, Jebusi Araunah kah cangtilhmuen ah BOEIPA ham hmueihtuk suem laeh,” a ti nah.
19И отиде Давид по речи Гадовој, како Господ заповеди.
19Te dongah BOEIPA loh a uen Gad kah ol vanbangla David khaw cet.
20Тада Орна обазревши се угледа цара и слуге његове где иду к њему; и отиде Орна и поклони се цару лицем до земље,
20Te vaengah Araunah loh a dan hatah manghai neh a sal rhoek loh amah taengla ham paan te a hmuh. Te dongah Araunah loh hlah uh tih manghai hmaiah a maelhmai neh diklai la a bakop pah.
21и рече: Што је дошао цар господар мој слузи свом? А Давид рече: Да купим од тебе то гумно, да начиним на њему олтар Господу да би престао помор у народу.
21Te vaengah Araunah loh, “Ka boei manghai loh a sal taengah balae tih ha pawk co?,” a ti. Te dongah David loh, “BOEIPA kah hmueihtuk suem hamla cangtilhmuen he nang taeng lamkah lai ham ni. Te daengah ni lucik tah pilnam taeng lamloh a paa eh?,” a ti nah.
22А Орна рече Давиду: Нека узме цар господар мој и принесе на жртву шта му је воља; ево волова за жртву паљеницу, и кола и јармова волујских за дрва.
22Araunah loh David taengah, “Ka boei manghai loh a mikhmuh ah a mikdai aka then te lo saeh lamtah khuen pai saeh. Hmueihhlutnah vaito neh tloep khaw, thing hamla vaito dongkah hnopai khaw so lah he,” a ti nah.
23Све то даваше цару Орна као цар, и рече Орна цару: Господ Бог твој нека те милостиво прими.
23Soeprhaep boeih te Araunah loh manghai hut la manghai taengah a paek. Te vaengah Araunah loh manghai te, “BOEIPA na Pathen loh nang te m'moeithen nawn saeh,” a ti nah.
24А цар рече Орни: Не; него ћу купити од тебе по цени, нити ћу принети Господу Богу свом жртву паљеницу поклоњену. И тако купи Давид гумно и волове за педесет сикала сребра.
24Tedae manghai loh Araunah taengah, “Pawh, nang taeng lamkah he a phu neh ka lai la ka lai eh. Hmueihhlutnah he BOEIPA ka Pathen taengah a yoeyup la ka khuen mahpawh,” a ti nah. Te phoeiah David loh cangtilhmuen neh vaito te cak shekel sawmnga neh a lai.
25И онде начини Давид олтар Господу, и принесе жртве паљенице и жртве захвалне. И Господ се умилостиви земљи, и преста помор у Израиљу.
25Te phoeiah David loh BOEIPA ham hmueihtuk pahoi a suem tih hmueihhlutnah neh rhoepnah hmueih te a khuen. Te daengah te khohmuen ham BOEIPA taengah thangthui tih Israel sokah lucik te khaw cing van.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.