Apocalypsis 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et datus est mihi calamus similis virgæ, et dictum est mihi: Surge, et metire templum Dei, et altare, et adorantes in eo:
1И даде ми се трска као палица говорећи: Устани и измери цркву Божију и олтар, и оне што се клањају у њој;
2atrium autem, quod est foris templum, ejice foras, et ne metiaris illud: quoniam datum est gentibus, et civitatem sanctam calcabunt mensibus quadraginta duobus:
2а порту што је изван цркве, избаци напоље, нити је мери, јер је дана незнабошцима; и град свети газиће четрдесет и два месеца.
3et dabo duobus testibus meis, et prophetabunt diebus mille ducentis sexaginta, amicti saccis.
3И даћу двојици својих сведока, и прорицаће хиљаду и двеста и шездесет дана обучени у вреће.
4Hi sunt duæ olivæ et duo candelabra in conspectu Domini terræ stantes.
4Ови су две маслине и два жишка што стоје пред Господарем земаљским.
5Et si quis voluerit eos nocere, ignis exiet de ore eorum, et devorabit inimicos eorum: et si quis voluerit eos lædere, sic oportet eum occidi.
5И ако им ко неправду учини, огањ излази из уста њихових, и појешће непријатеље њихове; и ко буде хтео да им учини нажао онај ваља да буде убијен.
6Hi habent potestatem claudendi cælum, ne pluat diebus prophetiæ ipsorum: et potestatem habent super aquas convertendi eas in sanguinem, et percutere terram omni plaga quotiescumque voluerint.
6И ови ће имати власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њиховог прорицања; и имаће власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком, кадгод буду хтели.
7Et cum finierint testimonium suum, bestia, quæ ascendit de abysso, faciet adversum eos bellum, et vincet illos, et occidet eos.
7И кад сврше сведочанство своје, онда ће звер што излази из бездана учинити с њима рат, и победиће их и убиће их.
8Et corpora eorum jacebunt in plateis civitatis magnæ, quæ vocatur spiritualiter Sodoma, et Ægyptus, ubi et Dominus eorum crucifixus est.
8И телеса њихова оставиће на улици града великог, који се духовно зове Содом и Мисир, где и Господ наш разапет би.
9Et videbunt de tribubus, et populis, et linguis, et gentibus corpora eorum per tres dies et dimidium: et corpora eorum non sinent poni in monumentis:
9И гледаће неки од народа и племена и језика и колена телеса њихова три дана и по, и неће дати да се њихова телеса метну у гробове.
10et inhabitantes terram gaudebunt super illos, et jucundabuntur: et munera mittent invicem, quoniam hi duo prophetæ cruciaverunt eos, qui habitabant super terram.
10И који живе на земљи, обрадоваће се и развеселиће се за њих, и слаће даре један другом, јер ова два пророка мучише оне што живе на земљи.
11Et post dies tres et dimidium, spiritus vitæ a Deo intravit in eos. Et steterunt super pedes suos, et timor magnus cecidit super eos qui viderunt eos.
11И после три дана и по дух живота од Бога уђе у њих; и сташе оба на ноге своје, и страх велики нападе на оне који их гледаху.
12Et audierunt vocem magnam de cælo, dicentem eis: Ascendite huc. Et ascenderunt in cælum in nube: et viderunt illos inimici eorum.
12И чуше глас велики с неба, који им говори: Изиђите амо. И изиђоше на небо на облацима, и видеше их непријатељи њихови.
13Et in illa hora factus est terræmotus magnus, et decima pars civitatis cecidit: et occisa sunt in terræmotu nomina hominum septem millia: et reliqui in timorem sunt missi, et dederunt gloriam Deo cæli.
13И у тај час затресе се земља врло, и десети део града паде, и тресење земље поби седам хиљада имена човечијих; и остали се уплашише, и даше славу Богу небеском.
14Væ secundum abiit: et ecce væ tertium veniet cito.
14Зло друго прође, ево зло треће иде брзо.
15Et septimus angelus tuba cecinit: et factæ sunt voces magnæ in cælo dicentes: Factum est regnum hujus mundi, Domini nostri et Christi ejus, et regnabit in sæcula sæculorum. Amen.
15И седми анђео затруби и посташе велики гласови на небесима говорећи: Поста царство света Господа нашег и Христа Његовог, и цароваће ва век века.
16Et viginti quatuor seniores, qui in conspectu Dei sedent in sedibus suis, ceciderunt in facies suas, et adoraverunt Deum, dicentes:
16И двадесет и четири старешине које сеђаху пред Богом на престолима својим, падоше на лица своја и поклонише се Богу.
17Gratias agimus tibi, Domine Deus omnipotens, qui es, et qui eras, et qui venturus es: quia accepisti virtutem tuam magnam, et regnasti.
17Говорећи: Хвалимо Те, Господе Боже Сведржитељу, који јеси, и беше, и бићеш, што си примио силу своју велику, и царујеш.
18Et iratæ sunt gentes, et advenit ira tua et tempus mortuorum judicari, et reddere mercedem servis tuis prophetis, et sanctis, et timentibus nomen tuum pusillis et magnis, et exterminandi eos qui corruperunt terram.
18И незнабошци се прогневише, и дође гнев Твој и време мртвима да се суди, и да се да плата слугама Твојим, пророцима и светима, и онима који се боје имена Твог, малима и великима, и да се погубе они који земљу погубише.
19Et apertum est templum Dei in cælo: et visa est arca testamenti ejus in templo ejus, et facta sunt fulgura, et voces, et terræmotus, et grando magna.
19И отвори се црква Божија на небу, и показа се ћивот завета Његовог у цркви Његовој; и бише севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.